Američko hapšenje predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegove supruge Silije Flores, pod optužbama za terorizam i trgovinu drogom, izazvalo je oštre reakcije širom sveta.
Dok saveznici Donalda Trampa pozdravljaju svrgavanje venecuelanskog lidera, potez bez presedana u savremenoj istoriji otvorio je ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja međunarodnog prava i ključno pitanje: da li Vašington postavlja opasan presedan koji bi kineski predsednik Si Đinping mogao da iskoristi kao opravdanje za invaziju na Tajvan, piše CNBC.
"Ako Tramp može ovo, zašto Putin greši, a Kina nema pravo na Tajvan?"
Analitičari su duboko podeljeni oko mogućih posledica. Pojedini upozoravaju da bi američka akcija mogla podstaći druge velike sile na slične poteze.
"Ako Donald Tramp može da uđe u drugu zemlju i preuzme je… zašto je onda Putin u krivu u vezi s Ukrajinom i zašto Kina nema pravo da preuzme Tajvan?", upozorio je Dejvid Roš iz kompanije Quantum Strategy za CNBC.
S druge strane, mnogi stručnjaci pozivaju na uzdržanost. Karlos Gutijeres, bivši američki ministar trgovine, ocenio je da je odnos Kine i Venecuele "taktička pogodnost" koja verovatno neće dovesti do vojne eskalacije u istočnoj Aziji.
"Ne verujem da će Kina ovo iskoristiti kao izgovor ili opravdanje za napad na Tajvan. Oni jednostavno ne razmišljaju na taj način", rekao je Gutijeres.
"Kina će davati izjave, veoma agresivne izjave. To je očekivano. Moraju to da rade, ali ne vidim nikakvu opipljivu, ozbiljnu akciju sa kineske strane."
Zabrinutost je izrazio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, navodeći da je "duboko zabrinut zbog nepoštovanja međunarodnog prava", a razvoj događaja u Venecueli nazvao je "opasnim presedanom".
Pitanje Tajvana
Rasprava o mogućoj kineskoj invaziji na Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom, traje već duže vreme.
U decembru je Kina izvela vojne vežbe sa bojevom municijom oko ostrva, a predsednik Si Đinping je u novogodišnjem obraćanju proglasio ujedinjenje Tajvana "nezaustavljivim". To se poklapa sa procenama američkih obaveštajnih službi da bi do invazije moglo doći tokom ove decenije.
Ipak, Rajan Has, bivši američki diplomata i viši saradnik Brukings instituta, upozorio je na povlačenje direktnih paralela.
"Među analitičarima spoljne politike postojaće impuls da se povlače analogije sa Tajvanom i da se upozorava na Trampovo stvaranje presedana koji bi Peking mogao da iskoristi. Ja bih upozorio protiv tog impulsa", napisao je Has na mreži X.
Prema njegovim rečima, Kina se do sada uzdržavala od vojne akcije ne zbog poštovanja međunarodnog prava, već zbog strateške odluke da se oslanja na pritiske bez upotrebe sile. Smatra da će se Peking sada fokusirati na osudu američkih poteza, a ne na promenu politike prema Tajvanu.
Zvanični Peking reagovao je oštro. Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da je "duboko šokirano i da snažno osuđuje drsku upotrebu sile SAD protiv suverene države". Napad je nazvan "hegemonističkim činom", uz poziv Vašingtonu da "prestane da krši suverenitet i bezbednost drugih zemalja".
"Zašto rizikovati da se ceo Zapad ujedini protiv Kine?"
Američka akcija usledila je nakon što je Vašington u Strategiji nacionalne bezbednosti potvrdio takozvani "Trampov korolar", oživljavajući Monroovu doktrinu iz 19. veka, prema kojoj SAD polaže pravo na sferu uticaja u Zapadnoj hemisferi.
Evan Fajgenbaum iz Karnegi fondacije za međunarodni mir smatra da će SAD insistirati na sopstvenoj sferi uticaja, dok će Kini osporavati istu u Aziji.
"Sjedinjene Države neće pristati na kinesku sferu uticaja u Aziji", napisao je Fajgenbaum na mreži X. "Nemojmo se pretvarati da je američka spoljna politika dosledna i lišena kontradikcija i licemerja", dodao je.
Marko Papić, glavni strateg u BCA Researchu, ocenjuje da Trampova administracija ne odbacuje koncept sfera uticaja, ali da to ne znači davanje zelenog svetla za njihovo širenje. Kao dokaz da Vašington ne odustaje od Tajvana, naveo je najavljenu prodaju oružja u vrednosti od 11 milijardi dolara u decembru.
Papić zaključuje da je vreme trenutno na strani Kine i da Peking nema razloga da žuri sa vojnom akcijom dok je SAD fokusiran na sopstveno susedstvo.
"Zašto rizikovati da se ceo zapadni svet ujedini protiv Kine pokušajem vojne reunifikacije sa Tajvanom u januaru 2026? Zašto rizikovati kada je vreme verovatno na strani Kine u narednih deset godina, dok se SAD sve više fokusira na blisko okruženje, a manje na ceo svet", zaključio je Papić.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj