Iran je već sedam dana gotovo potpuno odsečen od sveta nakon potpunog gašenja interneta, dok se Bliski istok opasno približava tački bez povratka. Izrael je podigao nivo vojne pripravnosti na najviši nivo, a otvorene i sve češće pretnje američkog predsednika Donalda Trampa vojnom akcijom protiv Teherana stvorile su retko viđeno jedinstvo unutar Irana.
U zemlji duboko podeljenoj političkim, verskim i društvenim podelama, Trampovo ponašanje i njegova ratna retorika deluju kao snažan kohezivni faktor koji briše razlike između reformista i konzervativaca. Upravo u ovom paradoksu leži dodatna opasnost.
Ono što je gotovo sigurno jeste da bi Trampovo direktno naređenje za napad na Iran otvorilo vrata pakla: region bi se u vrlo kratkom roku pretvorio u poprište razarajućeg rata u kojem bi, pored masovnih udara na Izrael, Iran posegnuo za odgovorom na američke vojne ciljeve širom Bliskog istoka, uključujući baze u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kuvajtu i Iraku.
Takav scenario ne bi ostao ograničen na region, već bi imao direktne posledice po globalnu bezbednost, energetska tržišta i međunarodni poredak.
Da su sve opcije otvorene i da je samo pitanje kada će Tramp dati naređenje za napad na Iran, dokazuje i činjenica da su američke vlasti već pozvale svoje građane da odmah napuste Iran, savetujući kopneni izlazak iz zemlje, što je jedan od najjačih pokazatelja da Vašington ozbiljno razmatra vojnu opciju.
Donald Tramp je dodatno pojačao pritisak poručivši da će "u roku od nekoliko minuta" imati jasnu sliku događaja i doneti odluku o daljim koracima. Njegove izjave više ne ostavljaju prostor za diplomatske manevre, već sugerišu da bi naređenje moglo uslediti naglo, bez dugih konsultacija sa partnerima i saveznicima.
Tramp je otvoreno povezao mogući napad sa onim što opisuje kao brutalnu represiju i "ubijanje demonstranata", čime je unutrašnju krizu u Iranu pretvorio u potencijalni povod za međunarodni vojni sukob.
Tokom povratnog leta iz Mičigena za Vašington, Tramp je Iran označio kao svoj glavni spoljnopolitički prioritet, preteći neposrednom vojnom akcijom i naglašavajući da će Sjedinjene Države delovati u skladu sa "realnošću na terenu".
U drugoj poruci, podsetio je Teheran na raniji američki napad na iranska nuklearna postrojenja, implicirajući da Vašington već ima iskustvo i spremnost za takve operacije. Ta poruka je u Teheranu shvaćena kao direktna pretnja ponavljanjem udara, ovog puta u mnogo širem i razornijem obliku. Iranske vlasti su odgovorile gotovo jednoglasno.
Teheran je poručio da će svaka američka agresija izazvati odlučan i višeslojan odgovor. Komandant iranske vojske, Amir Hatami, zapretio je da je Iran danas vojno jači nego ikad i da su njegove sposobnosti znatno iznad nivoa na kojem su bile pre poslednjeg direktnog sukoba sa Izraelom.
Iranski revolucionarni gardijski korpus je otišao korak dalje, naglašavajući da su sve odbrambene i ofanzivne jedinice u maksimalnoj pripravnosti i da odgovor neće biti simboličan, već bolan i odvraćajući.
Paralelno sa spoljnom eskalacijom, iranski režim istovremeno pojačava unutrašnju represiju. Pravosuđe je podiglo prve optužnice protiv pritvorenih učesnika protesta, najavljujući da će se ovi slučajevi obrađivati po ubrzanom postupku, uključujući i mogućnost izricanja smrtne kazne.
Organizacije za ljudska prava navode da je broj žrtava u protestima već premašio 2.500, dok je šef iranskog pravosuđa javno pozvao na osvetu za ubijene pripadnike snaga bezbednosti i policije, dodatno povećavajući nivo nasilja u zemlji.
Ministar spoljnih poslova Abas Arakči pokušao je da pošalje uravnoteženiju poruku, napominjući da Iran priznaje pravo građana na protest, ali je naglasio da su neredi, vandalizam, oružani napadi i pucnjava na civile crvena linija. Međutim, retorika vrha vlasti otišla je korak dalje.
Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani direktno je optužio Donalda Trampa i izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua za patnju iranskog naroda, označavajući ih kao glavne krivce i objavljujući njihova imena u poruci na Platformi X. Istovremeno, virtuelna američka ambasada u Teheranu ponovila je dramatičan apel američkim građanima da bez odlaganja napuste Iran i potraže sigurnost preko Turske ili Jermenije.
BONUS VIDEO:
