Zbog pejzaža kao sa druge planete, neba išaranog balonima i kadrova koji kao da su stvoreni za objektiv, Kapadokija je mnogima na samom vrhu "bucket" liste. Ali, ona je daleko više od lepe fotografije. Kada se prašina Anadolije nađe pod vašim nogama, shvatite da nijedna kamera ne može da dočara tu tišinu, niti miris stena koje vekovima čuvaju tajne isklesane u srcu Turske.
Kapadokija je na listama najpoželjnijih destinacija upravo zbog čuvenih letova šarenim balonima u svitanje, “vilinskih dimnjaka” i jedinistvg pejzaža. Ipak, suština Kapadokije nalazi se dublje od toga – u hotelima napravljenim unutar pećina i tišini podzemnih gradova, koji su nekada bili jedino utočište za rane hrišćane.
Obuhvatajući delove gradova Aksaraj, Nevšehir, Nigde, Kajseri i Kiršehir, ova regija nudi jedinstveno iskustvo u bilo koje godišnje doba.
Kroz vekove, jedna od najfascinantnijih geografskih oblasti Turske bila je kolevka brojnih civilizacija. Danas, Kapadokiju godišnje poseti više miliona turista što je svrstava u najpopularnije destinacije u Turskoj.
Magičnu atmosferu Kapadokije iskusili smo u zimu koja ovu “zemlju bajki” čini još mističnijom i autentičnijom.
Nevšehir - čuvar drevnih civilizacija
Polazna tačka za obilazak Kapadokije najčešće je Nevšehir - biser Centralne Anadolije, grad u kome se istorija i zadivljujući pejzaži spajaju i nude nezaboravno iskustvo. Bio je dom mnogim civilizacijama poput Hetita, Asiraca, Persijanaca, Rimljana, Seldžuka, Vizantijaca i Osmanlija, a grad i danas čuva tragove njihovih kultura.
Nevšehir je poznat i po razvijenom vinogradarstvu, autentičnoj anadolijskoj kuhinji i lokalnim zanatima poput proizvodnje svile, tkanja tepiha i izrade keramike.
U galeriji pogledajte fotografije Kapadokije:
Goreme - simbol vere pod progonom
Nezaobilazna znamenitost u srcu stenovite Kapadokije je Muzej na otvorenom Goreme koji je UNESCO proglasio svetskom baštinom 1985. Godine. Goreme čine brojne crkve uklesane u stene, sela i podzemni gradovi.
U svojoj suštini, Goreme predstavlja veliki manastirski kompleks. Ovo područje svedoči o monaškoj aktivnosti od IV do XIII veka nove ere. Smatra se mestom gde je započet monaški obrazovni sistem i gde su ideje hrišćanstva objedinjene zahvaljujući Svetom Vasiliju Velikom i njegovoj braći.
Muzej na otvorenom Goreme predstavlja pejzaž koji spaja ljudsko delovanje i naseljavanje sa dramatičnim prirodnim oblicima reljefa. Crkve, tuneli, hodnici, stepeništa i odaje uklesani u meke stene predstavljaju prava arhitektonska čuda.
Najstariji slojevi oslikavanja u crkvama ove doline prikazuju geometrijske ornamente karakteristične za rane periode hrišćanstva. Freske nastale kasnije prikazuju prizore iz Biblije i života Isusa Hrista. Posetioci ovde mogu videti crkve Tokali, Svete Barbare, Elmali, Jilanli, Karanlik i Čarikli.
Za hrišćane Goreme predstavlja jedno od najvažnijih ranohrišćanskih utočišta, mesto pećinskih crkava i manastira i duhovni prostor svetitelja kao što su Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Niski i Sveti Grigorije Bogoslov.
Simbol je vere pod progonom, jer podzemni gradovi i skrivene crkve svedoče o veri koja se čuvala u tajnosti, ali i o snažnom monaškom životu.
