Ruski špijuni pretvorili su nekretnine širom zapadne Evrope u mrežu "trojanskih konja" namenjenih pokretanju koordinisane kampanje sabotaže, upozorili su obaveštajni zvaničnici. Koristeći slabe zakonske okvire, tajne ruske jedinice kupuju nekretnine u blizini vojnih i civilnih lokacija u najmanje desetak evropskih zemalja.
Sa namerom da eskalira svoj "hibridni rat" protiv Zapada, ruske špijunske agencije navodno su nabavile vikendice, planinske kolibe, skladišta, napuštene škole, gradske stanove, pa čak i čitava ostrva, kako bi ih koristile kao polazne tačke za koordinisani nadzor, sabotažu i tajne napade, piše britanski list Telegraf.
Aktivni i bivši oficiri tri evropske obaveštajne agencije izjavili su za da strahuju da Rusija možda već ima eksploziv, dronove, oružje i tajne operativce na nekim od tih lokacija, spremne za aktiviranje u kriznoj situaciji. Obaveštajni zvaničnici navode da bi Kremlj, umesto pokretanja konvencionalnog vojnog napada, mogao pokušati da testira odlučnost NATO-a u "sivoj zoni" izvođenjem napada koje je moguće poreći, sa ciljem paralizovanja saobraćajnih, komunikacionih i energetskih mreža. Time bi se dodatno zakomplikovalo pozivanje na član pet saveza o kolektivnoj odbrani.
"Manje je verovatno da će kampanja sabotaže stvoriti konsenzus oko člana pet nego što bi to učinila konvencionalna ruska vojna operacija. Mogućnost poricanja, bila ona uverljiva ili ne otežava utvrđivanje odgovornosti, a bez sigurnosti postaje mnogo teže prikupiti podršku", rekao je jedan obaveštajni oficir.
Finska podigla uzbunu zbog "vojnog" ostrva
Evropskim državama se sada savetuje da slede primer Finske, koja je u julu prošle godine uvela gotovo potpunu zabranu kupovine nekretnina Rusima i Belorusima, što je podstaklo i baltičke države da usvoje slične zakone. Malo je drugih evropskih zemalja, međutim, otišlo tako daleko.
Nijedan slučaj nije toliko uznemirio finske vlasti kao kompanija Airiston Helmi, koja je tiho stekla 17 nekretnina u arhipelagu Turku, od kojih su mnoge blizu ključnih pomorskih ruta i telekomunikacione infrastrukture. Najistaknutije je bilo ostrvo Sakilot.
Ujutru 22. septembra 2018. stanovnici sa druge strane kanala sa nevericom su gledali kako se helikopteri i gliseri sa desetinama naoružanih specijalaca iskrcavaju na ostrvo.
Ono što su istražitelji pronašli bilo je izuzetno: devet pristaništa, heliodrom, sigurnosne kamere i detektore pokreta, kamuflažne mreže i zgrade nalik kasarnama, svaka opremljena satelitskim antenama i naprednom komunikacionom opremom. Finska je odlučila da direktno ne provocira Moskvu, optuživši ruskog vlasnika kompanije Pavela Melnikova za prevaru, za šta je prošle godine dobio uslovnu kaznu.
Ruska vlada odbacila je sumnje u špijunažu, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev tvrdio je da samo "bolestan um" može doći do takvih zaključaka. Finski političari bili su manje uvereni, navodeći da je Airiston Helmi kupio i rashodovane desantne brodove od finske mornarice.
Mreža se širi Evropom
Zvaničnici navode da je Rusija od invazije na Ukrajinu 2022. godine uglavnom napustila tako grandiozne projekte i umesto toga se usredsredila na repliciranje slučaja Airiston Helmi "u minijaturi, ali u velikom obimu", pretvarajući stotine, možda i hiljade, naizgled neupadljivih zgrada širom Evrope u prislušne stanice, sigurne kuće i potencijalna skladišta oružja.
Neke su otvoreno u vlasništvu ruske države, iako su namenjene navodno bezazlenim svrhama. Zapadne vlade počele su da zatvaraju neke od njih. Poljska je prošlog novembra zatvorila ruski konzulat u Gdanjsku, dok je Britanija pretprošle godine oduzela diplomatski status imanju u ruskom vlasništvu u Ist Saseksu, nakon što su susedi prijavili poletanje nadzornih dronova sa poseda. Letonija je zatvorila odmarališta iz sovjetske ere duž svoje baltičke obale zbog straha da bi mogla da se koriste kao poligon za tajne operacije.
Mnogo je teže pratiti veći broj nekretnina u vlasništvu ruskih pojedinaca i kompanija. U Norveškoj se kolibe povezane sa osobama bliskim Kremlju nalaze u blizini osetljivih arktičkih vojnih lokacija, poput onih sa pogledom na vazduhoplovnu bazu Bardufos, jednu od najvažnijih u zemlji. Ruska pravoslavna crkva - koju zapadne obaveštajne agencije dugo smatraju blisko povezanom sa Kremljem - stekla je nekretnine u blizini pomorskih baza i radarskih postrojenja u Norveškoj i Švedskoj.
U Norveškoj, sa pogledom na pomorsku bazu Hokonsvern, nalazi se molitveni dom koji je ruska pravoslavna zajednica kupila 2017. godine. U švedskom gradu Vesteros, crkva izgrađena 2023. u blizini strateški važne vazdušne luke procenjena je kao potencijalna platforma za špijunažu.
"Više od decenije ruski subjekti sistematski su kupovali nekretnine u Finskoj, Švedskoj i Norveškoj u neposrednoj blizini vojnih baza, luka i strateških snabdevnih linija", rekao je Čarli Edvards iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Londonu.
„Ono što je nekada delovalo kao sumnjiva komercijalna aktivnost, preraslo je u prepoznatljiv vektor hibridnog ratovanja, nadzora i moguće sabotaže.“ Izvan nordijskog regiona, evropske obaveštajne agencije zabeležile su akvizicije povezane sa Rusijom u blizini pomorskih baza na Siciliji, Kritu i u kopnenoj Grčkoj, kao i blizu osetljivih lokacija u Londonu, Parizu i Ženevi.
Evropski odgovor je nedovoljan
Analitičari strahuju da evropske države ne reaguju dovoljno brzo. Dok su Letonija, Litvanija i Norveška pooštrile kontrole, a Estonija planira da uvede ograničenja ovog leta, predložena zabrana prodaje nekretnina ruskim kupcima na nivou Evropske unije propala je prošle godine usled protivljenja država zabrinutih zbog ekonomskih posledica.
Kipar se, navodno, posebno protivio, uprkos nizu akvizicija nekretnina povezanih sa Moskvom u blizini britanskih baza na ostrvu.
"Sve dok kontraobaveštajna služba ostane na nacionalnom nivou, neće uspeti da reši pretnju koja prevazilazi svaku nacionalnu granicu u Evropi", rekao je jedan bezbednosni zvaničnik.
Vaše mišljenje nma je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj