Agenti američke imigracione službe (ICE) širom zemlje sve se više oslanjaju na novu aplikaciju za pametne telefone koja koristi tehnologiju prepoznavanja lica za identifikaciju građana i imigranata.
Aplikacija, nazvana Mobile Fortify, omogućava agentima ICE-a da skeniranjem lica osobe kamerom telefona povuku podatke iz brojnih saveznih i državnih baza podataka, uključujući i one koje su sudovi proglasili nedovoljno pouzdanim za izdavanje naloga za hapšenje. Njena upotreba izazvala je snažne reakcije aktivista, pravnih stručnjaka i političara, piše The Guardian.
Masovna upotreba i zabrinutost za privatnost
Prema tužbi koju su ovog meseca Ilinois i Čikago podneli protiv savezne vlade, američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) koristilo je Mobile Fortify za skeniranje lica i otisaka prstiju na terenu više od 100.000 puta. Pravni stručnjaci ističu da je to drastičan zaokret u primeni ove tehnologije.
Postojanje aplikacije prvi put je otkrio portal 404 Media prošlog leta na osnovu procurelih imejlova, a u oktobru su objavljeni i interni dokumenti DHS-a u kojima se navodi da osobe ne mogu odbiti skeniranje.
"ICE koristi ovu tehnologiju upravo u okolnostima koje dovode do najviših stopa pogrešnog prepoznavanja", rekao je Nejtan Frid Vesler iz Američke unije za građanske slobode (ACLU). "Pogrešna identifikacija nekome može potpuno preokrenuti život."
Vesler upozorava i na šire posledice po demokratiju: "ICE zapravo pokušava da stvori društvo sa biometrijskim kontrolnim tačkama."
Otpor na ulicama, sudovima i u Kongresu
Upotreba aplikacije izazvala je otpor na više nivoa. Demonstranti se bore različitim taktikama, uključujući snimanje maskiranih agenata, kao i korišćenje "burner" telefona i doniranih kamera za automobile, izvestio je Washington Post.
U središtu otpora je sumnja u pouzdanost same tehnologije. Istraživanja su pokazala više stope grešaka u identifikaciji žena i osoba tamnije puti u poređenju sa belcima. Kako agenti ICE-a tehnologiju često koriste u napetim i dinamičnim situacijama, uz loše osvetljenje i osobe koje se okreću od kamere, verovatnoća pogrešne identifikacije dodatno raste.
U tužbi Ilinoisa protiv DHS-a navodi se da aplikacija daleko prevazilazi ovlašćenja koja je Kongres dao za prikupljanje biometrijskih podataka. Takođe se navodi više primera u kojima su savezni agenti navodno bez pristanka fotografisali ili skenirali američke građane širom Ilinoisa.
U Kongresu su poslanici Demokratske stranke 15. januara predstavili predlog zakona kojim bi se DHS-u izričito zabranila upotreba aplikacije Mobile Fortify, osim za identifikaciju na graničnim prelazima.
Tome je prethodilo pismo koje su senatori u septembru uputili ICE-u, zahtevajući više informacija o aplikaciji i navodeći da "čak i kada je precizna, ovakva vrsta nadzora na zahtev ugrožava pravo na privatnost i slobodu govora svih stanovnika Sjedinjenih Američkih Država".
Ministarstvo odbacuje optužbe
Iz Ministarstva za unutrašnju bezbednost poručuju da Mobile Fortify ne krši ustavna prava niti ugrožava privatnost.
"Aplikacija radi sa namerno postavljenim visokim pragom podudaranja i pretražuje isključivo ograničene imigracione baze podataka Carinske i granične službe (CBP). Ne pristupa javno dostupnim izvorima, ne pretražuje društvene mreže niti se oslanja na javno dostupne podatke", izjavio je portparol.
Prema pisanju 404 Media, baza podataka aplikacije sadrži oko 200 miliona slika. Iz DHS-a dodaju:
"Korišćenje aplikacije Mobile Fortify nije blokirano, ograničeno niti suspendovano od strane sudova ili zakonskih smernica. Ona se zakonito koristi širom zemlje u skladu sa svim važećim pravnim ovlašćenjima."
Rizik od hapšenja nevinih
Posmatrači, stručnjaci i najmanje jedan član Kongresa navode da savezni imigracioni agenti često ne traže pristanak za skeniranje nečijeg lica i mogu zanemariti druge dokumente koji su u suprotnosti sa podacima iz aplikacije. Dokumentovano je da ICE koristi biometriju kao konačnu potvrdu nečijeg državljanstva u nedostatku identifikacionih dokumenata. To znači da ICE nije obavezan da sprovodi dodatne provere kako bi se izbegla pogrešna identifikacija.
Portal 404 Media je ranije ovog meseca izvestio o slučaju u kojem je Mobile Fortify pogrešno identifikovao pritvorenu ženu tokom racije, nudeći dva različita i netačna imena.
"Prepoznavanje lica, ako se uopšte koristi, trebalo bi da bude samo polazna tačka", kaže Džejk Laperuk iz Centra za demokratiju i tehnologiju (CDT). "Ako se ovo smatra konačnom potvrdom identiteta, greške su neizbežne i na kraju ćete hapsiti i zatvarati ljude koji nisu oni za koje ih aplikacija proglašava."
Laperuk dodaje da su se čak i policijske uprave širom zemlje usprotivile preteranom oslanjanju na prepoznavanje lica, tretirajući ga u najboljem slučaju kao indiciju. Najmanje 15 saveznih država ima zakone koji ograničavaju policijsku upotrebu ove tehnologije, a San Francisko je 2019. postao prvi veliki američki grad koji ju je zabranio policiji i drugim lokalnim agencijama.
Optužbe za rasno profilisanje
U septembru 2023. DHS je izdao direktivu kojom se od agencija zahteva testiranje tehnologije na nenamerne pristrasnosti i omogućavanje američkim građanima da odbiju skeniranja koja ne sprovode organi za sprovođenje zakona, ali se čini da je ta direktiva povučena u februaru prošle godine. Zaustavljanja koja sprovodi ICE, nezavisno od skeniranja lica, takođe su predmet sudskih sporova.
Ona se često nazivaju "Kavanova zaustavljanja", prema sudiji Vrhovnog suda Brettu Kavanou, koji je u izdvojenom mišljenju naveo da "očigledna etnička pripadnost" Hispanoamerikanaca može biti "relevantan faktor" da ih agenti zaustave i zatraže dokaz o državljanstvu.
ACLU je ranije ovog meseca tužio Trampovu administraciju, optužujući savezne imigracione vlasti za rasno profilisanje i nezakonita hapšenja.
BONUS VIDEO:
