Teška avionska nesreća koja je prošle sedmice u Rusiji odnela 44 ljudska života poslednja je u nizu nesreća koje su uznemirile javnost i navele ruskog predsednika da predloži da se avioni iz sovjetske ere zamene novim zapadnim modelima.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da brojne avionske nesreće u Rusiji nisu samo posledica vremešnosti letelica, već i čitavog niza drugih problema, među kojima su i slaba obuka pilota, zastareli aerodromi, površne vladine kontrole i sveprisutno zanemarivanje bezbednosnih standarda zbog profita.
"To je kao sekira koja nam svima visi nad glavom", ocenio je Oleg Smirnov, bivši višestruko odlikovani pilot koji je u Sovjetskom Savezu obavljao i dužnost zamenika ministra civilnog vazduhoplovstva.
On, poput drugih eksperata, upozorava da ne postoji brzo rešenje za probleme u vazduhoplovstvu, koje dodatno uvećava i neefikasnost i korumpiranost ruskih vlasti.
Stručnjaci optužuju nadležne vladine institucije da zatvaraju oči pred problemima u avijaciji i da ne uspevaju da uspostave potrebnu kontrolu nad pitanjima bezbednosti u vazduhoplovstvu.
Piloti veterani uvereni su da su putnički avioni tipa "jakovljev", "tupoljev" i "antonov", koji su se u poslednje vreme najčešće rušili u Rusiji, uprkos starosti solidne letelice kojima se može bezbedno upravljati.
Zvanična komisija koja istražuje prošlonedeljnu nesreću aviona "jak-42" za sada se nije izjasnila o njenim uzrocima, ali je saopštila da nema dokaza da je neki deo aviona bio neispravan.
Ipak, dva preostala mlaznjaka u vlasništvu iste aviokompanije prizemljena su pošto je nadležna kontrola ustanovila da za neke delove motora nije poštovan rok za servisiranje.
Iako većina pilota i stručnjaka avione iz sovjetske ere smatra zastarelim, ali robusnim i pouzdanim, priznaju i da avioprevoznici imaju poteškoća sa njihovim održavanjem.
Bivši pilot Aleksandar Akimenkov smatra da je taj veliki problem nastao zvog urušavanja proizvodnje avionskih delova.
Akimenkov, koji je kao probni pilot upravljao na 80 tipova ruskih i zapadnih aviona, kaže da vlasnici sovjetskih letelica u potrazi za rezervnim delovima moraju da obilaze celu zemlju, kako bi svoje avione održali u vazduhu.
Nestašica je dovela do toga da se koriste delovi iz starih skladišta, koji nemaju odgovarajuće upotrebne certifikate, ali i reciklirane komponente.
Sa druge strane, vlasti su malo toga učinile da unaprede bezbednost u vazduhoplovstvu. U Rusiji deluju četiri agencije nadležne za vazdušni saobraćaj, ali su njihove nadležnost vrlo površno definisane i često se preklapaju.
"Postoji hitna potreba za jednom agencijom koja bi bila zadužena za avijaciju", smatra veteran pilot Vladimir Gerasimov, koji veruje i da je najnovijim nesrećama doprinela i labava regulativa, koja pilotima dozvoljava da izvode riskantne manevre prilikom sletanja.
Kod pojedinih avioprevoznika, prema rečima Gerasimova, pohlepa je nadvladala nad bezbednosnim standardima i oni svoje pilote ohrabruju da po svaku cenu štede gorivo.
Jedna od posledica je da se piloti, iz straha da ne ostanu bez posla, odlučuju na sletanje bez obzira na vremenske prilike, umesto da potraže neki drugi aerodrom, rekao je Gerasimov.
"Piloti deluju pod pritiskom da će biti kažnjeni ako donesu ispravnu odluku", upozorio je Gerasimov.
Pojedini poznavaoci ruske avioindustrije veruju da predlog predsednika Dmitrija Medvedeva da se sovjetski avioni zamene zapadnim ne bi rešio problem, pošto Rusiji nedostaje infrastruktura za nove avione zapadne proizvodnje.
"Predsednik sugeriše upotrebu zapadnih aviona, ali bi nam u tom slučaju bila potrebna i zapadna infrastruktura", smatra Aleksandar Akimenkov, koji, pozivajući se na iskustvo probnog pilota, tvrdi da zapadni avioni traže bolje održavanje i nisu uvek upotrebljivi na zastarelim aerodromima ili u arktičkim uslovima ruskog severa.
U Rusiji aerodromi su ostali u rukama države i većina i dalje radi sa navigacionom i komunikacionom tehnikom koja je zastarela, a često i zrela za popravku.
Samo su tri aerodroma u celoj zemlji opremljena potpuno savremenim sistemom za automatsko sletanje, dok se ostali pouzdaju u staru opremu za navigaciju.
Najveće aviokompanije, uključujući i nacionalnog prevoznika Aeroflot, iz svoje su flote već izbacili avione iz sovjetskog vremena i uglavnom koriste avione kompanija "Boing" ili "Erbas".
Uvozni avioni prošle godine su prevezli 83 odsto svih putnika ruskih aviokompanija a taj broj će ove godine verovatno dostići i 90 odsto.
Ti se avioni, međutim, koriste samo na najfrekventnijim domaćim i međunarodnim linijama.
Istovremeno, stotine avionskih linija i malih aerodroma širom Rusije pokrivaju male aviokompanije koje uglavnom imaju zastarele flote i sebi ne mogu da priušte kupovinu novih aviona.
