Island razmatra mogućnost raspisivanja referenduma o ponovnom pokretanju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji već u avgustu, prema rečima dve osobe upoznate sa pripremama za pristupanje, a objavljuje jutros ekskluzivno POLITIKO.
Sve se ovo dešava u vreme kada se zamah proširenja Unije ponovo oseća u Briselu, piše ugledni medij. Evropska komisija radi na planu koji bi Ukrajini mogao omogućiti delimično članstvo već sledeće godine, dok je Crna Gora, trenutno najnapredniji kandidat, prošlog meseca zatvorila još jedno pregovaračko poglavlje.
Vladajuća koalicija u Rejkjaviku obećala je referendum o obnavljanju pregovora najkasnije do 2027. godine, nakon što je prethodna vlada zamrznula proces 2013. godine. Ali rok se sada ubrzava, u atmosferi geopolitičkih previranja, nakon odluke Vašingtona da uvede carine Islandu i pretnje američkog predsednika Donalda Trampa da će anektirati Grenland.
Očekuje se da će islandski parlament objaviti datum referenduma u narednim nedeljama, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni. Odluka je doneta nakon niza recipročnih poseta - evropskih političara Islandu i islandskih zvaničnika Briselu. Ako Islanđani glasaju "za", mogli bi da postanu član Unije pre bilo koje druge zemlje kandidata, rekao je jedan od izvora.
"Razgovor o proširenju se menja. Sve se više radi o bezbednosti, o pripadnosti i o očuvanju naše sposobnosti da delujemo u svetu podeljenom na suprotstavljene sfere uticaja. To se tiče svih Evropljana", rekla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja se prošlog meseca sastala sa islandskom ministarkom spoljnih poslova Katrin Gunardotir u Briselu.
Osećaj hitnosti
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je prošlog meseca u Briselu ugostila islandsku premijerku Kristrun Frostadotir i rekla da njihovo partnerstvo "nudi stabilnost i predvidljivost u nestabilnom svetu". Fon der Lajen, koja je posetila Island prošlog jula, trebalo bi da ponovo poseti arktički region u martu.
Razgovori o produbljivanju veza sa Islandom počeli su čak i pre nego što se Tramp vratio u Belu kuću prošle godine. Brisel je, prema rečima jednog evropskog zvaničnika, već tada obraćao više pažnje na strateški važnu zemlju u Severnom Atlantiku.
Ali pretnje iz SAD su dodatno pojačale osećaj hitnosti. Među njima je bila i "šala" Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora u Rejkjaviku, da bi Island mogao postati 52. američka država, sa njim kao guvernerom.
"Mislim da je činjenica da je Island pomenut četiri puta u jednom Trampovom govoru, dok je govorio o Grenlandu u Davosu, itekako usmerila pažnju", rekao je drugi evropski zvaničnik, dodajući da "za malu zemlju to mora biti uznemirujuće".
Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine, usred finansijske krize u kojoj su sve tri njegove glavne komercijalne banke propale. Ali već 2013. godine, vlada je zamrznula pregovore, dok se ekonomija oporavljala, a neki ekonomisti su upozoravali na mogući kolaps evrozone. U martu 2015. godine, Island je zatražio da se više ne smatra zemljom kandidatom.
U međuvremenu, geopolitička slika se značajno promenila. Island zauzima strateški položaj u Severnom Atlantiku, južno od Arktičkog kruga. Nema sopstvenu vojsku i za svoju bezbednost se oslanja na članstvo u NATO-u i bilateralni sporazum o odbrani iz 1951. godine sa Sjedinjenim Državama.
Upravo ta bezbednosna dimenzija, zajedno sa ekonomskim koristima članstva, izgleda da menja raspoloženje javnosti. Ankete pokazuju sve veću podršku pridruživanju EU. Međutim, put do članstva nije lak.
"Pristupanje bi moglo da naiđe na ozbiljne domaće političke prepreke", upozorio je Gudni Torlacijus Johaneson, bivši predsednik Islanda.
"Sve se svodi na ribu"
Najveći kamen spoticanja tradicionalno su ribarska prava - ključni sektor islandske ekonomije i tema koja je u prošlosti izazivala napetosti.
"Na kraju se sve svodi na ribu - to je uvek bilo pitanje", kaže jedan evropski zvaničnik. Ali danas postoji jedna važna razlika u poređenju sa prethodnim pregovorima: Bregzit.
Velika Britanija i Island imaju zategnute odnose oko ribolova decenijama, uključujući takozvane "Bakalarne ratove" od 1950-ih do 1970-ih.
Tokom pregovora o pristupanju, pojavile su se nove tenzije oko količine skuše koju su ulovili islandski ribari - spor nazvan "Rat za skušu" - a EU je čak pretila trgovinskim sankcijama. Ali sada kada Britanija više nije članica Unije, pitanje ribarskih prava može biti manja prepreka.
Ukoliko Islanđani odluče da nastave pregovore, proces bi mogao da se odvija relativno brzo. Island je član Evropskog ekonomskog prostora i deo Šengenskog prostora slobodnog kretanja, što znači da je već usvojio veliki deo evropskih pravnih tekovina.
Pre zamrzavanja pregovora 2013. godine, Island je zatvorio 11 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja. Crna Gora, najnapredniji kandidat, premašila je taj broj tek poslednjih meseci.
"Na papiru, ne bi bilo posebno teško - moglo bi biti potrebno samo godinu dana" da se zatvore sva poglavlja, kaže jedan evropski zvaničnik. Ali drugi izvor upozorava da bi takav rok bio previše ambiciozan s obzirom na složenost pitanja. Za konačno članstvo, Island bi morao da održi drugi referendum, nakon završetka pregovora.
Za Island, koristi od članstva bi bile prvenstveno bezbednosne, a ne ekonomske, izveštava POLITIKO. Zemlja ima peti najveći BDP po glavi stanovnika na svetu, što znači da ekonomski podsticaj za pridruživanje EU nije toliko ključan kao za zemlje koje snažno teže članstvu, zaključuje se.
BONUS VIDEO:
· Reaguj