Venecuelanski levičarski predsednik Nikolas Maduro i njegova supruga, prva dama Silija Flores, nalaze se u Metropolitanskom pritvorskom centru u Bruklinu, prenose američki mediji, nakon što su avionom prebačeni u vazduhoplovnu bazu u saveznoj državi Njujork. Protiv njih su podignute optužnice kojima se terete za šverc droge i oružja.
Donald Tramp je, uz objavljenu fotografiju Madura sa povezom preko očiju na američkom ratnom brodu USS Iwo Jima, rekao da je reč o vojnoj operaciji sprovedenoj u saradnji sa američkim organima za sprovođenje zakona.
Eksplozije su zabeležene širom prestonice Karakasa u ranim jutarnjim satima u subotu, uključujući i vojne baze.
Venecuelanska vlada rasporedila je oružane snage i proglasila vanredno stanje, dok se činilo da je potpredsednica Delsi Rodrigez spremna da preuzme vođstvo nad zemljom.
Zarobljavanje Madura dodatno je zaoštrilo odnose između Venecuele i SAD, nakon što je Vašington prethodno izveo napade na brodove u Karipskom moru za koje tvrdi da su korišćeni za krijumčarenje droge.
SAD su optužile venecuelanskog predsednika da je lično umešan u trgovinu drogom i da je nelegitimni lider, dok je Maduro SAD optužio za zastrašivanje i nameru da preuzmu kontrolu nad venecuelanskom naftom.
Tokom konferencije za novinare u subotu, Tramp je rekao da će SAD "upravljati“ Venecuelom "dok ne dođe do bezbedne, pravilne i razborite tranzicije“, dodavši da će američke naftne kompanije takođe ući u zemlju.
Šta je do sada poznato:
Šta znamo o operaciji?
- Madura su zarobili pripadnici američke vojne jedinice Delta Force, elitne antiterrističke jedinice, prenosi CBS News.
- Izvor iz CIA-e u venecuelanskoj vladi pomogao je SAD da lociraju Madura uoči operacije, kao deo široke obaveštajne mreže, navodi CBS.
- Govoreći uz Trampa u subotu, general Den Kejn, predsednik Združenog generalštaba SAD, rekao je da je operacija planirana i uvežbavana mesecima, uz čekanje povoljnih vremenskih uslova.
- Više od 150 letelica korišćeno je za ubacivanje tima za izvlačenje u prestonicu.
DEA je upala na Madurino imanje, "kuću koja je više ličila na tvrđavu“, prema Trampovim rečima, u 02.01 po lokalnom vremenu. Svetla u Karakasu su, kako je rekao, isključile američke snage.
Tramp je naveo da je Maduro pokušao da se skloni u čelično utvrđeni bezbedni prostor, uspeo da prođe kroz vrata, ali nije mogao da ih zatvori.
Dodao je da nijedan američki vojnik nije poginuo i da je bilo "malo" povređenih u operaciji, koju je, kako je rekao, pratio uživo.
Maduro i njegova supruga prebačeni su brodom, a zatim avionom koji je sleteo u bazu Nacionalne garde Stjuart u saveznoj državi Njujork, oko 97 kilometara severno od Menhetna.
Nakon toga su transportovani u Metropolitanski pritvorski centar, federalnu ustanovu u Bruklinu.
Istovremeno sa vojnom operacijom, u Karakasu su se čule snažne eksplozije, dok su se nad gradom uzdizali stubovi dima. Snimci eksplozija i helikoptera koji nadleću grad kruže društvenim mrežama, ali za sada nisu zvanično potvrđeni.
Venecuelanska vlada saopštila je da su pogođene savezne države Miranda, Aragva i La Gvaira. Ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes tvrdio je da su udari pogodili civilna područja i naveo da vlasti prikupljaju podatke o poginulima i povređenima.
Tramp je rekao da su američke snage bile "spremne za drugi talas“, ali da za tim nije bilo potrebe jer je prvi bio "izuzetno snažan“.
Gde su izvedeni napadi?
