Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će američke kompanije sada imati pristup ogromnim rezervama nafte u Venecueli, ali pažnja njegove administracije ne završava se samo na energentima. U fokusu su i minerali, metali i potencijalni retki zemni elementi, iako stručnjaci upozoravaju da je njihova eksploatacija izuzetno složena i rizična.
Bogatstva ispod zemlje, ali bez jasnih podataka
Venecuela raspolaže neproverenim količinama minerala, metala i potencijalno retkih zemnih elemenata, navode stručnjaci. Ove sirovine su od ključnog značaja za industrije od odbrane do visoke tehnologije, a Trampova administracija više puta je naglašavala njihov značaj za nacionalnu bezbednost SAD.
Međutim, iako Vašington možda želi da obezbedi pristup venecuelanskim „kritičnim sirovinama“, stručnjaci upozoravaju da je to izuzetno zahtevan zadatak i da ne bi značajno ojačao američke lance snabdevanja.
Količina i ekonomska isplativost mineralnih resursa u Venecueli i dalje su neizvesni, dok kompanije koje bi pokušale eksploataciju rizikuju poslovanje u zemlji bez trajnih bezbednosnih garancija.
Bezbednosni rizici i ekološki problemi
Mnoge oblasti bogate rudama nalaze se pod kontrolom gerilskih jedinica i naoružanih grupa koje se bave ilegalnim iskopavanjem zlata, upozoravaju analitičari. Pored toga, rudarenje retkih zemnih elemenata zahteva ogromne količine energije i može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu.
"U administraciji postoji svest da, pored nafte, Venecuela ima i širi potencijal u prirodnim resursima", izjavio je Rid Blejkmore, direktor istraživanja u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta.
"Međutim, kada govorimo o uslovima pod kojima bi ti mineralni resursi mogli da se eksploatišu i plasiraju na tržište, to je mnogo teža priča", dodao je Blejkmore. "Iskreno, čak i teža od priče o nafti."
Uloga Kine u lancima snabdevanja
Čak i ako bi američke kompanije pokušale da eksploatišu retke zemne elemente u Venecueli, vađenje sirovine je samo prvi korak. Ti materijali se uglavnom šalju u Kinu na preradu i rafinisanje.
Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, Kina je 2024. godine učestvovala sa više od 90 odsto u globalnoj preradi retkih zemnih elemenata. Zemlja ima gotovo monopol u ovom sektoru zahvaljujući višedecenijskim državnim subvencijama, širenju industrije i blažim ekološkim propisima.
Retki zemni elementi postali su jedna od ključnih tačaka sporenja u trgovinskim tenzijama između SAD i Kine. Peking je prošle godine uveo određene izvozne kontrole, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog američke zavisnosti od nesigurnih lanaca snabdevanja.
"Kina i dalje ima gotovo jedinstven kapacitet za preradu retkih zemnih metala, a ta industrijska i geopolitička prednost ne može se prevazići preko noći", rekao je Džoel Dodž, direktor za industrijsku politiku i ekonomsku bezbednost u Vanderbilt Policy Acceleratoru.
Šta su kritični minerali i retki zemni elementi
Američka geološka služba (USGS) identifikovala je 60 „kritičnih minerala“ od vitalnog značaja za ekonomsku i nacionalnu bezbednost SAD.
Među njima su aluminijum, kobalt, bakar, olovo i nikl, ali i 15 retkih zemnih elemenata, poput cerijuma, disprozijuma, neodijuma i samarijuma. Retki zemni elementi obuhvataju ukupno 17 specifičnih metalnih elemenata.
Ove sirovine su ključne za svakodnevne tehnologije poput mobilnih telefona, baterija i ekrana, ali i za vojnu opremu, uključujući lasere, borbene avione i raketne sisteme.
Iako naziv „retki“ sugeriše suprotno, ovi elementi su relativno rasprostranjeni u Zemljinoj kori, objašnjava Džuli Klinger, geografkinja i vanredna profesorka na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu. Problem nije njihovo postojanje, već složen i skup proces vađenja i prerade.
Venecuela i kritični minerali
USGS ne navodi Venecuelu među zemljama sa potvrđenim rezervama retkih zemnih elemenata. Na toj listi nalaze se Kina, Sjedinjene Američke Države, Brazil, Grenland i druge zemlje.
Stručnjaci navode da su gotovo dve i po decenije vlasti Uga Čavesa i Nikolasa Madura stvorile ozbiljan jaz u podacima o stvarnom obimu prirodnih resursa zemlje.
Ipak, smatra se da Venecuela poseduje ležišta određenih minerala, poput koltana, iz kojeg se dobijaju tantal i niobijum, kao i boksita, koji može sadržati aluminijum i galijum. Svi ovi metali svrstani su među kritične minerale prema kriterijumima USGS-a.
Čaves je još 2009. godine isticao bogatstvo prirodnih resursa zemlje, uključujući takozvano „plavo zlato“, kako se koltan često naziva, navodeći da je u Venecueli otkriveno veliko nalazište ovog minerala, prema pisanju Rojtersa.
Godine 2016. Madura je uspostavio tzv. Rudarski luk Orinoka, ogromno područje namenjeno eksploataciji minerala, ali je region ubrzo postao poznat po ilegalnom rudarenju.
"Veliki potencijal, mala realna uloga"
"Iako Venecuela leži na velikim ležištima mineralnih resursa, zemlju paralizuje kombinacija loših geoloških podataka, niskokvalifikovane radne snage, organizovanog kriminala, nedostatka investicija i nestabilnog političkog okruženja“, navodi Sung Čoi, analitičar za metale i rudarstvo u BloombergNEF-u.
"Uprkos geološkom potencijalu, Venecuela verovatno neće igrati značajnu ulogu u sektoru kritičnih minerala makar u narednoj deceniji“, zaključio je Čoi.
BONUS VIDEO:
(CNN/Mondo)
