Evropska unija i njene države članice vode intenzivne diskusije o tome kako odgovoriti na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti dodatne carine, a jedan od odgovora bi mogao biti korišćenje Instrumenta za borbu protiv prisile.
Tramp je zapretio da će uvesti dodatne carine od 10 odsto za osam evropskih zemalja, od kojih su šest članice EU, počev od 1. februara.
To su zemlje koje su poslale svoje vojnike na vojnu vežbu na Grenland, arktičkom ostrvu u okviru Kraljevine Danske koje Tramp pokušava da preuzme po svaku cenu. Carine bi se povećale na 25 odsto 1. juna i ostale bi na snazi dok Sjedinjene Države ne dobiju Grenland, najavio je Tramp.
Evropska unija bi mogla da odgovori korišćenjem Instrumenta za borbu protiv prisile (ACI), alat koji nikada ranije nije korišćen. Instrument za borbu protiv prisile je moćno oružje, koje mnogi nazivaju "trgovinska bazuka", za zaštitu Evropske unije i njenih država članica od ekonomskog pritiska i ucena trećih zemalja.
ACI je pravni alat za zaštitu EU i njenih država članica od trećih zemalja koje pokušavaju da izvrše pritisak na njih ekonomskim merama ili pretnjom takvih mera sa ciljem da ih prisile da donesu ili promene određene političke odluke.
Instrument protiv prisile
Uredba o instrumentima protiv prinude stupila je na snagu u decembru 2023. godine. Jedan primer koji se često navodi kao razlog za usvajanje uredbe su trgovinska ograničenja koja je Kina uvela Litvaniji kada je zemlja dozvolila otvaranje tajvanskog predstavništva u Viljnusu 2021. godine, što je bio presedan u Evropi jer većina zemalja koristi ime glavnog grada Tajpej, umesto Tajvana, koji Peking smatra svojom odmetnutom pokrajinom.
Kina je potom uvela zabranu uvoza litvanskih proizvoda, prekinula trgovinske odnose i vršila pritisak na strane kompanije da uklone litvanske komponente iz svojih proizvoda kako bi ušle na kinesko tržište. Kina je takođe povukla svog ambasadora i proglasila litvanskog ambasadora u Pekingu "personom non grata".
Trampova najava novih tarifa izgleda da u potpunosti ispunjava definiciju ekonomske prisile kako bi se EU primorala da promeni svoj stav o Grenlandu.
Ukoliko se utvrdi postojanje prisile, EU može doneti niz mera kao što su uvođenje ili povećanje carina, ograničenja uvoza ili izvoza robe, kvote ili zabrane trgovine određenim proizvodima, ograničiti pristup tržištu EU, ograničiti ili zabraniti pružanje usluga, kao što su finansijske ili digitalne, ograničiti strane direktne investicije iz te zemlje, isključiti kompanije iz treće zemlje iz javnih nabavki u EU.
Da bi se pokrenula upotreba Instrumenta protiv prisile, prvo je potrebno utvrditi postojanje prisile. Komisija može, samostalno ili na inicijativu države članice, pokrenuti istragu o tome da li postoji prisila. Komisija ima rok od četiri meseca da utvrdi da li postoji prisila, a ako utvrdi da postoji, onda šalje predlog Savetu EU da to zvanično potvrdi.
Savet EU zatim ima osam do deset nedelja da potvrdi ili odbije predlog. Za odluku je potrebna kvalifikovana većina, što znači da je mora podržati najmanje 15 država članica, koje predstavljaju najmanje 65 procenata ukupnog stanovništva EU.
Kada se zvanično utvrdi postojanje prisile, Komisija će, kroz konsultacije sa trećom zemljom, zatražiti od nje da prekine sa ucenom. Ukoliko konsultacije budu neuspešne, Komisija može usvojiti niz mera predviđenih uredbom, koja je ponovo podložna glasanju u Savetu EU. Komisija navodi da je primarna svrha ACI odvraćanje, a tek onda uvođenje kontramera.
BONUS VIDEO:
· Reaguj