Ubistvo za koje je osuđen Bruer (44) važi za jedno od najbrutalnijih ubistava u novijoj istoriji savezne američke države Teksas.
Bruer je 1998. godine, zajedno sa još dve osobe, lancem vezao Džejmsa Birda (49) za kamion i vukao ga asfaltiranim putem nedaleko od mesta Džasper, severoistočno od Hjustona, a ostatke tela žrtve bacio između obližnje crkve i groblja.
Smrtna kazna je izvršena smrtonosnom injekcijom u prisustvu Bruerovih roditelja i dve Birdove sestre.
Dan uoči egzekucije nije uložena žalba na izvršenje presude.
Pored Bruera, smrtna presuda izrečena je i Džonu Vilijamu Kingu (36), ali je u toku razmatranje žalbe, dok je treći optuženi u ovom slučaju, Šon Beri (36), osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.
Drugi osuđenik na smrt Troj Dejvis pogubljen je protekle noći u američkoj državi Džordžija uprkos njegovom upornom poricanju da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret i mnogobrojnim međunarodnim apelima da bude pomilovan.
Dejvis, crni Amerikanac, osuđen je 1991. godine na smrt zbog ubistva belog policajca Marka Mekfejla 1989. godine.
Izvršenje je više puta odlagano, svedoci su menjali iskaze, a iz celog sveta su stizali pozivi da Dejvis bude pošteđen.
Egzekucija smrtonosnom injekcijom je usledila nakon što je Vrhovni sud SAD posle 11 sati većanja odlučio da odbaci zahtev da pomilovanje - uprkos brojnim protestima.
Zatvor u Džeksonu, gde je Dejvis pogubljen, obezbeđivale su brojne policijske snage, jer su se tamo održavale demonstracije. javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC), a kako javlja Asošijeted pres (AP) tamo se okupilo oko 700 ljudi.
"Oni kažu pogubljenje, mi kažemo - dođavola, ne!" uzvikivali su demonstranti ispred zatvora, i tokom protesta ispred zgrade Vrhovnog suda u Vašingtonu.
U Parizu je u znak podrške Dejvisu demonstriralo 150 ljudi, a prema podacima organizacije Amnesti internešnal, peticiju za njegovo pomilovanje potpisalo je oko milion ljudi, među kojima su papa Benedikt Šesnaesti i bivši predsednik SAD Džimi Karter.
Dejvis je do kraja tvrdio da je nevin, i pred smrt je rekao porodici ubijenog policajca nije kriv za ono što se desilo i dodao da nije imao pištolj, prenosi AP.
"Nek' se bog smiluje dušama onih koji će mi oduzeti život. I nek' se smiluje vašim dušama", rekao je Dejvis zatvorskim zvaničnicima.
Dejvis je proglašen mrtvim u 11.08 po lokalnom vremenu, a otrov mu je injekcijom ubrizgan u krvotok oko 15 minuta ranije.
Vrhovni sud nije obrazložio zašto je doneo odluku da ne pomiluje Dejvisa.
Iako je, prema rečima Dejvisovim advokata, sedam od devet ključnih svedoka značajno ili potpuno izmenilo svoje iskaze u vezi sa krivicom osuđenog, federalne sudije i sudije države Džordžija uporno su potvrđivale smrtnu presudu, odbijajući da dozvole ponovno suđenje.
Dejvisova poslednja ponuda da se podvrgne detektoru laži je odbačena, a odbor za pomilovanje je odbio da mu dozvoli još jedno saslušanje.
Demonstranti širom SAD i Evrope nastupali su pod sloganom "Ja sam Troj Dejvis", a neki su pozivali zatvorske radnike u Džeksonu da ostanu kod kuća i objavljivali telefonske brojeve sudija na Internetu, nadajući se da će javni pritisak sprečiti pogubljenje.
Predsednik SAD Barak Obama izbegavao je da bude uvučen u ovaj slučaj.
(agencije/MONDO)
Smrtna kazna je izvršena smrtonosnom injekcijom u prisustvu Bruerovih roditelja i dve Birdove sestre.
Dan uoči egzekucije nije uložena žalba na izvršenje presude.
Pored Bruera, smrtna presuda izrečena je i Džonu Vilijamu Kingu (36), ali je u toku razmatranje žalbe, dok je treći optuženi u ovom slučaju, Šon Beri (36), osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.
Drugi osuđenik na smrt Troj Dejvis pogubljen je protekle noći u američkoj državi Džordžija uprkos njegovom upornom poricanju da je počinio zločin koji mu se stavlja na teret i mnogobrojnim međunarodnim apelima da bude pomilovan.
Dejvis, crni Amerikanac, osuđen je 1991. godine na smrt zbog ubistva belog policajca Marka Mekfejla 1989. godine.
Izvršenje je više puta odlagano, svedoci su menjali iskaze, a iz celog sveta su stizali pozivi da Dejvis bude pošteđen.
Egzekucija smrtonosnom injekcijom je usledila nakon što je Vrhovni sud SAD posle 11 sati većanja odlučio da odbaci zahtev da pomilovanje - uprkos brojnim protestima.
Zatvor u Džeksonu, gde je Dejvis pogubljen, obezbeđivale su brojne policijske snage, jer su se tamo održavale demonstracije. javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC), a kako javlja Asošijeted pres (AP) tamo se okupilo oko 700 ljudi.
"Oni kažu pogubljenje, mi kažemo - dođavola, ne!" uzvikivali su demonstranti ispred zatvora, i tokom protesta ispred zgrade Vrhovnog suda u Vašingtonu.
U Parizu je u znak podrške Dejvisu demonstriralo 150 ljudi, a prema podacima organizacije Amnesti internešnal, peticiju za njegovo pomilovanje potpisalo je oko milion ljudi, među kojima su papa Benedikt Šesnaesti i bivši predsednik SAD Džimi Karter.
Dejvis je do kraja tvrdio da je nevin, i pred smrt je rekao porodici ubijenog policajca nije kriv za ono što se desilo i dodao da nije imao pištolj, prenosi AP.
"Nek' se bog smiluje dušama onih koji će mi oduzeti život. I nek' se smiluje vašim dušama", rekao je Dejvis zatvorskim zvaničnicima.
Dejvis je proglašen mrtvim u 11.08 po lokalnom vremenu, a otrov mu je injekcijom ubrizgan u krvotok oko 15 minuta ranije.
Vrhovni sud nije obrazložio zašto je doneo odluku da ne pomiluje Dejvisa.
Iako je, prema rečima Dejvisovim advokata, sedam od devet ključnih svedoka značajno ili potpuno izmenilo svoje iskaze u vezi sa krivicom osuđenog, federalne sudije i sudije države Džordžija uporno su potvrđivale smrtnu presudu, odbijajući da dozvole ponovno suđenje.
Dejvisova poslednja ponuda da se podvrgne detektoru laži je odbačena, a odbor za pomilovanje je odbio da mu dozvoli još jedno saslušanje.
Demonstranti širom SAD i Evrope nastupali su pod sloganom "Ja sam Troj Dejvis", a neki su pozivali zatvorske radnike u Džeksonu da ostanu kod kuća i objavljivali telefonske brojeve sudija na Internetu, nadajući se da će javni pritisak sprečiti pogubljenje.
Predsednik SAD Barak Obama izbegavao je da bude uvučen u ovaj slučaj.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.