Snažna eksplozija izazvala je veliki požar u venecuelanskoj luci Marakaibo, usred tenzija između te zemlje i Sjedinjenih Država koje predsednika Nikolasa Madura optužuju da kontroliše puteve kokaina u Južnoj Americi.
Nedelju dana kasnije, Centralna obaveštajna agencija objavila je da su američki dronovi, po prvi put, gađali ciljeve na venecuelanskoj teritoriji. Hemijska kompanija Primazol kategorički negirala da su požar prouzrokovali američki projektili.
Pomorski rat između SAD i Venecuele se, 24. decembra, preselio na kopno, kada su američke bespilotne letelice pogodile molove na kojima se, navodno, kokain utovaruje u glisere. Vašington nije objavio gde su rakete eksplodirale, ali je golemi požar na dokovima luke Marakaibo pokrenuo talas spekulacija o prvoj američkoj meti na teritoriji Venecuele.
Vatrogasci i hitne službe su satima pokušavale da zauzdaju požar u postrojenjima hemijske kompanije Primazol, koja je nedugo pošto je američki predsednik Donald Tramp potvrdio napad, saopštila da "kategorično odbacuje spekulacije da je nesreća izazvana eksplozijom američkog projektila".
"Kategorično odbacujemo glasine koje kruže društvenim mrežama sa ciljem da unište reputaciju našeg osnivača i cele organizacije. Odgovorno tvrdimo da te tvrdnje nisu povezane", saopštio je Primazol.
Saopštenje Primazola usledila je svega nekoliko sati pošto je Tramp rekao da se "dogodila velika eksplozija na dokovima gde se droga utovaruje u brodove".
"Riperi" protiv venecuelanskih glisera
Brodovi su, u prethodna dve meseca, bili meta američkih dronova MQ-9 "riper" koji su uništili više od 30 glisera i ubili oko 100 članova posada tvrdeći da su ta plovila natovarena kokainom, kojima je konačno odredište Amerika.
Vlasti u Venecueli, međutim, odbacuju bilo kakvu vezu sa narko kartelima, optužujući Vašington da borbu protiv šverca narkotika koristi kao dimnu zavesu za potpuno drugi cilj - smenu režima na čijem se čelu nalazi Nikolas Maduro.
"Prošle su sedmice ispunjene imperijalnim ludilom, pretnjama, napadima, optužbama, pljačkama, gusarenjem i ubistvima, a Ujedinjene nacije i ostale sluge i dalje ostaju nemi", rekao je ministar unutrašnjih poslova, Disodado Kabeljo, jedan od ključnih saradnika bivšeg venecuelanskog lidera Uga Čaveza.
Venecuelanci citiraju i nalaze Njujork tajmsa iz 1993. godine, pre nego što je Ugo Čavez preuzeo vlast u toj državi, da je CIA uprkos protestima različitih vladinih agencija, pomogla kartelima da iz Venecuele prošverciju tonu kokaina u SAD.
Centralna obaveštajna agencija je, za poslednja tri meseca, načinila spisak navodnih skladišta i baza narko mafije u Venecueli i Kolumbiji, postavljajući osnovu za vojnu kampanju koja bi mogla trajati duže nego što je bilo ko očekivao.
Tren de Aragua - snaga, lideri i poternice
Njujork tajms navodi da su glavni ciljevi kampanje kartel Tren de Aragua i Nikolas Maduro, za kojim je već raspisana poternica od 50 miliona dolara, dok informacije koje bi vodile ka hapšenju njegovog ministra policije vrede upola manje.
Stejt department je ponudio tri miliona dolara za informacije o lideru kartela Tren de Aragua, Đovaniju Vinsenteu Moskeri Seranu optužujući ga da rukovodi finansijskim delom ove organizacije. Tren de Aragua je, krajem juna, upisana na listu terorističkih organizacija.
Drugi lider ove organizacije je Hektor Gerero, jedan od osoba koje su pregovarale sa Madurovom vladom oko preuzimanja kontrole nad zatvorom Tokoron. Gerero je pobegao iz zemlje nekoliko dana pre nego što je 11.000 vojnika i policajaca ušlo u taj kompleks.
Policije u nekoliko latinoameričkih država tvrde da Trampovi navodi o snazi ove organizacije predstavljaju ozbiljno preterivanje, osnivači u zatvoru iz kojeg su vodili poslove, izgradili zoološki vrt, kockarnicu i bazen. Za desetak godina, uspeli su da uspostave podružnice u gotovo svim latinoameričkim državama i SAD.
Najpoznatiji slučaj u koji je bila umešana Tren de Aragua dogodio se u februaru prošle godine, kada je u Čileu otet i kasnije ubijen venecuelanski disident Ronald Ojeda. Nekedašnji poručnik bio je u begu od neuspešnog pokušaja državnog udara 2017. godine, a kao jedan od organizatora ovog zločina optuživan je Disodado Kabeljo.
Suštinski, Trampova administracija je još 2017. godine odlučila da svrgne Madura, a dve godine kasnije Vašington je predsednika venecuelanskog parlamenta i lidera opozicije Huana Gvaida priznala kao legitimnog predsednika.
Opkoljavanje Nikolasa Madura
Madurovi protivnici optužile su vlasti u Karakasu da nameravaju da streljaju sve političke zatvorenike ukoliko SAD pokrenu kakve ozbiljnije napade na Venecuelu. Vlada je odmah reagovala, najavljujući amnestiju za 99 osoba, ali je do 30. decembra oslobođen 61 zatvorenik.
Američki predsednik Donald Tramp je, pre tačno dva meseca, naredio da se u okolinu Venecuele upute brojni ratni brodovi, borbeni avioni, dronovi i oko 15.000 vojnika, optužujući Nikolasa Madura sa tajnovitim Kartelom sunca, odgovornim za veliki deo šverca kokaina u Ameriku.
Nekoliko južnoameričkih obaveštajnih službi, pak, tvrdi da ova organizacija uopšte ne postoji, već da se novi mega-kartel u stvarnosti zove "Novi odbor za trgovinu drogom", ili "Nueva Junta de Narcotráfico".
Na Madurovu stranu stao je i predsednik Kolumbije, Gustavo Petro mašući izveštajem obaveštajaca, u kojem se navodi da se na čelu novog kartela nalazi Hulio Lozano, koga su agenti Federalnog istražnog biroa još pre 15 godina uhapsili u panami i poslali na odsluženje šestogodišnje kazne zatvora.
Gomilanje snaga i dozvola Centralnoj obaveštajnoj agenciji da pokrene tajne akcije u Venecueli, koje do sada nisu dale preterane rezultate, navele su zvaničnike u Karakasu, ali i širom sveta na zaključak da je Trampov krajnji cilj, ipak, promena režima u toj državi.
To je, unekoliko, sredinom godine potvrdio i državni sekretar Marko Rubio, opisujući Madura kao užasnog diktatora, a politiku Vašingtona kao "usmerenu ka promeni režima".
Donald Tramp je i tokom prvog mandata želeo da smeni Nikolasa Madura, ali su nejaku jedinicu opozicionog lidera Leopolda Lopeza na venecuelanskoj obali sačekali vojnici i paljbom okončali ovaj trapavo organizovan pokušaj vojnog udara.
BONUS VIDEO:
· Reaguj