Ovo je najusamljenije mesto na svetu. Srećom, dve lekarke osmislile su eksperimentalnu metodu koja pokazuje zapanjujuće rezultate u borbi protiv usamljenosti.
Bodljikave kruške obrubljuju ivice polja, crvene poput cigle. Na nekima se uzgajaju usevi, ali jedini trag zelenila je kaktus. Mala deca, koja bi trebalo da budu u školi, teraju mršavu stoku po prašnjavim putevima. Duž glavnog puta žene prodaju vreće drvenog uglja ispred klimavih drvenih koliba. Kraj je sušne sezone na jugu Madagaskara; meštani žude za kišom. Nemaju novca i često su gladni. Takođe, veoma su usamljeni. Ovo mesto jeste Madagaskar.
Mnogi misle da je usamljenost problem prvog sveta i da se bogata društva atomizuju dok ljudi jure za bogatstvom umesto društvenih veza. Međutim, istraživanja sugerišu da je to pogrešno. Zapadna, individualistička društva, u kojima više ljudi živi samo i gde je religija postala marginalna, u proseku su manje usamljena. Ljudi u siromašnim zemljama znatno su skloniji osećaju usamljenosti. A najusamljenija regija od svih, iznenađujuće, jeste Afrika - dom ubuntua, društvenog pojma prema kojem "ljudi postoje kroz druge ljude". U 2024. više od četvrtine ispitanih Afrikanaca reklo je da su se prethodnog dana osećali usamljeno.
Za one koji vole definicije, usamljenost je bolan nesrazmer između očekivane društvene povezanosti i onoga što se u stvarnosti dešava. Zadovoljavajući odnosi obično uključuju nekoliko sastojaka, kaže Samia Akhter-Khan sa Medicinskog fakulteta Brandenburg. Među njima su bliskost, podrška, intimnost, zabava, poštovanje i osećaj da doprinosimo zajednici ili da smo joj potrebni.
Opasna je
Usamljenost je opasna. Istraživači su je povezali sa srčanim i moždanim udarima. Jedna studija iz 2010. godine procenila je da društvena izolacija skraćuje život jednako kao pušenje 15 cigareta dnevno. Novije metaanalize, koje proučavaju podatke miliona ljudi, otkrivaju da usamljenost povećava rizik od smrti u datom trenutku za oko 14%.
Iako su usamljeni ljudi skloniji nezdravim navikama, istraživanja pokazuju da usamljenost sama po sebi šteti zdravlju, nezavisno od tih faktora.A biti usamljen znači živeti u bedi. Usamljenost povećava rizik od anksioznosti i depresije i stvara začarani krug.
"Imate usamljenost koja izaziva mentalne poremećaje, i imate mentalne poremećaje koji pogoršavaju ili čak izazivaju izolaciju", kaže Palmira Fortunato dos Santos, klinička psihološkinja u Ministarstvu zdravlja Mozambika.
Najrigoroznija istraživanja usamljenosti uglavnom su sprovedena u Evropi i Americi. Međutim, te regije obuhvataju tek mali deo svetske usamljene populacije. U junu je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila analizu 23 skupa podataka, uključujući Gallup World Poll, koji obuhvata 150.000 ljudi iz približno 150 zemalja.
Analiza je pokazala da što je zemlja siromašnija, to su njeni stanovnici skloniji usamljenosti. Analiza časopisa The Economist, zasnovana na izvornim Gallupovim podacima, pokazuje da ova veza važi i unutar samih zemalja: najbogatiji ljudi u najbogatijim sredinama najmanje su usamljeni, dok su najsiromašniji u najsiromašnijim sredinama najusamljeniji. A najusamljenije mesto od svih jeste Madagaskar.
Većina ljudi zna veoma malo o ovom ogromnom ostrvu u Indijskom okeanu. Verovatno s pravom misle da su raspjevani, plešući lemuri iz istoimene popularne animirane franšize plod mašte. Možda su čuli da su milioni godina izolacije omogućili razvoj zapanjujuće palete jedinstvenog životinjskog sveta u madagaskarskim džunglama - od žabe paradajza do zastrašujuće fose nalik pumi. Možda su čak čuli i da je Madagaskar doživeo državni udar 2025. godine. Ali o ljudima koji tamo žive ne znaju gotovo ništa.
