Na skupu pod nazivom Digitalni građanski krugovi, koji je tokom vikenda u gradu Sombatelju organizovala stranka Fides, mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da je tokom eskalacije rata na Kosovu 1999. godine, dok je bio u svom prvom premijerskom mandatu, primio telefonski poziv tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, piše mađarski portal Telex.hu.
Orban tvrdi da je Klinton od Mađarske zatražio da se uključi u rat protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, odnosno da otvori "drugi front" i napadne Srbiju, ili bar da sa teritorije Mađarske otvori vatru preko Vojvodine sve do Beograda. Prema Orbanovim rečima, njegova vlada je takav zahtev odlučno odbila.
"Odgovorili smo jasno: ‘Ne, gospodine’", rekao je Orban i dodao da bi Mađarska bila uvučena u rat da je tada imala lidera koji zna samo da kaže: "Da, gospodine".
Orban je naveo i da je Klintona tada pitao kakva bi bila sudbina oko 300.000 etničkih Mađara koji žive u Vojvodini, upozorivši ga da bi svaki napad iz jednog pravca neminovno izazvao uzvratnu vatru, te da bi Srbi mogli odgovoriti napadima na mađarske gradove kao što su Segedin, Hodmezevašarhelj ili Mako.
Prema njegovim rečima, dogovoreno je da se o toj temi razgovara nedelju dana kasnije na samitu NATO-a, ali se američka strana više nikada nije vratila tom pitanju.
"Reći ‘ne’ je moguće ako imate hrabrosti", poručio je Orban publici i dodao da će diplomatska istorija jednog dana detaljno opisati kako su i kojim kanalima ubedili američkog predsednika da takav zahtev više nikada ne ponovi.
Na Orbanove izjave reagovao je Aron Tabor, stručnjak za američku politiku i predavač na Institutu za političke i međunarodne studije Univerziteta Etveš Lorand u Budimpešti.
Na svom blogu, Tabor je naveo da je tokom rata na Kosovu zaista postojala početna rasprava o mogućoj kopnenoj operaciji NATO-a, ali da ona nikada nije imala stvarnu političku podršku, niti postoje dokazi da je Mađarska trebalo vojno da napadne Srbiju.
Tabor podseća da je Bil Klinton već na samom početku NATO bombardovanja Jugoslavije isključio kopnenu intervenciju kako bi se smanjili američki i saveznički gubici. Iako su u evropskim političkim krugovima i pojedinim medijima, uključujući Washington Post, postojala nagađanja o takvoj mogućnosti, lideri NATO-a su u to vreme dosledno negirali da se planira kopnena operacija.
Takođe podseća da je i sam Orban tada u mađarskom parlamentu izjavio da članice NATO-a smatraju kopnenu intervenciju toliko nepotrebnom da ona nije ni bila uvrštena na dnevni red samita.
BONUS VIDEO:
