Naučnici prognoziraju da će satelit pasti negde u pojasu između 57 stepeni severne i 57 stepeni južne geografske širine, u kojem živi najveći deo svetske populacije. Kako je procenjeno, u opasnosti je površina od oko 400-500 kilometara, a gde će tačno delovi satelita veličine autobusa završiti, još nije poznato. Ipak, u NASI tvrde da jedino SAD nije u opasnosti, dok ruski stručnjaci misle da delovi završiti u Indijskom okeanu, severno od nenaseljenog ostrvskog arhipelaga Kroze.

Arhipelag Kroze je od 1938. proglašen rezervatom, na njima je smeštena naučna stanica "Alfred For" sa 20-30 saradnika i obitava velika populacija pingvina i foka.

Vode oko ostrva kontrolišu francuska vojska i međunarodna organizacija za zaštitu prirodne sredine "Grinpis".

Kako javlja Bi-Bi-Si (BBC) udar delova satelita u Zemlju očekuje se tokom večeri.

Američka svemirska agencija saopštila je pre dva dana da bi njen satelit mogao da padne na zemlju najranije 22. septembra, a najkasnije 24. septembra.

Očekuje se da padne 26 delova satelita koji ne uspeju da ne sagore na putu ka zemljinoj atmosferi. Istraživači navode da će se precizno mesto pada znati 12 sati pre udara u Zemlju.



Američki stručnjaci su naveli da je rizik da neko pogine prilikom udara 1:3.200, ali ipak, NASA smatra da je mogućnost da neko strada "ekstremno mala" i da za 50 godina istraživanja svemira nije zabeležen slučaj da je bilo ko povređen zbog pada objekta iz svemira.

Preciznija saznanja o zonama u kojima bi satelit mogao da padne biće dostupna tek nekoliko časova pre njegovog udara.

S obziorm na to da 70 odsto površine Zemlje pokriva voda, naučnici se nadaju da će delovi satelita upravo završiti u nekom okeanu ili moru.

Stručnjaci u Srbiji nedavno su izjavili da su šanse da satelit padne baš nama "na glavu" male.

Satelit je lansiran 1991. godine sa šatla "Diskaveri" i funkcionisao je na visini od 600 kilometara.

(MONDO)