Izrazito siromašni
Na ostrvu dvostruko većem od Velike Britanije živi svega 33 miliona ljudi. Najveća etnička grupa, Malgaši, potiče od doseljenika iz istočne Afrike, jugoistočne Azije i Okeanije. Većina stanovništva živi na selu i izrazito je siromašna. Oko 70% njih preživljava sa manje od tri dolara dnevno. U Ambovombeu, gradu u sušnom, ciklonima opustošenom jugu zemlje, ulice prekrivene crvenom prašinom ne deluju usamljeno.
Drvene tezge mame kupce; zaprežna kola vuku volovi; radnici se zadržavaju u grupama i razgovaraju dok čekaju ponudu za posao. Čini se da svi imaju neku vrstu društvene veze. Ipak, za mnoge to nije dovoljno. Prema Galupovom istraživanju, čak šest od deset ljudi na jugu Madagaskara osećalo se usamljeno prethodnog dana.
Binete, prodavačica kućnih potrepština srednjih godina, kaže da provodi mnogo vremena s ljudima. Ali većinom su to kupci, a ne prijatelji. Živi u iznajmljenoj sobi sa decom, ali bez muža; poligamija je u ovom području česta i mnoge žene su prepuštene same sebi u odgajanju dece. Malo je ljudi koji joj mogu pomoći, žali se. Često se oseća usamljeno.
Siromaštvo samo po sebi ne uzrokuje usamljenost, ali novac snažno utiče na to kako i koliko često se ljudi druže. U bogatijim zemljama ljudi navode da provode znatno više vremena s prijateljima, porodicom i kolegama nego u siromašnijim sredinama, gde stanovnici češće viđaju komšije, ali mnogo ređe sve ostale. Osim toga, lakše je pronaći vreme za druženje ako možete da priuštite stvari koje vam štede vreme - od mašina za pranje veša do dostave namirnica.
Čini se da novac utiče i na kvalitet odnosa. Čak i kada se uzme u obzir učestalost kontakata s prijateljima i porodicom, viši prihodi povezani su s manjom usamljenošću. To ima smisla. Lakše je povezati se uz večeru ako možete da platite račun, lakše je sprijateljiti se s drugim fudbalskim navijačima ako sebi možete da priuštite ulaznice i lakše je opustiti se s prijateljima ako vas ne muče stalne brige oko novca.
Najsiromašniji ljudi gube bezbroj sati na iscrpljujuće poslove. U Ambovombeu, na primer, većina ljudi nema tekuću vodu u kući, pa je moraju donositi iz bunara ili kupovati od prodavaca. Dieu Done, muškarac srednjih godina sa skoliozom, previše je bolestan da sam nosi vodu, pa zavisi od pomoći drugih. Kada nema kiše, bunari presuše, voda poskupi, a prijatelji i porodica moraju da provode još više vremena u potrazi za novcem. Tada nemaju vremena za njega i on se ne oseća samo izolovano, već je i žedan. Kada njegovi najbliži "traže novac", "nije ih briga za mene", kaže. Razmišljao je o samoubistvu.
Sukobi i siromaštvo
Siromaštvo nagriza odnose. Istraživanja ga povezuju s nepoverenjem i sukobima. Stigmatizacija dodatno pogoršava problem. Brigitta, mlada žena iz Ambovombea, kaže da je ljudi izbegavaju jer nema posao.
Kako bi ublažili siromaštvo, mnogi ljudi se sele u potrazi za poslom. To dodatno produbljuje njihov osećaj usamljenosti, kaže Lana Razafimanantsoa iz Afričkog fonda za razvoj žena, nevladine organizacije. Pošto je Madagaskar ogroman, surov i sa malo asfaltiranih puteva, radnici migranti često su na duge periode odvojeni od svojih najbližih. Brigitina majka napustila je Ambovombe kako bi potražila posao. "Nedostaje mi svakog dana", kaže Brigita.
