Dok međunarodna zajednica sa zabrinutošću iščekuje bilo kakav napredak u mirovnim sporazumima između Rusije i Ukrajine, globalna bezbednosna slika se dodatno destabilizuje. Umesto smirivanja sukoba, svet svedoči otvaranju novih kriznih žarišta, ovog puta u Latinskoj Americi, gde su Sjedinjene Američke Države intervenisale u Venecueli vojnom akcijom.
Istovremeno, upozorenja iz Evrope postaju sve glasnija. Strah od dalje eskalacije sa Istoka, ali i od nepredvidivih poteza saveznika, raste. U trci za geopolitičku prevlast ponovno se ubrzano gomila oružje, dok se obični ljudi sve više pitaju: kuda sve ovo vodi, šta je krajnji cilj i kako bi takav svet mogao da se završi?
Upravo na ta pitanja upozorava istoričarka i publicistkinja En Aplbaum, koja je u analizi za Atlantik iznela mračnu, ali sve realniju viziju sveta podeljenog na interesne sfere moći. Kako piše Aplbaum, ideja da svet treba da bude podeljen na tri velike sfere uticaja, kinesku u Aziji, rusku u Evropi i američku u zapadnoj hemisferi, sve češće se pojavljuje u političkim krugovima.
Reč je o konceptu koji podseća na distopijski svet iz Orvelovog romana "1984", u kojem velike sile stalno menjaju saveze, brišu činjenice i nameću sopstvenu "istinu".
Prema njenoj analizi, ovaj način razmišljanja je odavno prisutan u ruskim krugovima, posebno kroz tvrdnju da Ukrajina pripada ruskoj sferi uticaja. Međutim, ono što danas zabrinjava jeste činjenica da se slična logika sve više prihvata u Vašingtonu.
Eplbaum naglašava da američka intervencija u Venecueli ne predstavlja samo regionalni događaj, već signal promene u globalnoj politici. Predsednik Donald Tramp, ističe ona, nije govorio o demokratiji, ljudskim pravima ili međunarodnom pravu prilikom hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Umesto toga, pribegao je retorici dominacije i pozvao se na iskrivljenu verziju Monroove doktrine, šaljući poruku da se američki autoritet na zapadnoj hemisferi više neće dovoditi u pitanje.
Posebno zabrinjava, navodi Eplbaum, to što Amerika ne pokazuje interes za stvarno priznavanje demokratske volje venecuelanskog naroda. Iako je opozicija, koju predvodi Marija Korina Mačado, dokazano pobedila na izborima, Trampova administracija signalizira mogućnost saradnje sa delovima starog režima, što bi značilo samo kozmetičku promenu vlade.
Kako autorka ističe, ovaj pristup se savršeno uklapa u filozofiju "moć je pravo". U takvom svetu nema potrebe za transparentnošću, demokratijom ili legitimitetom - velike sile jednostavno uzimaju ono što smatraju svojim. Upravo zato, dodaje ona, reakcije Rusije i Kine na događaje u Venecueli bile su neobično blage, jer Trampova opravdanja podsećaju na njihove sopstvene narative o Ukrajini i Tajvanu.
Ali Aplbaum upozorava da je to opasna iluzija. Evropa ekonomski daleko nadmašuje Rusiju, pa čak ni Azija ne pokazuje želju da postane kineska kolonija. Isto tako, Venecuela neće pasivno prihvatiti činjenicu da njenu sudbinu određuju strane sile. Istoričarka zaključuje da je najveća greška verovanje da podela sveta na sfere uticaja donosi stabilnost. Naprotiv, takva politika podstiče otpor, stvara nove sukobe i na duge staze slabi same velike sile. Ako SAD počnu da se ponašaju kao regionalni nasilnik, saveznici u Evropi i Aziji mogli bi da okrenu leđa Vašingtonu.
BONUS VIDEO:
· Reaguj