Drugi mandat Donalda Trampa obeležen je agresivnim zaokretom u američkoj spoljnoj politici, u kojem Vašington sve otvorenije koristi pretnje, pritiske i demonstracije sile protiv država koje smatra delom svoje sfere interesovanja.
Najnoviji primer takvog pristupa bila je noćna operacija u Venecueli, tokom koje su američke snage izvele predsednika te zemlje i njegovu suprugu iz strogo čuvanog kompleksa u Karakasu.
Govoreći o ovoj akciji, Tramp se vratio retorici 19. veka i posegnuo za Monroovom doktrinom iz 1823. godine, kojom su Sjedinjene Države osigurale pravo da dominiraju zapadnom hemisferom. Tramp ju je preimenovao u takozvanu "Donroovu doktrinu", ističući da SAD ponovo polažu pravo na odlučujuću reč u svom "dvorištu".
Kako piše BBC u analizi Trampove spoljne politike, Venecuela nije jedina zemlja kojoj američki predsednik poslednjih dana šalje preteće poruke.
Grenland
Sjedinjene Države već imaju vojnu bazu na Grenlandu, svemirsku bazu Pitufik, ali Tramp sada otvoreno kaže da želi celo ostrvo. "Potreban nam je Grenland iz razloga nacionalne bezbednosti", rekao je novinarima, tvrdeći da je to područje "preplavljeno ruskim i kineskim brodovima".
Grenland, koji je deo Kraljevine Danske, nalazi se oko 3.200 kilometara severoistočno od Sjedinjenih Država. To je ogromna arktička teritorija bogata retkim zemnim mineralima koji su neophodni za proizvodnju pametnih telefona, električnih vozila i vojne opreme. Kina trenutno daleko nadmašuje Sjedinjene Države u proizvodnji retkih zemnih metala.
Pored toga, Grenland ima izuzetno važan strateški položaj u Severnom Atlantiku i Arktiku, području čiji će značaj rasti kako se ledeni pokrivač bude topio i kako se budu otvarale nove brodske rute.
Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen odbacio je Trampove izjave kao "fantaziju". "Dosta je pritiska, dovoljno insinuacija i dovoljno snova o aneksiji. Otvoreni smo za dijalog i razgovore, ali samo kroz odgovarajuće kanale i uz poštovanje međunarodnog prava", rekao je.
Kolumbija
Samo nekoliko sati nakon operacije u Venecueli, Tramp je takođe zapretio kolumbijskom predsedniku Gustavu Petru, poručivši mu da "pazi šta radi".
Kolumbija, zapadni sused Venecuele, raspolaže velikim zalihama nafte i jedan je od najvećih svetskih proizvođača zlata, srebra, smaragda, platine i uglja. Takođe je ključno središte za regionalnu trgovinu drogom, prvenstveno kokainom.
Odnosi između Vašingtona i Bogote dodatno su se pogoršali nakon što su SAD u septembru počele da napadaju brodove na Karibima i istočnom Pacifiku, tvrdeći da prevoze drogu. U oktobru su kolumbijskom predsedniku uvedene sankcije, optužujući ga da je dozvoljavao narko-kartelima da "neometano deluju".
Govoreći u avionu Er Fors Van, Tramp je rekao da Kolumbijom "upravlja bolesnik koji voli da proizvodi kokain i prodaje ga Sjedinjenim Državama. To neće još dugo funkcionisati". Na pitanje da li bi SAD mogle da pokrenu operaciju protiv Kolumbije, odgovorio je: "Zvuči mi prilično dobro".
Ovo predstavlja drastičan zaokret jer je Kolumbija decenijama bila jedan od ključnih saveznika SAD u "ratu protiv droge", primajući stotine miliona dolara vojne pomoći.
Iran
Iran se trenutno suočava sa masovnim antivladinim protestima, a Tramp je upozorio da će iranski režim biti "teško pogođen" ako bude više smrtnih slučajeva među demonstrantima. "Pažljivo pratimo situaciju. Ako ponovo počnu da ubijaju ljude kao što su to činili ranije, mislim da će ih Sjedinjene Države veoma snažno udariti", rekao je novinarima.
Iran formalno nije deo Trampove "Donroove doktrine", ali je predsednik ranije pretio Teheranu dodatnim akcijama, nakon što su SAD prošle godine izvršile napade na iranska nuklearna postrojenja.
Ovi napadi su usledili nakon velike izraelske operacije usmerene na onesposobljavanje iranskog nuklearnog programa, što je dovelo do 12-dnevnog rata između Izraela i Irana. Na nedavnom sastanku između Trampa i izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua u Mar-a-Lagu, Iran je bio glavna tema razgovora, a američki mediji su izvestili da je Netanjahu pomenuo mogućnost novih udara 2026. godine.
Meksiko
Trampov politički uspon 2016. godine obeležili su pozivi na izgradnju zida na granici sa Meksikom. Prvog dana po povratku u Belu kuću 2025. godine, potpisao je izvršnu naredbu kojom je Meksički zaliv preimenovao u "Američki zaliv".
On redovno optužuje meksičke vlasti da ne čine dovoljno da zaustave ilegalnu migraciju i trgovinu drogom. U nedelju je rekao da droga "dolazi u talasima kroz Meksiko" i dodao da će SAD "morati nešto da preduzmu", ističući da su karteli tamo "izuzetno moćni".
Meksička predsednica Klaudija Šejnbaum javno je odbacila svaku mogućnost američke vojne intervencije na meksičkoj teritoriji.
Kuba
Kuba, koja se nalazi samo 145 kilometara južno od Floride, nalazi se pod američkim sankcijama od početka 1960-ih. Poslednjih godina bila je bliski saveznik Venecuele Nikolasa Madura.
Tramp je u nedelju izjavio da američka vojna intervencija na Kubi možda uopšte nije potrebna jer je zemlja, kako je rekao, "na ivici kolapsa".
"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva akcija. Izgleda kao da se sve raspada. Sav svoj novac su dobili iz Venecuele, od venecuelanske nafte", rekao je, dodajući da Kuba "više nema prihoda".
Prema procenama, Venecuela je obezbeđivala Kubi oko 30 odsto njenih potreba za naftom, što je Havanu učinilo posebno ranjivom nakon pada Madura.
BONUS VIDEO:
