Sve više evropskih zemalja planira uvođenje starosne granice za korišćenje društvenih mreža. Međutim, još nije jasno kako bi se takva zabrana u praksi sprovodila, piše Dojče vele.
Početkom nedelje španski premijer Pedro Sančez predstavio je na Svetskom samitu vlada u Dubaiju plan zaštite španske dece "od digitalnog Divljeg zapada". Vlada Španije planira da uvede zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina.
"Danas su naša deca izložena prostoru u koji nikada nisu smela sama da uđu", rekao je Sančez, opisujući ga kao prostor pun zavisnosti, zlostavljanja, pornografije, manipulacije i nasilja.
Zdravstveni rizici i potreba zaštite maloletnika
Španija u tome nije usamljena. Sve veći broj evropskih vlada smatra da je neophodno reagovati zbog često nekontrolisane upotrebe društvenih mreža među maloletnicima.
"Maloletnici su posebno u fokusu jer kod njih postoji povećan rizik od dugoročnih posledica, s obzirom na to da se kognitivno još razvijaju", objašnjava Paul O. Rihter iz briselskog think-tanka Bruegel. "Brojna istraživanja pokazuju snažnu povezanost između korišćenja društvenih mreža i psihičkih problema."
Zdravstveni rizici, poput anksioznih poremećaja, ne proizlaze isključivo iz štetnog ili uznemirujućeg sadržaja.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjasnila se za uvođenje starosne granice na nivou Evropske unije, po uzoru na zakon u Australiji, gde će od decembra 2025. za korišćenje društvenih mreža biti potreban dokaz da korisnik ima najmanje 16 godina.
Evropski poslanici su u novembru podržali potpunu zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 13 godina, dok bi deca uzrasta od 13 do 16 godina mogla da ih koriste samo uz saglasnost roditelja.
Inicijative evropskih zemalja
Francuska vlada planira zabranu korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Donji dom parlamenta već je usvojio nacrt zakona, a sada se o njemu izjašnjava Senat.
U Danskoj se krajem 2025. parlamentarna većina izjasnila za jaču zaštitu dece i mladih od onlajn zlostavljanja i za "stvaranje boljih uslova za njihov digitalni život". Deci mlađoj od 15 godina trebalo bi zabraniti pristup određenim društvenim mrežama, ali zakon još nije donet.
Italija takođe razmatra zakon kojim bi se ograničilo korišćenje društvenih mreža, uključujući i decu mlađu od 15 godina koja deluju kao influenseri. Slični planovi postoje i u Grčkoj. U Portugalu je vlada ove nedelje predložila zakon koji za mlađe od 16 godina zahteva saglasnost roditelja. O toj temi se raspravlja i u Austriji i Velikoj Britaniji.
Izazovi sprovođenja zabrane
Jedna od ideja za proveru starosti korisnika jeste uvođenje digitalnog identiteta na nivou Evropske unije. Rihter navodi da je taj sistem zamišljen kao način provere godina bez ugrožavanja privatnosti.
"Digitalni identitet bi omogućio anonimnu potvrdu starosti, bez otkrivanja dodatnih ličnih podataka poput datuma rođenja, imena, adrese ili broja lične karte", objašnjava on.
Skepticizam prema rešenjima
Profesor informatike Mark Dami, portparol organizacije ctrl+alt+reclaim, skeptičan je prema ovim predlozima. On smatra da još uvek nije jasno kako bi aplikacije za proveru starosti funkcionisale i koliko bi lični podaci bili bezbedni.
"Slažemo se da problem postoji. Društvene mreže doprinose psihičkim problemima", kaže Dami, ali dodaje da zabrane imaju više simboličan nego stvarni efekat. "Zavisnost ne prestaje sa 15 ili 16 godina", upozorava on.
Uloga Evropske unije
Evropska unija podržava uvođenje minimalne starosne granice, ali istovremeno upozorava da nacionalni zakoni ne smeju biti u suprotnosti sa Aktom o digitalnim uslugama (DSA).
DSA obavezuje velike tehnološke kompanije da smanje rizike koje algoritmi predstavljaju za maloletnike. "DSA i Evropska komisija jedine su instance koje mogu velikim platformama nametnuti dodatne obaveze", izjavio je portparol Komisije Tomas Renje.
Frustracije i kritike
Rihter ističe da su države članice frustrirane jer sumnjaju u sposobnost EU da efikasno sprovede propise protiv velikih, uglavnom američkih tehnoloških kompanija.
"Zato sve veću podršku dobijaju restriktivniji predlozi, uključujući i zabrane društvenih mreža", zaključuje on.
Reakcije tehnoloških lidera
Vlasnik platforme X Ilon Mask nazvao je španskog premijera "tiraninom i izdajnikom španskog naroda" nakon najave zabrane društvenih mreža za decu.
Mask, kao i osnivač Fejsbuka i direktor Mete Mark Zakerberg, ranije su evropske propise opisivali kao pokušaj ograničavanja slobode govora.
S druge strane, Dami smatra da je vreme da države EU zajednički ulažu u evropske alternative društvenim mrežama kako bi se smanjila zavisnost od američkih kompanija.
"Bez njih je danas digitalni život gotovo nezamisliv. Mi smo taoci velikih američkih korporacija", zaključuje on.
Treba li deci u Srbiji zabraniti upotrebu društvenih mreža?
BONUS VIDEO:
