Mijailo Mijailović, osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva švedske ministarke Ane Lind 2003, izjavio je u danas objavljenom intervjuu da je taj zločin počinio "iz mržnje prema političarima".
"Osećao sam mržnju prema političarima, i švedskim i srpskim. Smatrao sam ih odgovornim za svoje neuspehe", rekao je Mijailović, Šveđanin srpskog porekla u intervjuu za švedski tabloid Ekspresen.
"Živeo sam od malih naknada za nezaposlenost i bolest, nisam imao nikakvo obrazovanje, nikakvu budućnost. Bio sam čovek bez posla, bez automobila, bez prijatelja, bez ikakve šanse", dodao je.
Tokom suđenja 2004, Mijailović (32) nije objasnio zašto je nožem napao tadašnju šeficu diplomatije, već je samo rekao da je "čuo glasove" koji su mu rekli da to uradi.
"Nisam čuo nikakve glasove, to je bila izmišljotina", rekao je, objasnivši da je tu "priču" smislio da bi bio proglašen neuračunljivim i da bi izbegao zatvorsku kaznu.
Posle hapšenja, policija je u okviru istrage saznala da je taj mladić imao dosije kao psihijatrijski bolesnik.
Od kako je osuđen, više puta boravio je u psihijatrijskim bolnicama na lečenju, i u jednoj takvoj bolnici je dao i intervjuu za švedski list Ekspresen.
Mijailović je govorio na srpskom jeziku, a u razgovoru je objasnio i da nije napao Anu Lind zbog njene podrške NATO bombardovanju Srbije 1999. godine i da ta činjenica "nema nikakve veze" sa njegovim zločinom.
Kako je rekao, da je imao priliku, napao bi nekog drugog političara, ali kobnog 10. septembra 2003, nosio je sa sobom nož, a na Lindovu je slučajno naišao ispred tržnog centra.
Odlučio je da je prati dok je obavljala kupovinu sa jednom prijateljicom, bez telohranitelja, dodao je.
Mijailović je kazao i da je ovim priznanjem želeo da "objasni razloge za svoj zločin", i da neće tražiti prevremeno puštanje iz zatvora, kao i da ne očekuje da mu bude oprošteno.
(Beta)
"Živeo sam od malih naknada za nezaposlenost i bolest, nisam imao nikakvo obrazovanje, nikakvu budućnost. Bio sam čovek bez posla, bez automobila, bez prijatelja, bez ikakve šanse", dodao je.
Tokom suđenja 2004, Mijailović (32) nije objasnio zašto je nožem napao tadašnju šeficu diplomatije, već je samo rekao da je "čuo glasove" koji su mu rekli da to uradi.
"Nisam čuo nikakve glasove, to je bila izmišljotina", rekao je, objasnivši da je tu "priču" smislio da bi bio proglašen neuračunljivim i da bi izbegao zatvorsku kaznu.
Posle hapšenja, policija je u okviru istrage saznala da je taj mladić imao dosije kao psihijatrijski bolesnik.
Od kako je osuđen, više puta boravio je u psihijatrijskim bolnicama na lečenju, i u jednoj takvoj bolnici je dao i intervjuu za švedski list Ekspresen.
Mijailović je govorio na srpskom jeziku, a u razgovoru je objasnio i da nije napao Anu Lind zbog njene podrške NATO bombardovanju Srbije 1999. godine i da ta činjenica "nema nikakve veze" sa njegovim zločinom.
Kako je rekao, da je imao priliku, napao bi nekog drugog političara, ali kobnog 10. septembra 2003, nosio je sa sobom nož, a na Lindovu je slučajno naišao ispred tržnog centra.
Odlučio je da je prati dok je obavljala kupovinu sa jednom prijateljicom, bez telohranitelja, dodao je.
Mijailović je kazao i da je ovim priznanjem želeo da "objasni razloge za svoj zločin", i da neće tražiti prevremeno puštanje iz zatvora, kao i da ne očekuje da mu bude oprošteno.
(Beta)