(Beta-AP)
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da brojne avionske nesreće u Rusiji nisu samo posledica vremešnosti letelica, već i čitavog niza drugih problema, među kojima su i slaba obuka pilota, zastareli aerodromi, površne vladine kontrole i sveprisutno zanemarivanje bezbednosnih standarda zbog profita.
"To je kao sekira koja nam svima visi nad glavom", ocenio je Oleg Smirnov, bivši višestruko odlikovani pilot koji je u Sovjetskom Savezu obavljao i dužnost zamenika ministra civilnog vazduhoplovstva.
On, poput drugih eksperata, upozorava da ne postoji brzo rešenje za probleme u vazduhoplovstvu, koje dodatno uvećava i neefikasnost i korumpiranost ruskih vlasti.
Stručnjaci optužuju nadležne vladine institucije da zatvaraju oči pred problemima u avijaciji i da ne uspevaju da uspostave potrebnu kontrolu nad pitanjima bezbednosti u vazduhoplovstvu.
Piloti veterani uvereni su da su putnički avioni tipa "jakovljev", "tupoljev" i "antonov", koji su se u poslednje vreme najčešće rušili u Rusiji, uprkos starosti solidne letelice kojima se može bezbedno upravljati.
Zvanična komisija koja istražuje prošlonedeljnu nesreću aviona "jak-42" za sada se nije izjasnila o njenim uzrocima, ali je saopštila da nema dokaza da je neki deo aviona bio neispravan.
Ipak, dva preostala mlaznjaka u vlasništvu iste aviokompanije prizemljena su pošto je nadležna kontrola ustanovila da za neke delove motora nije poštovan rok za servisiranje.
Iako većina pilota i stručnjaka avione iz sovjetske ere smatra zastarelim, ali robusnim i pouzdanim, priznaju i da avioprevoznici imaju poteškoća sa njihovim održavanjem.
Bivši pilot Aleksandar Akimenkov smatra da je taj veliki problem nastao zvog urušavanja proizvodnje avionskih delova.
Akimenkov, koji je kao probni pilot upravljao na 80 tipova ruskih i zapadnih aviona, kaže da vlasnici sovjetskih letelica u potrazi za rezervnim delovima moraju da obilaze celu zemlju, kako bi svoje avione održali u vazduhu.
Nestašica je dovela do toga da se koriste delovi iz starih skladišta, koji nemaju odgovarajuće upotrebne certifikate, ali i reciklirane komponente.
Sa druge strane, vlasti su malo toga učinile da unaprede bezbednost u vazduhoplovstvu. U Rusiji deluju četiri agencije nadležne za vazdušni saobraćaj, ali su njihove nadležnost vrlo površno definisane i često se preklapaju.
"Postoji hitna potreba za jednom agencijom koja bi bila zadužena za avijaciju", smatra veteran pilot Vladimir Gerasimov, koji veruje i da je najnovijim nesrećama doprinela i labava regulativa, koja pilotima dozvoljava da izvode riskantne manevre prilikom sletanja.
Kod pojedinih avioprevoznika, prema rečima Gerasimova, pohlepa je nadvladala nad bezbednosnim standardima i oni svoje pilote ohrabruju da po svaku cenu štede gorivo.
Jedna od posledica je da se piloti, iz straha da ne ostanu bez posla, odlučuju na sletanje bez obzira na vremenske prilike, umesto da potraže neki drugi aerodrom, rekao je Gerasimov.
"Piloti deluju pod pritiskom da će biti kažnjeni ako donesu ispravnu odluku", upozorio je Gerasimov.
Pojedini poznavaoci ruske avioindustrije veruju da predlog predsednika Dmitrija Medvedeva da se sovjetski avioni zamene zapadnim ne bi rešio problem, pošto Rusiji nedostaje infrastruktura za nove avione zapadne proizvodnje.
"Predsednik sugeriše upotrebu zapadnih aviona, ali bi nam u tom slučaju bila potrebna i zapadna infrastruktura", smatra Aleksandar Akimenkov, koji, pozivajući se na iskustvo probnog pilota, tvrdi da zapadni avioni traže bolje održavanje i nisu uvek upotrebljivi na zastarelim aerodromima ili u arktičkim uslovima ruskog severa.
U Rusiji aerodromi su ostali u rukama države i većina i dalje radi sa navigacionom i komunikacionom tehnikom koja je zastarela, a često i zrela za popravku.
Samo su tri aerodroma u celoj zemlji opremljena potpuno savremenim sistemom za automatsko sletanje, dok se ostali pouzdaju u staru opremu za navigaciju.
Najveće aviokompanije, uključujući i nacionalnog prevoznika Aeroflot, iz svoje su flote već izbacili avione iz sovjetskog vremena i uglavnom koriste avione kompanija "Boing" ili "Erbas".
Uvozni avioni prošle godine su prevezli 83 odsto svih putnika ruskih aviokompanija a taj broj će ove godine verovatno dostići i 90 odsto.
Ti se avioni, međutim, koriste samo na najfrekventnijim domaćim i međunarodnim linijama.
Istovremeno, stotine avionskih linija i malih aerodroma širom Rusije pokrivaju male aviokompanije koje uglavnom imaju zastarele flote i sebi ne mogu da priušte kupovinu novih aviona.
(Beta-AP)
Pridruži se MONDO zajednici.