Dok su mnogi svetski lideri reagovali sa nevericom i zbunjenošću na potez Donalda Trampa, kojim je de fakto preuzeo kontrolu nad Venecuelom, poruka iz Pekinga bila je kratka i jasna: oslobodite Nikolasa Madura.
"Kina poziva Sjedinjene Američke Države da obezbede ličnu bezbednost predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge, da ih odmah oslobode i da prestanu sa rušenjem vlade Venecuele", saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova u nedelju.
Naizgled uzaludan apel otkriva temeljnu istinu o američkoj intervenciji: to je ozbiljan geopolitički udarac Kini. "Bez obzira na to šta Tramp govori, ova vojna akcija nema gotovo nikakve veze sa trgovinom drogom, a ima itekako puno veze sa Kinom. U stvari, Kina je najveći gubitnik u celoj ovoj priči", rekla je za britanski Telegraf Ešli Kelti, direktor istraživanja u investicionoj banci Panmur Liberum.
Milijarde dolara i nafta
Kina je poslednjih godina uložila milijarde dolara u naftnu industriju Venecuele, uprkos strogim američkim i međunarodnim sankcijama. Zauzvrat je dobila naftu po znatno nižim cenama. Prema rečima trgovaca, sirova nafta namenjena Kini prodavala se i do 14 dolara po barelu ispod cene Brenta, što je ogroman popust u vreme kada je referentna cena oko 60 dolara.
Trampova intervencija ne samo da preti da prekine ovu jeftinu isporuku, već otvara i proširuje strateški prostor za Sjedinjene Države: put ka energetskoj dominaciji koja bi mogla pomoći Americi da parira Kini u budućim tehnologijama, pre svega u veštačkoj inteligenciji, piše Telegraf.
Temelj tehnološke nadmoći
Kina je poslednjih 20 godina gradila svoju industrijsku snagu, ekonomski rast i globalni uspon, između ostalog, na snažnom širenju energetskih kapaciteta. U 2024. godini uložila je 4,4 odsto svog BDP-a u energetiku, dok su Sjedinjene Države uložile oko dva odsto.
Kina danas troši znatno više energije nego Sjedinjene Države i ima veći ukupni proizvodni kapacitet. Dok Amerika nastoji da zadrži svoju vodeću poziciju u trci za veštačku inteligenciju, razlika u energetskim resursima postaje strateško pitanje. Razvoj veštačke inteligencije oslanja se na izuzetno energetski intenzivne centre podataka, a u Silicijumskoj dolini raste zabrinutost da bi nedovoljna ulaganja mogla da ostave američke tehnološke kompanije u ozbiljnom zaostatku za samo nekoliko godina.
OpenAI, kompanija koja stoji iza ChatGPT-a, upravo je zbog kineskog napretka pozvala Vašington da postavi nacionalni cilj povećanja proizvodnje energije. U otvorenom pismu je navela da je Kina 2024. godine dodala čak 429 gigavata novih kapaciteta - više od trećine ukupne elektroenergetske mreže SAD i više od polovine ukupnog rasta proizvodnje električne energije na globalnom nivou.
Sjedinjene Države su, poređenja radi, dodale samo 51 gigavat, odnosno 12 procenata. OpenAI je stoga pozvao vladu SAD da postavi cilj izgradnje najmanje 100 gigavata novih kapaciteta godišnje.
Kineske subvencije i cena energije
Osim u količini, Kina ima i jednu od najnižih cena energije na svetu, nakon što su godinama ulagali ogromne sume u energetsku industriju. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, Peking je samo u 2022. godini obezbedio oko 2,2 biliona dolara subvencija industriji fosilnih goriva.
Te subvencije se sada koriste i za podsticanje kineske industrije veštačke inteligencije. Kako piše Fajnenšl tajms, lokalne vlasti u Kini subvencionišu račune za struju u centrima podataka i do 50 procenata.
Venecuela kao energetski adut SAD
U tom kontekstu, Venecuela se pojavljuje kao izuzetno važan energetski adut za Sjedinjene Države. Zemlja raspolaže najvećim potvrđenim rezervama sirove nafte na svetu - procenjuje se da ih ima oko 303 milijarde barela, prema podacima Američke administracije za energetske informacije, što čini približno 17 procenata globalnih rezervi.
Većina ovih rezervi nalazi se u Orinoko pojasu, području površine od oko 21.000 kvadratnih kilometara duž reke Orinoko, dok se značajne rezerve nalaze i ispod jezera Marakaibo.
Uprkos ogromnom bogatstvu, proizvodnja nafte u Venecueli je sada gotovo zanemarljiva na globalnom nivou, a stanovništvo živi u siromaštvu. Proizvodnja je pala sa više od tri miliona barela dnevno početkom 2000-ih na oko 700.000 barela prošle godine. Nagli pad je usledio nakon što je bivši predsednik Ugo Čavez pooštrio državnu kontrolu nad naftnom kompanijom PDVSA.
"Venecuela je danas u društvu Libije, Angole i Kolumbije - zemalja koje se retko pominju kada se govori o globalnim tržištima nafte. A mogla bi biti jedan od glavnih igrača", kaže Džef Krimel iz Krimel Stratedži grupe.
Povratak američkih naftnih giganta
Trump otvoreno želi da preokrene taj trend, istovremeno jačajući američku energetsku industriju. "Naše velike američke naftne kompanije, najveće na svetu, ući će u Venecuelu, investirati milijarde dolara, popraviti uništenu infrastrukturu i početi da zarađuju", rekao je u subotu.
Venecuela je nacionalizovala svoju naftnu industriju 1975. godine, i ostavila američke kompanije, uključujući današnje EksonMobil i Ševron, sa velikim gubicima. Danas je Ševron jedina velika američka kompanija koja još uvek posluje u zemlji, ali u ograničenom obimu i pod jakim državnim nadzorom.
Sada bi vrata mogla ponovo biti otvorena. Prema pisanju lista Vol Strit džurnal, dvadeset poslovnih lidera, uključujući predstavnike velikih hedž fondova, planira putovanje u Karakas u martu kako bi procenili investicione mogućnosti u energetici i infrastrukturi.
Neutralizacija geopolitičkih rizika u regionu
Američka intervencija takođe uklanja druge geopolitičke rizike. Venecuela polaže pravo na teritorijalna prava na susednu Gvajanu, novu naftnu silu u nastajanju. Brzi rast proizvodnje, predvođen Ševronom i EksonMobilom, doveo je do rasta BDP-a Gvajane za 43,6 odsto u 2024. godini. Ali pretnja iz Karakasa stalno je visila nad investitorima.
Sada, uz Trampovu kontrolu, američke kompanije više ne moraju da brinu. "U poslednjih 48 sati, Tramp je učinio više za industriju prirodnih resursa nego svi zapadni političari u poslednjih 35 godina zajedno", napisao je investitor Aleksandar Štahel na Platformi X, dodajući da je u zemljama poput Gvajane rizik praktično sveden na nulu.
Teška nafta i dodatni udarci Kini
Američka rafinerijska industrija dodatno profitira jer je venecuelanska teška nafta idealna za rafinerije u Teksasu i Luizijani. "Reč je o gotovo asfaltnoj nafti koja je veoma tražena jer je jeftina i pogodna za mešanje sa lakšim vrstama", objašnjava Greg Njuman iz kompanije Onyx Capital.
Takva nafta omogućuje proizvodnju šireg spektra proizvoda, od bitumena za puteve do težih petrohemikalija. Ako Kina izgubi pristup ovoj vrsti sirovine, moraće da je skuplje nabavlja na drugim mestima, što će dodatno oslabiti njenu konkurentsku poziciju i politički uticaj u Južnoj Americi.
Uticaj na Rusiju i OPEK
Kina je godinama gradila politički i ekonomski uticaj u Venecueli. CNPC je snažno prisutan u Orinoko pojasu, dok su kineske kompanije takođe investirale u infrastrukturu oko jezera Marakaibo. Sada će Peking verovatno morati da se okrene Rusiji i Iranu, ali su obe zemlje pod pritiskom sankcija i niskih cena nafte.
Ruski oligarsi već upozoravaju da bi, ako Tramp uspe da spusti cene nafte ispod 50 dolara po barelu, mogao ozbiljno da ugrozi rusku ekonomiju. To predstavlja izazov i za OPEK, koji bi se mogao suočiti sa povlačenjem Venecuele ili čak njenim izbacivanjem iz kartela.
Trampova strategija niskih cena
Tramp se godinama zalaže za niske cene nafte, verujući da one koriste američkim potrošačima i podstiču ekonomski rast. "Veća proizvodnja znači niže cene goriva, što se direktno prevodi u ekonomske koristi", kažu analitičari. Ovakav okvir intervencije takođe pomaže Trampu politički, posebno kod birača koji su skeptični prema stranim vojnim angažmanima.
Ali uprkos potencijalnim koristima, obnavljanje venecuelanske proizvodnje zahtevaće desetine milijardi dolara i najmanje deceniju investicija. Zemlja pati od teške energetske krize, zapuštene infrastrukture i hroničnog nedostatka kapitala.
Ipak, za Trampa, nagrade nadmašuju rizike, posebno kada je u pitanju Kina. Kao što je Henri Kisindžer jednom rekao: "Ako kontrolišete naftu, kontrolišete nacije".
BONUS VIDEO:
· Reaguj