Američki predsednik Donald Trump ima poteškoća da privuče zapadne saveznike u svoj "Odbor za mir", ali je za sada obezbedio podršku bliskoistočnih monarhija, čoveka poznatog kao poslednjeg diktatora Evrope i najmanje jednog lidera koji se traži zbog navodnih ratnih zločina.
Tramp je pozvao desetine zemalja da se pridruže odboru koji ima za cilj rešavanje globalnih sukoba, ali je njegov mandat uznemirio više američkih saveznika, kao i izjava američkog predsednika da bi on „mogao“ da zameni Ujedinjene nacije.
Odbor, kojim bi Tramp predsedavao na neodređeno vreme, prvobitno je zamišljen kao ograničeno telo zaduženo za nadgledanje obnove Gaze, razorene u dvogodišnjem ratu Izraela. Međutim, njegova svrha je u međuvremenu proširena na rešavanje sukoba širom sveta, a nacrt povelje, koji je poslat zajedno sa pozivima za članstvo, čak ni ne pominje Gazu.
Rusija i Kina američki "protivnici", kao i dugogodišnja represivna država Belorusija, među su pozvanima da se pridruže odboru, uz ponudu stalnih mesta po ceni od milijardu dolara. Pozive su dobili i evropski saveznici, bogate zalivske države, bivše sovjetske republike, pa čak i papa.
Oko 35 od ukupno 50 pozvanih država očekuje se da prisustvuje ceremoniji potpisivanja u četvrtak, na marginama Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom letovalištu Davos, rekao je visoki zvaničnik administracije.
U nastavku sledi pregled šta treba znati o ovom odboru i ko mu se pridružuje, a ko ne.
Šta je Odbor za mir?
Tramp je prvobitno predstavio Odbor za mir kao deo druge faze američki posredovanog plana o prekidu vatre u Gazi sa 20 tačaka, u septembru.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija podržao je plan u novembru, čime je dobio međunarodni legitimitet, sa mandatom da odbor nadgleda demilitarizaciju i obnovu Gaze.
Međutim, Tramp je imao dugoročnije planove. Nacrt povelje, do kojeg je došao CNN, opisuje Odbor za mir kao "međunarodnu organizaciju" koja promoviše stabilnost, mir i upravljanje "u oblastima pogođenim ili ugroženim sukobima“.
Prema povelji, Tramp će biti predsednik odbora na neodređeno vreme, moguće i nakon isteka svog drugog predsedničkog mandata.
"Odbor za mir“ biće iznad „osnivačkog Izvršnog odbora“, u kojem će se nalaziti Trampov zet Džared Kušner, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i bivši britanski premijer Toni Bler.
Ko je prihvatio?
Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Egipat, Katar, Bahrein, Pakistan, Turska, Mađarska, Maroko, Kosovo, Argentina i Paragvaj prihvatili su Trampov poziv. To su učinile i centralnoazijske države Kazahstan i Uzbekistan, kao i zemlje jugoistočne Azije - Indonezija i Vijetnam.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je prihvatio, iako je negodovao zbog uključivanja turskih i katarskih zvaničnika u izvršni odbor za Gazu i suočava se sa nalogom za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda.
Jermenija i Azerbejdžan, koji su prošle godine potpisali mirovni sporazum uz posredovanje SAD, u dogovoru koji bi Sjedinjenim Državama dao ekskluzivan pristup razvoju ključnog tranzitnog koridora u regionu, takođe su pristali.
Beloruski lider Aleksandar Lukašenko, često opisivan kao poslednji diktator Evrope i bliski saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, takođe je prihvatio.
"Imam neke kontroverzne ljude u odboru", rekao je Tramp za CNN, osvrćući se na svoju tvrdnju da je Putin pristao da se pridruži. Ruski predsednik to još nije potvrdio, iako je pomenuo mogućnost korišćenja ruske imovine zamrznute u SAD za plaćanje milijarde dolara za stalno mesto.
Kanadski premijer Mark Karni, koji je više puta kritikovao Trampa zbog razbijanja globalnog "poretka zasnovanog na pravilima" i uvođenja visokih carina, namerava da se pridruži uz uslove, navodeći da detalji, uključujući finansijske, još nisu razrađeni.
Ko je odbio?
Neke zemlje se još nisu izjasnile, dok su druge odbile poziv.
Francuska i Norveškaodbilesu učešće, delom zbog pitanja kako bi Odbor za mir funkcionisao u odnosu na Ujedinjene nacije.
Kina je potvrdila da je pozvana, ali nije saopštila da li će se pridružiti. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u sredu da će Kina "ostati čvrsto posvećena očuvanju međunarodnog sistema sa UN u njegovom središtu".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je teško zamisliti da bude "zajedno sa Rusijom u bilo kakvom savetu“, dodajući da je "problem u tome što je Rusija naš neprijatelj, a Belorusija njihov saveznik“.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da bi mogla postojati ustavna pitanja u vezi sa pridruživanjem i da neće prisustvovati ceremoniji potpisivanja, dok je irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekenti rekla da će poziv "pažljivo razmotriti“.
Zbog čega se svi brinu?
Trampov Odbor za mir od početka prate kontroverze.
Diplomate, zvaničnici i svetski lideri izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog proširenog mandata odbora, Trampovog neograničenog predsedavanja i potencijalne štete koju bi mogao naneti radu Ujedinjenih nacija.
Države članice imale bi mandate od tri godine, nakon čega bi morale da plate milijardu dolara za stalno mesto. Prema rečima američkog zvaničnika, prikupljena sredstva bila bi usmerena na obnovu Gaze, ali je taj potez kritikovan kao podložan korupciji.
Trampove izjave da bi odbor "mogao" da zameni Ujedinjene nacije dodatno su produbile zabrinutost da bi ovo telo moglo postati sredstvo za potiskivanje organizacije osnovane pre 80 godina radi očuvanja globalnog mira. U povelji odbora pominju se "institucije koje su prečesto zakazale", bez direktnog navođenja Ujedinjenih nacija, organizacije koju je Tramp više puta kritikovao.
Najviši humanitarni zvaničnik UN i koordinator za hitnu pomoć Tom Flečer rekao je za CNN da Trampov Odbor za mir neće zameniti Ujedinjene nacije.
"Jasno mi je, kao i mojim kolegama, da Ujedinjene nacije nigde ne odlaze", rekao je on.
BONUS VIDEO:
(CNN/Mondo)
