Grenlandski premijer izjavio je da bi njegov narod, ako bi morao birati "ovde i sada", izabrao Dansku umesto Sjedinjenih Američkih Država. Izjava Jensa-Frederika Nielsena, data na zajedničkoj konferenciji za novinare sa danskom premijerkom, najsnažnija je poruka tog poluautonomnog danskog teritorija otkako je američki predsednik Donald Tramp obnovio svoj plan o njegovom pripajanju.
Tramp tvrdi da SAD treba "posedovati" Grenland kako bi se odbranio od Rusije i Kine. Bela kuća je predložila kupovinu ostrva, ali nije isključila ni mogućnost upotrebe sile za njegovu aneksiju. Danska je članica NATO-a, a premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi vojna akcija značila kraj transatlantskog odbrambenog saveza.
Strateški položaj i američko prisustvo
Položaj Grenlanda između Severne Amerike i Arktika čini ga idealnim za sisteme ranog upozoravanja u slučaju raketnih napada, kao i za nadzor brodova u regionu, uprkos tome što je to najređe naseljeno područje na svetu. Tramp je više puta izjavio da je Grenland ključan za nacionalnu bezbednost SAD, tvrdeći bez dokaza da je "posvuda prekriven ruskim i kineskim brodovima".
SAD već ima više od 100 vojnika stalno stacioniranih u bazi Pitufik na severozapadnom delu Grenlanda, objektu kojim upravlja od Drugog svetskog rata. Prema postojećim sporazumima sa Danskom, SAD ima ovlašćenje da na Grenland dovede onoliko vojnika koliko želi. Međutim, Tramp je prošle nedelje novinarima u Vašingtonu rekao da ugovor o zakupu nije dovoljan – SAD "mora imati vlasništvo" i "NATO to mora razumeti".
"Grenland ne želi biti u vlasništvu SAD"
Na konferenciji za novinare u Kopenhagenu, Frederiksen je osudila "potpuno neprihvatljiv pritisak našeg najbližeg saveznika" i upozorila da "mnoge naznake govore da je najizazovniji deo pred nama". Grenlandski premijer je rekao da se suočavaju sa "geopolitičkom krizom", ali da je stav ostrva jasan.
"Ako moramo birati između Sjedinjenih Američkih Država i Danske ovde i sada, biramo Dansku", izjavio je.
"Jedna stvar mora biti jasna svima. Grenland ne želi biti u vlasništvu Sjedinjenih Američkih Država. Grenland ne želi biti pod upravom Sjedinjenih Američkih Država. Grenland ne želi biti deo Sjedinjenih Američkih Država".
Diplomatski napori i podrška saveznika
Konferencija za novinare održana je dan pre nego što danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen i njegova grenlandska koleginica Vivijen Motzfeld posete SAD na sastanak sa potpredsednikom JD Vensom i državnim sekretarom Markom Rubijem.
Danski saveznici u NATO-u – velike evropske zemlje i Kanada – ovog su nedelju stali u njenu podršku izjavama kojima potvrđuju da "samo Danska i Grenland mogu odlučivati o pitanjima koja se tiču njihovih odnosa", prenosi Index. Naglasili su da su jednako kao i SAD zainteresovani za arktičku bezbednost, ali da se ona mora postići „kolektivno“ od strane saveznika, uključujući SAD. Takođe su pozvali na "poštovanje načela Povelje UN-a, uključujući suverenitet, teritorijalni integritet i nepovredivost granica".
Pozadina i resursi
Zabrinutost za budućnost teritorije ponovo se pojavila nakon Trampove upotrebe vojne sile protiv Venezuele radi hapšenja njenog predsednika Nikolasa Madura. Tramp je ponudu za kupovinu ostrva dao i 2019. godine, tokom svog prvog predsedničkog mandata, ali mu je poručeno da Grenland nije na prodaju.
Poslednjih godina porastao je interes za prirodne resurse Grenlanda – uključujući retke zemne metale, uranijum i gvožđe – koji postaju dostupniji zbog otapanja leda usled klimatskih promena. Naučnici smatraju da ostrvo može imati i značajne rezerve nafte i gasa.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