Migracija utiče i na one koji odlaze i na one koji ostaju, tvrdi Chido Rwafa-Madzvamutse, savetnik Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za mentalno zdravlje u Africi. Iako nedostaju kvalitetna longitudinalna istraživanja, postoje dokazi da su periodi masovnih migracija povezani s padom kvaliteta društvenih veza. Pominjanje usamljenosti u engleskoj književnosti poraslo je u 19. i početkom 20. veka, kada su se mnogi Britanci selili sa sela u gradove. Pregled 25 studija o starijim osobama u Kini pokazao je da je usamljenost naglo porasla između 1995. i 2011. godine, u periodu kada su mladi napuštali sela i zapošljavali se u fabrikama. Oni koji su ostali bili su često stariji, siromašniji, lošijeg zdravlja i na kraju su postali usamljeni.
Kultura takođe igra ulogu. U kolektivističkim društvima neka stroga očekivanja, na primer da deca moraju da brinu o starijim roditeljima, znače da ljudi ostaju u odnosima koji su za njih često frustrirajući. Ali ako te obaveze ne ispune, onda osećaju sram, kaže doktorka Akhter-Khan. S druge strane, u individualističkim kulturama ljudi imaju više slobode da prekinu odnose s osobama koje ih čine nesrećnim.
Sve što smanjuje siromaštvo verovatno bi učinilo i svet manje usamljenim. Ali i direktno suočavanje s usamljenošću može da donese rezultate. Oko 10.000 kilometara od Madagaskara u toku je eksperiment čiji je cilj poboljšanje društvenih veza. Sprovodi se u Fromeu, engleskom trgovačkom gradiću koji je, prema standardima bogatog sveta, sasvim običan, ali neuporedivo bogatiji od Ambovombea. Okolni pejzaž je bujan i zelen. Glavna ulica prepuna je kafića, knjižara i umetničkih galerija. Plakati najavljuju džez koncerte i časove plesa. Ipak, i tamo se mnogi stanovnici osećaju usamljeno. Lekarka Helen Kingston primetila je da izolacija njene pacijente ne samo da čini bolesnijima, već ih i češće dovodi u ordinaciju, delom zato što tamo imaju s kim da razgovaraju.
Nova metoda
Godine 2013. doktorka Kingston i njena koleginica Dženi Hartnol promenile su način na koji funkcioniše njihova ordinacija. Uvele su novu uslugu u kojoj su počele da „propisuju“ recepte za društvene kontakte i osposobile hiljade stanovnika kao "povezivače zajednice" - osobe koje komšije usmeravaju ka izvorima pomoći i društvenim aktivnostima.
Rezultati su bili zapanjujući. Između 2013. i 2017. godine neplanirani bolnički prijemi u Fromeu pali su za 14%, dok su u susednom okrugu Somerset porasli za gotovo 30%. Istraživači procenjuju da je program lokalnom zdravstvenom sistemu uštedeo više od milion funti (1,3 miliona dolara). Stotine drugih gradova i mesta već su se javile u nadi da će primeniti ovaj model, prenosi Jutarnji.
Slične ideje mogu da funkcionišu i u drugim siromašnim zemljama. U Zimbabveu su ispred klinika postavljene stotine „klupa prijateljstva“. Starije žene, poznate kao "bake", obučene su da sede, slušaju, daju savete i podstiču ljude da potraže pomoć. Osim što pomažu drugima, same bake često pronalaze novi osećaj svrhe, kaže dr Rwafa-Madzvamutse.
U Ambovombeu se osobe s invaliditetom okupljaju svake subote u prostoru koji im je ustupila hrišćanska humanitarna organizacija. Druže se i odlaze u posete drugim usamljenim osobama s invaliditetom. Ovogodišnja oluja odnela je krov, koji još nije bio popravljen u vreme posete dopisnika The Economista. Vremenske nepogode donekle su smanjile broj učesnika, ali oni koji i dalje dolaze govore o snazi koju crpe iz zajedništva i pomaganja drugima. "Dobro smo povezani", kaže jedna žena. "I s nadom gledamo u budućnost".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
