Kanadske oružane snage izradile su plan za slučaj američke invazije, podstaknute izjavama Donalda Trumpa o mogućem pripojenju kanadskog teritorija. Smatra se da je ovo prvi put u 100 godina da Otava zvanično razmatra mogućnost napada sa svoje južne granice.
Prema izveštaju, kanadski generali smatraju da bi se zemlja, zbog ogromne vojne nadmoći SAD, morala osloniti na nekonvencionalno ratovanje.
Plan predviđa primenu taktika sličnih onima koje su koristili avganistanski mudžahedini protiv američkih snaga, uključujući zasede u stilu "udar i beži" koje bi sprovodili vojnici i naoružani civili. Takođe, dronovi bi imali važnu ulogu u nanošenju maksimalnih gubitaka američkim snagama, po uzoru na ukrajinsku vojsku u borbi protiv Rusije, piše The Telegraph.
Kanadski obrambeni zvaničnici procenjuju da bi američke snage mogle savladati kanadsku odbranu za samo dva dana. U tom slučaju, kanadska vojska bi pokrenula pobunu nalik dvadesetogodišnjem otporu koji su džihadisti u Avganistanu vodili protiv SAD-a.
Broj vojnika i saveznici
Kanadska vojska, sa 71.500 aktivnih pripadnika i 30.000 rezervista, znatno je manja od američke, koja ima 2,8 miliona aktivnih vojnika. Samo američki marinci, za koje se pretpostavlja da bi vodili napad, imaju oko 186.000 aktivnih pripadnika i 40.000 u pričuvnom sastavu. Kako bi se ublažio ovaj nedostatak, načelnica kanadskog obrambenog štaba, generalka Dženi Karinjan, najavila je planove za stvaranje pričuvnih snaga od 400.000 dobrovoljaca.
Jedan visoki obrambeni izvor izjavio je da bi Kanada imala najviše tri meseca za pripremu za kopnenu i pomorsku invaziju od trenutka prvih naznaka gomilanja američkih trupa. U planovima se navodi da bi se za pomoć pozvali saveznici poput Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske.
Procene i politički kontekst
Iako je plan razrađen, u samom modelu se navodi da je izuzetno malo verovatno da bi SAD napale svog severnog suseda. Penzionisani general-pukovnik Majk Dej, bivši glavni strateški planer kanadskih oružanih snaga, ocenio je ideju američke invazije kao "maštovitu". Ipak, dodao je da, ako bi se to dogodilo, ni Amerika ne bi imala dovoljno vojnika za okupaciju svih većih kanadskih gradova.
"Njihova jedina nada bio bi prodor sličan ruskom prema Kijevu i nada da će to uspeti, te da će se ostatak zemlje predati nakon što zauzmu sedište vlasti u Otavi. Kao i Ukrajina, bilo bi mi nezamislivo da bismo se predali ako bi zauzeli naš glavni grad", rekao je Dej.
U modelu se takođe naglašava da se pod predsedništvom Donalda Trumpa Amerika udaljava od svoje uloge temelja zapadnih saveza koju je imala od kraja Drugog svetskog rata. Kanadski premijerMark Karni izjavio je da je došlo do "pukotine" u svetskom poretku nakon što je Tramp zatražio preuzimanje Grenlanda. Trump je više puta izjavio da bi želeo da Kanada bude deo SAD-a, nazivajući Karnijevog prethodnika Džastina Trudoa "guvernerom velike države Kanade" i šalio se da je Kanada "51. država".
Jedan od razloga Trampovog interesa za Kanadu je njegovo uverenje da Otava nije sposobna da se nosi sa pretnjama Kine i Rusije sa severa. U jeku napetosti, Tramp je u avgustu 2025. uveo carine od 35%, koje je kasnije smanjio. Nedavno izveštavanje NBC Njuza navodi da on i dalje ima "fiksaciju" da Kanadu učini delom SAD-a.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
