Za Daniela Tameta, matematičkog genija i nadarenog pisca, može se reći da je rođen pod određenim okolnostima zbog kojih je u detinjstvu imao poteškoća da se uklopi u sredinu u kojoj je odrastao, jer je svet doživljavao na način koji većini nije bio svojstven. Iza njegove skromne, "knjiške" spoljašnjosti krije se jedan od najneobičnijih umova koji će svet imati prilike da upozna. Pored toga, izuzetno je nadaren i za jezike: tečno govori devet jezika, uključujući i jedan koji je sam osmislio i nazvao ga Manti!
Danas, ovaj neverovatni čovek i savant ruši predrasude o autizmu, otkriva zašto su čuvene naučne priče bile lažne i objašnjava kako mu je broj Pi postao prva prava ljubav. U razgovoru zaMONDO, Tamet je pristao da otkrije kako je kroz brojeve naučio da izrazi ono što mu je kao detetu bilo nemoguće da iskaže rečima.
Kako je naveo, u međuvremenu je shvatio da je upravo ta različitost njegova izuzetna sposobnost i da se pred njim nalazio veliki zadatak.Tragao je za mestom gde će moći što slobodnije da razvije svoj potencijal i put ga je najpre odveo u Litvaniju, a kasnije je život i dom izgradio u Francuskoj.
Tametu nije potreban kalkulator kako bi rešio složene matematičke zadatke, jer kako je naveo u jednom od svojih mnogobrojnih intervjua, umesto toga, rešenja su mu se jednostavno "pojavljivala", bez klasičnog računanja.
"Kada sam u martu 2004. godine izrecitovao matematičku konstantu Pi (3,141…) iz sećanja, do više od 22.000 decimala, mnogima je to delovalo kao magija. U stvarnosti, taj podvig, koji je tada predstavljao evropski rekord - bio je rezultat višenedeljnog disciplinovanog rada, potpomognutog neobičnim načinom na koji moj um doživljava brojeve, kao složene, višedimenzionalne oblike ispunjene bojama i teksturama. Upravo zahvaljujući tim oblicima uspeo sam da u mislima vizualizujem i zapamtim cifre broja Pi kao neprekidnu numeričku panoramu, čija me je lepota istovremeno fascinirala i očaravala", ispričao je Tamet pre par godina za ABC News.
Kako brojevi imaju oblik, boju i emociju
Tamet ističe da brojeve ne pamti mehanički, već ih vidi kao oblike i prizore koji se u njegovom umu povezuju u celinu. Svaki broj za njega ima karakter i emociju, što mu olakšava pamćenje složenih nizova i prepoznavanje obrazaca. Takav način razmišljanja povezan je sa sinestezijom, u okviru koje se čula prepliću i informacije dobijaju vizuelni i emotivni oblik.
U periodu kada mu je komunikacija sa ljudima bila izazovna, brojevi su postali njegov način izražavanja. Broj Pi za njega nije niz cifara, već priča sastavljena od slika, koja mu je omogućila da "govori" pre nego što se snašao u klasičnim jezicima. Sličan princip primenjuje i pri učenju jezika, koje ne usvaja napamet, već kroz obrasce, ritam i logiku.
Daniel Tamet je kako kaže, odrastao je u radničkom predgrađu Londona i bio najstariji od ukuno devetoro dece. Pohađao je državnu školu, a simptome autizma, kako kaže, ispoljavao je od najranijeg detinjstva - "U osamdesetim i devedesetim godinama prošlog veka bilo je veoma malo naučne ili javne svesti o autizmu, pa je moja različitost bila primećena, ali nije bila shvaćena“, ispričao je za MONDO.
Opisao nam je da je od detinjstva često razmišljao u slikama, jer su mu reči i brojevi u glavi izazivali boje i teksture, i da je dugo verovao da svi ljudi isto tako doživljavaju informacije. "Mislio sam da svi to rade. Postepeno, čitajući knjige i posmatrajući kako drugi ljudi uče i kako se ponašaju, shvatio sam da moj um radi drugačije“, naveo je. Kao posledicu tog uvida, kaže da je postao još suzdržaniji i zatvoreniji. Osećao sam se kao stranac u sopstvenoj zemlji i u maternjem jeziku", istakao je u razgovoru.
Da bi, kako objašnjava, smanjio taj osećaj stranstvovanja, počeo je da uči strane jezike i upoznaje druge kulture, maštajući o životu u inostranstvu. "Da bih se osećao manje kao stranac, počeo sam da proučavam strane jezike i kulture i sanjao sam da živim preko granice - i to sam na kraju i uradio", rekao je Tamet za MONDO, podsećajući da je jedno vreme živeo u Litvaniji, boravio i u Kanadi, a potom se preselio u Francusku, gde danas živi i piše.
Govoreći o tome zašto su autizam i savantizam često pogrešno predstavljeni u javnosti, Tamet tvrdi da je deo naučnih i društvenih zabluda potekao iz uticajnih prikaza koji su decenijama oblikovali percepciju tih stanja. Istakao je za MONDO da se značajan deo nerazumevanja zasnivao na tekstovima Olivera Saksa, čiji su opisi tokom osamdesetih i devedesetih bili izuzetno uticajni. Tamet navodi da je, prema onome što je u međuvremenu objavljeno u tekstu u časopisu Njujorker, Saks te priče zapravo izmišljao, stvarajući pogrešnu predstavu da autistični savanti mogu da "na prvi pogled" prebroje stotine šibica ili da prepoznaju proste brojeve sa mnogo cifara. Dodaje da su ti ljudi u takvim opisima prikazivani i ponižavajuće, kao "bizarne lutke" sa piskavim glasovima. "Javno sam dovodio u pitanje i kritikovao te priče još ranije, i drago mi je i osećam olakšanje što su posle toliko vremena konačno raskrinkane", naveo je za MONDO.
Tamet je za MONDO objasnio i da su autizam i epilepsija iz detinjstva snažno uticali na razvoj njegovog mozga, zbog čega reči i brojeve doživljava kao oblike, boje, teksture i svojevrsne "ličnosti" - što je neurološki fenomen poznat kao sinestezija. "Reči i brojeve doživljavam kao oblike, boje, teksture, ličnosti – na primer, broj četiri je za mene plav, šiljat i stidljiv“, rekao je Tamet. Kako navodi, na te veze se oslanja kada razmišlja, uči i pamti, a one su mu, kako tvrdi, pojačale kreativnost i obogatile rad.
U svom objašnjenju odnosa nauke i književnosti, Tamet naglašava da su to različiti, ali povezani načini pristupa stvarnosti, zasnovani na posmatranju, mašti i radoznalosti. "Ne verujem da jedno mora da isključuje drugo. Naprotiv, dopunjuju se", objašnjavajući da se naučne teme mogu približiti ljudima i kroz književne alate, poput metafore, analogije, ritma i narativa.
Na ličnom planu, Tamet priznaje da je kao dete "žudeo“ za tim da bude "normalan", jer je želeo da bude kao druga deca, a usamljenost je, kako kaže, bila stalna i bolna tema njegovog odrastanja. Vremenom je, dodaje, shvatio da različitost ne mora da bude teret ili hendikep, već nešto što može da bude obogaćujuće - i za njega i za druge. "Sve se svodi na promenu perspektive i sopstvene i društvene“, naveo je Tamet, i zaključuje za MONDO da se nada da njegovo iskustvo može pomoći ljudima da drugačije razumeju autizam i različitost uopšte.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