Do sada je potvrđeno pet lokacija:
- Vazduhoplovna baza Generalisimo Fransisko de Miranda (La Karlota)
- Fuerte Tjuna, ključni vojni kompleks u Karakasu
- Luka La Gvaira, glavni izlaz Karakasa ka Karipskom moru, u državi Miranda
- Aerodrom Higuerote, takođe u državi Miranda, istočno od Karakasa
- Telekomunikacioni tornjevi Antenas El Volkan, na brdu Serro El Volkan
Kako je Venecuela reagovala?
Potpredsednica Rodrigez pozvala je putem državne televizije na smirenost i jedinstvo, zatražila oslobađanje Madura, kojeg je nazvala "jedinim predsednikom“, i poručila da Venecuela nikada neće biti kolonija nijedne zemlje. Ministar odbrane izjavio je da će Venecuela "pružiti otpor“ prisustvu stranih trupa.
Kasno u subotu, Vrhovni sud Venecuele odlučio je da Rodrigez preuzme funkciju privremene predsednice, iako nije jasno da li je zvanično stupila na dužnost.
Ranije je Tramp rekao da je Rodrigez položila zakletvu i da je razgovarala sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom, kome je navodno poručila: "Uradićemo šta god vam treba.“
"Ona zaista nema izbora“, dodao je Tramp.
Venecuelanska vlada izdala je zvanično saopštenje u kojem je osudila "izuzetno ozbiljnu vojnu agresiju“ SAD „protiv teritorije i stanovništva Venecuele, na civilnim i vojnim lokacijama“.
Optužila je SAD da ugrožavaju međunarodni mir i stabilnost i navela da je napad pokušaj otimanja „strateških resursa Venecuele, posebno nafte i minerala“, kako bi se "silom slomila politička nezavisnost države“.
Šta sledi za Venecuelu?
Tramp je rekao da će SAD upravljati zemljom dok se ne obezbedi „bezbedna i razumna tranzicija“.
Upitan o venecuelanskoj opozicionoj liderki i dobitnici Nobelove nagrade za mir 2025. godine Mariji Korini Mačado, Tramp je rekao da ona nema podršku ni poštovanje.
Mačado je ranije poručila da je "došao trenutak slobode“ i pozvala Edmunda Gonzalesa Urutiju, za koga opozicija tvrdi da je pobedio na izborima 2024, da preuzme vlast.
Tramp je takođe rekao da će američke naftne kompanije ući u Venecuelu kako bi obnovile infrastrukturu i "počele da zarađuju novac za zemlju“.
"Izvlačićemo ogromno bogatstvo iz zemlje“, rekao je Tramp, dodajući da će profit ići i Venecuelancima i SAD, kao i da će Amerika biti „nadoknađena za sve što je potrošila“.
Na pitanje da li će američke trupe biti raspoređene u Venecueli, Tramp je rekao da se „ne plaše čizama na terenu“.
Za šta je Maduro optužen?
Američka državna tužiteljka Pam Bondi saopštila je da su Maduro i njegova supruga optuženi u Južnom okrugu Njujorka.
Optužnice obuhvataju zaveru za narko-terorizam i uvoz kokaina, posedovanje mitraljeza i razornog oružja, kao i zaveru za njihovo korišćenje protiv SAD.
"Uskoro će se suočiti sa punom snagom američke pravde na američkom tlu“, poručila je Bondi.
Ko je Maduro i zašto je uhapšen?
Nikolás Maduro je političku karijeru gradio pod vođstvom Uga Čavesa i njegove Ujedinjene socijalističke partije Venecuele. Predsednik je postao 2013. godine.
Na izborima 2024. proglašen je pobednikom, iako je opozicija objavila rezultate koji ukazuju na ubedljivu pobedu Edmunda Gonzalesa.
Maduro je u sukobu sa Trampom zbog migracija i trgovine drogom, iako stručnjaci navode da je Venecuela uglavnom tranzitna zemlja.
SAD su nudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
Maduro je sve optužbe odbacio i tvrdi da SAD koriste „rat protiv droge“ kao izgovor za njegovo svrgavanje i preuzimanje naftnih rezervi.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)
· Reaguj