Naime, Novi izveštaj Univerziteta Ujedinjenih nacija (UNU) upozorava da su decenije krčenja šuma, zagađenja, degradacije zemljišta, prekomerne raspodele vode i hroničnog iscrpljivanja podzemnih voda - dodatno pogoršane globalnim zagrevanjem - prouzrokovale "nepovratnu štetu" planetarnim zalihama vode i njihovoj sposobnosti oporavka.
U izveštaju se navodi da termini poput "vodni stres" i "vodna kriza" više ne odražavaju tačno današnju surovu stvarnost, koja širom sveta podstiče "krhkost, raseljavanje i sukobe".
Šta znači "bankrot vode"?
Izveštaj UNU definiše bankrot vode kao "trajnu prekomernu eksploataciju površinskih i podzemnih voda u odnosu na obnovljive dotoke i bezbedne nivoe iscrpljivanja". Ovaj pojam takođe podrazumeva "nepovratni ili finansijski neizvodljiv gubitak prirodnog kapitala povezanog sa vodom".
To se razlikuje od vodnog stresa, koji označava situacije visokog pritiska koje su i dalje reverzibilne, ili vodne krize, koja se koristi za opis akutnih šokova koji se mogu prevazići.
Iako nisu svi slivovi i zemlje u stanju bankrota vode, glavni autor izveštaja Kave Madani, direktor istraživačkog centra UN za vodu, kaže da je dovoljan broj ključnih sistema već prešao ove pragove.
"Ovi sistemi su međusobno povezani kroz trgovinu, migracije, klimatske povratne sprege i geopolitičke zavisnosti, tako da je globalni pejzaž rizika sada suštinski promenjen", dodaje on.
Kako izgleda bankrot vode?
Bankrot vode ne odnosi se na to koliko neko mesto izgleda vlažno ili suvo - već na ravnotežu, obračun i održivost. Čak i regioni koji se svake godine suočavaju sa poplavama mogu biti u bankrotu vode ako troše više od svog godišnjeg obnovljivog "prihoda" vode.
Izveštaj tvrdi da se bankrot vode zato mora posmatrati iz globalne perspektive, jer se njegove posledice prenose.
"Poljoprivreda čini ogromnu većinu potrošnje slatke vode, a prehrambeni sistemi su tesno povezani kroz trgovinu i cene. Kada nestašica vode potkopa poljoprivredu u jednom regionu, efekti se prenose kroz globalna tržišta, političku stabilnost i bezbednost hrane drugde. To čini bankrot vode ne nizom izolovanih lokalnih kriza, već zajedničkim globalnim rizikom", kaže Madani.
Svetske vode u brojkama
Koristeći globalne baze podataka i najnovije naučne dokaze, izveštaj daje "sumornu" sliku trendova u vezi sa vodom - za koje se "ogromna većina" pripisuje ljudskoj aktivnosti.
To uključuje činjenicu da je 50 odsto velikih jezera širom sveta izgubilo vodu od ranih devedesetih godina, pri čemu je 25 odsto čovečanstva direktno zavisno od tih izvora, kao i desetine velikih reka koje tokom delova godine više ne dopiru do mora.
U poslednjih pet decenija nestalo je i 410 miliona hektara prirodnih močvara, što je površina gotovo jednaka teritoriji EU. Globalni gubitak glečera od sedamdesetih godina povećan je za 30 odsto.
Salinizacija je oštetila oko 100 miliona hektara obradivog zemljišta, a 70 odsto glavnih vodonosnika (koji skladište i prenose podzemne vode) pokazuje dugoročan pad.
"Resetovanje" globalne vodne agende
Izveštaj navodi da trenutna globalna vodna agenda, koja je uglavnom fokusirana na pijaću vodu, sanitaciju i unapređenje efikasnosti, više nije adekvatna, navodi Euronews.
Poziva se na novu agendu koja formalno prepoznaje stanje bankrota vode, posmatra vodu kao "i ograničenje i priliku" za ispunjavanje klimatskih obaveza i ugrađuje praćenje bankrota vode u globalni okvir.
Vlade se stoga pozivaju da pojačaju borbu protiv zagađenja i uništavanja močvara, podrže tranzicije za zajednice čiji se izvori prihoda moraju menjati i transformišu sektore sa velikom potrošnjom vode, uključujući poljoprivredu.
U suprotnom, teret će nesrazmerno pasti na male poljoprivrednike, starosedeoce, siromašne urbane stanovnike, žene i mlade, dodaje se u izveštaju.
"Bankrot vode postaje pokretač krhkosti, raseljavanja i sukoba. Pravedno upravljanje - obezbeđivanje zaštite ranjivih zajednica i pravične raspodele neizbežnih gubitaka - ključno je za očuvanje mira, stabilnosti i društvene kohezije", rekao je zamenik generalnog sekretara UN Tišilizdi Marvala.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