U galeriji pogledajte fotografije:
Podzemni grad Kajmakli - čudo od ljudske snalažljivosti
Podzemni grad Kajmakli, smešten južno od Nevšehira, duboko ispod tvrđave Kajmakli, potiče iz perioda Hetita. Grad sa osam nivoa proširen je tokom rimskog i vizantijskog perioda. Grad čine prostorije i dvorane povezane uskim hodnicima, skladištima za vino i hranu, vodene cisterne, kao i crkvu.
Veruje se da su se ovde sklanjale žene, deca i stari ljudi čim uoče opasnost od neprijelja, dok su muškarci odlazili u odbranu teritorije. Veruje se i da je neverovatan inženjerski poduhvat planiran vekovima unazad i da su ljudi su u Kajmakliju mogli danima, pa i mesecima da žive pod zemljom, zajedno sa životinjama, bez gušenja ili panike.
S obzirom na to da je u pitanju podzemni grad na više nivoa, ovde nema direktnog dotoka vazduha kroz prozore i vrata. Ipak, nekim čudom može da se diše.
To čudo su vertikalni ventilacioni kanali koji vode sve do površine i kojih ima na stotine. Kanali su pažljivo raspoređeni tako da stvaraju prirodnu cirkulaciju vazduha. Oni dovode svež vazduh direktno pod zemlju i istovremeno omogućavaju izlazak ustajalog vazduha i dima.
Silazak u dubine Kajmaklija predstavlja nezaboravno iskustvo. Istražujući njegovu složenu mrežu tunela, posetioci stiču dublje razumevanje domišljatosti i umeća njegovih nekadašnjih stanovnika.
U galeriji pogledajte fotografije podzemnog grada Kajmaklija:
Avanos i grnčarstvo
Avanos je kulturno središte Kapadokije i deo Evropske rute keramike. Kako reka Kizilirmak već hiljadama godina protiče kroz Avanos, meka i masna glina iz njenih rečnih nanosa postala je centralni zanatski materijal. Zato je ovaj grad dom bogate grnčarske tradicije koja datira još iz doba Hetita.
I dalje veran uticajima dizajna koji potiču iz Otomanskog carstva, Avanos je izgradio reputaciju u proizvodnji kramike u tradicionalnom stilu. Tradicionalna praksa izrade turske keramike primenjuje se i u radionici Čeč-Čez Galip koja privlači na hiljade turista.
Iza nje stoji Galip Korukču, majstor keramike poznat širom Turske i sveta. Pored međunarodnog ugleda koji je stekao kroz radionice i predavanja, postao je poznat i po svom jedinstvenom "Muzeju kose", koji je ušao u Ginisovu knjigu rekorda i zauzeo šesto mesto među najneobičnijim muzejima na svetu.
Muzej čoveka (Musée de l’Homme) u Parizu poseduje dela koja je Galip stvarao u ranoj fazi svog umetničkog razvoja. Galip je oženjen holandskom umetnicom Lilian, sa kojom ima troje dece. Zajedno su posvetili život kulturi keramičke umetnosti i svoje znanje dele sa gostima svoje radionice kroz organizovanje kurseva za nove generacije.
Posetioci uz asistenciju majstora Galipa i njegovih pomoćnika ovde mogu sesti za grnčarsko kolo i rukama stvoriti sopstveno delo od gline iz reke Kizilirmak. Osim toga, u galeriji i prodavnici Galipove keramike možete videti i kupiti prava umetnička remek-dela.
U galeriji pogledajte fotografije radionice i galerije Galipove keramike:
San ili java? Let balonom iznad bajkovite Kapadokije
Let balonima iznad Kapadokije toliko je popularan da je za većinu prva asocijacija na ovu “zemlju snova”. Najbolji način da doživite zadivljujući pejzaž Kapadokije jeste let balonom na topao vazduh.Letovi balonom organizuju se tokom cele godine, u skladu sa vremenskim uslovima i u proseku traju oko sat vremena.
Korpa balona najčešće je podeljena u četiri odeljka, a u jednom odeljku može boraviti najviše pet osoba. Svi piloti koji upravljaju balonima poseduju međunarodnu pilotsku dozvolu i obavezni su da je obnavljaju svake dve godine. Tokom leta, piloti veoma sporo i gotovo neprimetno okreću balon, čime se obezbeđuje da svi putnici imaju podjednako vreme za uživanje u pejzažu. Nakon leta, dobijate diplomu i šampanjac ali i iskustvo koje se pamti i prepričava ceo život.
Pogled iz korpe balona na "vilinske dimnjake" obasjane prvim sunčevim zracima podseća na prizore iz najlepših snova, gde realnost nestaje pred nestvarnim horizontom. To nije samo let, već duhovno iskustvo koje podseća da je svet veliki a snovi ostvarljivi.
Jedini “problem” koji ćete iskusiti biće onaj unutrašnji konflikt svokog putnika u korpi balona - da li objektivom zabeležiti svaki kadar ili spustiti kameru i prepustiti se magiji koja se odvija pred vašim očima.
U galeriji pogledajte fotografije leta balonom:
Ukusi Kapadokije
Gastronomska kultura Kapadokiji je donela priznanje Mišelin vodiča. Posebno se izdvaja Revithia koja pretvara drevne anadolijske recepte brojnih civilizacija koje su živele na ovim prostorima u savremena kulinarska remek-dela. Ovaj restoran je prvi i jedini restoran u Kapadokiji nagrađen Mišelinovom zvezdicom. Jedinstveno fine dining iskustvo upotpunjeno je vinima napravljenim upravo u ovom delu Turske.
Restoran koji je prepoznat od Mišelinovih inspektora, zahvaljujući toploj, tradicionalnoj kuhinji i autentičnom iskustvu, je Tık Tık Kadın Emeği (Tik Tik žensko umeće). Vodi ga ženski kolektiv koji je u potpunosti u rukama lokalnih žena koje pripremaju tradicionalna jela i testeninu. Sav prihod poklanjaju za školovanje dece iz tog kraja.
Tako svaki zalogaj u ovom restoranu dobija dublji smisao, jer direktno učestvujete u misiji koja stvara put ka obrazovanju.
Nezaobilazan je i Dibek restoran gde se služi testi kebab (keramički kebab), specijalitet regiona. Meso i povrće se sporo kuvaju u zapečaćenoj glinenoj posudi, koja prilikom posluživanja čekićem razbija pred gostom.
Još neki autentični ukusi Kapadokije su:
Tarhana, jedna od najčešće konzumiranih supa tokom zime, pravi se od fermentisane smese jogurta, brašna i rendanog povrća.
Tandir čorba je još jedna lokalna supa Kapadokije. Tandir je posebna peć napravljena od jame u zemlji, a supa je dobila ime po tome što se u početku kuva upravo u tandır peći. Za ovu supu u vatrostalnu posudu stavljaju se luk, paradajz, zelene paprike i beli luk.
Nevšehir nudi i mnoga druga ukusna jela: soganlama od luka, jaja, paprike i paradajza; agpakla od belog pasulja, putera i mesa; gendime od leblebija, pšenice i mesa; divil od krompira i krupno lomljene pšenice; kao i punjene kajsije i dunje sa mlevenim mesom i raznim začinima.
Što se deserta tiče, izdvaja se koftur ((vrsta ratluka koji sadrži sok od grožđa iz ovog regiona), dolaz (halva od brašna sa puterom), pekmez od grožđa i urgupska baklava koja se priprema samo od baklava-kora i šerbeta.
U galeriji pogledajte hranu karakterističnu za Kapadokiju:
Kapadokija privlači milione turista koji žele da iskuse let balonom i zabeleže fotografije koje će im ulepšati Instagram profil. Ali, niko od njih ne ode iz Kapadokije samo sa tim. Svaki putnik sa sobom ponese neopisivu tišinu anadolijskog svitanja i mir u srcu koji se javlja onda kada shvatimo da najlepše priče nisu one koje vidimo na ekranu nego one koje imamo priliku da doživimo.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
(MONDO)
