Centralna ceremonija kojoj prisustvuje predsednik Barak Obama sa suprugom i bivši američki predsednik Džordž Buš sa porodicom, održava se na Menhetnu, na mestu rušenja čuvenih kula "nultoj tački" (Ground Zero).
Ceremonija je počela u 8.46 , odnosno 14.30 po centraknoevropskom vremenu, širenjem zastave SAD i himnom, koju je pevao devojački hor.
Potom je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumerg počeo govor rečima: "Savršeno plavo nebo se pretvorilo u najcrnju noć tog 11.septembra" dodavši da se ne može zaboraviti šta se na tom mestu desilo, ali da se treba okrenuti generaciji dece onih koji su tada izgubili živote.
Gradonačelnik je pozvao prisutne da, kao i prethodnih godina, minutom ćutanja odaju poštu stradalima.
Ceremonija je počela u 8.46 , odnosno 14.30 po centraknoevropskom vremenu, širenjem zastave SAD i himnom, koju je pevao devojački hor.
Potom je gradonačelnik Njujorka Majkl Blumerg počeo govor rečima: "Savršeno plavo nebo se pretvorilo u najcrnju noć tog 11.septembra" dodavši da se ne može zaboraviti šta se na tom mestu desilo, ali da se treba okrenuti generaciji dece onih koji su tada izgubili živote.
Gradonačelnik je pozvao prisutne da, kao i prethodnih godina, minutom ćutanja odaju poštu stradalima.
Pre nego što su rođaci počeli sa čitanjem imena žrtava 11. septembra, predsednik Barak Obama je pročitao odlomak iz Biblije kojim poručuje da je u nevolji uvek dobrodošlo Božije utočište i snaga.
Obama izjavio je da 11. septembar 2001. pamti kao dan kada su SAD, suočene sa katastrofom, pokazale zajedništvo.
"Za mene, kao i za većinu nas, prva reakcija je bila, a i dalje je, bol sa porodicama poginulih", rekao je Obama u intervjuu koji je televizija NBC danas emitovala.
I sada, 10 godina posle, rekao bih da je Amerika kroz to prošla na način koji je u skladu sa našim karakterom, kazao je Obama.
On je napomenuo da su SAD činile greške, kao i da se neke stvari nisu odvijale onoliko brzo koliko je trebalo, ali da su u celini rat prenele na Al Kaidu.
Čitanje imena 2.977 ljudi poginulih 11. septembra u Njujorku, Pentagonu i u Pensilvaniji prekidano je minutima ćutanja u vreme kada je drugi avion udario u južnu kulu i kada su se avioni obrušili na Pentagon i Šenksvil u Pensilvaniji.
Pogledajte FOTO GALERIJU.
Danas je na mestu gde su se nalazile kule bliznakinje otvaren memorijalni centar koji se sastoji od dva bazena, svaki površine oko 40 ari, sa najvećim veštačkim vodopadima u SAD. Na bronzanim panelima oko ivica oba bazena su ispisana imena svih 2.977 žrtava.
Porodice žrtava su danas prvi put posetile memorijalni centar.
Na memorijalnom prostoru na donjem Menhetnu, posađena je šuma od 442 hrastovih stabala, a zadržano je i jedno drvo kruške koje je uspelo da preživi 11. septembar 2001. ispod betonskog i čeličnog krša.
U toku je izgradnja muzeja koji bi trebalo da se otvori za dve godine.
Ceremonije se održavaju danas na svim mestima gde su se srušili oteti avioni.
Predviđeno je da predsednik Barak Obama obiđe sva tri mesta pogibije.
Sinoć je održana komemoracija u državi Pensilvaniji gde se srušio oteti avion nakon intervencije putnika, na kojoj je prisustvovalo oko 4.000 ljudi.
Bivši predsednici Džordž Buš i Bil Klinton i američki potpredsednik Džo Bajden pridružili su se porodicama 40 putnika i članova posade koji su se borili protiv svojih otmičara
Ovog puta na ceremoniju nisu pozvani predstavnici verskih zajednica, niti će tu biti vatrogasaca, policajaca i medicinskog osoblja, čije kolege su prve pritekle u pomoć i pritom mnogi izgubili život, što je već izazvalo neke kritike.
Godišnjicu tih događaja Amerika obeležava prvi put sa saznanjem da Osame bin Ladena, koji je osmislio taj zločin, više nema u životu.
Istovremeno, deseta godišnjica obeležava se u vreme kada su u SAD pojačane bezbednosne mere, zbog, kako je objavljeno, pouzdanih i konkretnih, mada nepotvrđenih informacija da Al Kaida za taj dan priprema napad.
Tog 11. septembra 2001. godine, pripadnici Al Kaide oteli su četiri putnička aviona da bi izveli samoubilačke napade na simbole američke moći.
Dva aviona su se tada, u razmaku od 15 minuta, zarila u obe kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, treći avion obrušio se na Pentagon, kod Vašingtona, a četvrti, poznat kao Let 93 , pao je kod Šenksvila, u Pensilvaniji, posle pokušaja putnika da ga preotmu od otmičara koji su, kako se smatra, nameravali da udare u Kongres ili u Belu kuću.
Tada je u Njujorku poginulo 2.606 ljudi u kulama bliznakinjama i 147 putnika i članova posada dva aviona. U Pentagonu je poginulo 125 ljudi, kao i 59 putnika i članova posade, a u Šenksvilu 40.
(MONDO)
Obama izjavio je da 11. septembar 2001. pamti kao dan kada su SAD, suočene sa katastrofom, pokazale zajedništvo.
"Za mene, kao i za većinu nas, prva reakcija je bila, a i dalje je, bol sa porodicama poginulih", rekao je Obama u intervjuu koji je televizija NBC danas emitovala.
I sada, 10 godina posle, rekao bih da je Amerika kroz to prošla na način koji je u skladu sa našim karakterom, kazao je Obama.
On je napomenuo da su SAD činile greške, kao i da se neke stvari nisu odvijale onoliko brzo koliko je trebalo, ali da su u celini rat prenele na Al Kaidu.
Čitanje imena 2.977 ljudi poginulih 11. septembra u Njujorku, Pentagonu i u Pensilvaniji prekidano je minutima ćutanja u vreme kada je drugi avion udario u južnu kulu i kada su se avioni obrušili na Pentagon i Šenksvil u Pensilvaniji.
Pogledajte FOTO GALERIJU.
Danas je na mestu gde su se nalazile kule bliznakinje otvaren memorijalni centar koji se sastoji od dva bazena, svaki površine oko 40 ari, sa najvećim veštačkim vodopadima u SAD. Na bronzanim panelima oko ivica oba bazena su ispisana imena svih 2.977 žrtava.
Porodice žrtava su danas prvi put posetile memorijalni centar.
Na memorijalnom prostoru na donjem Menhetnu, posađena je šuma od 442 hrastovih stabala, a zadržano je i jedno drvo kruške koje je uspelo da preživi 11. septembar 2001. ispod betonskog i čeličnog krša.
U toku je izgradnja muzeja koji bi trebalo da se otvori za dve godine.
Ceremonije se održavaju danas na svim mestima gde su se srušili oteti avioni.
Predviđeno je da predsednik Barak Obama obiđe sva tri mesta pogibije.
Sinoć je održana komemoracija u državi Pensilvaniji gde se srušio oteti avion nakon intervencije putnika, na kojoj je prisustvovalo oko 4.000 ljudi.
Bivši predsednici Džordž Buš i Bil Klinton i američki potpredsednik Džo Bajden pridružili su se porodicama 40 putnika i članova posade koji su se borili protiv svojih otmičara
Ovog puta na ceremoniju nisu pozvani predstavnici verskih zajednica, niti će tu biti vatrogasaca, policajaca i medicinskog osoblja, čije kolege su prve pritekle u pomoć i pritom mnogi izgubili život, što je već izazvalo neke kritike.
Godišnjicu tih događaja Amerika obeležava prvi put sa saznanjem da Osame bin Ladena, koji je osmislio taj zločin, više nema u životu.
Istovremeno, deseta godišnjica obeležava se u vreme kada su u SAD pojačane bezbednosne mere, zbog, kako je objavljeno, pouzdanih i konkretnih, mada nepotvrđenih informacija da Al Kaida za taj dan priprema napad.
Tog 11. septembra 2001. godine, pripadnici Al Kaide oteli su četiri putnička aviona da bi izveli samoubilačke napade na simbole američke moći.
Dva aviona su se tada, u razmaku od 15 minuta, zarila u obe kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, treći avion obrušio se na Pentagon, kod Vašingtona, a četvrti, poznat kao Let 93 , pao je kod Šenksvila, u Pensilvaniji, posle pokušaja putnika da ga preotmu od otmičara koji su, kako se smatra, nameravali da udare u Kongres ili u Belu kuću.
Tada je u Njujorku poginulo 2.606 ljudi u kulama bliznakinjama i 147 putnika i članova posada dva aviona. U Pentagonu je poginulo 125 ljudi, kao i 59 putnika i članova posade, a u Šenksvilu 40.
(MONDO)
Hitno se oglasio Košarkaški savez Srbije: Otkriveno koliki je minus, objavljene finansije
"Šta me gledaš glupane jedan": Željko Obradović vikao na tajm-autu, naljutio ga jedan detalj
Zvezdin trener podigao ton pred Barsu: "Neka bude bunkeraš Miloje opet opalio kontru!"
Legija traži da izađe na slobodu! Odslužio 20 godina zatvorske kazne zbog ubistva Zorana Đinđića
Vasilije Micić precrtan u NBA! Novi trener ga odmah otpisao, spakovani koferi za Evropu