Iran deli granicu sa sedam zemalja. Osim sa dve, odnosi sa svim susedima su mu izrazito komplikovani. Ta izolacija se odrazila i u reakcijama sveta na napad na Iran i njegovu odmazdu.
Dok su SAD, Izrael i zalivske zemlje zahvaćene unakrsnom vatrom dobile brojne poruke podrške, Kina i Rusija bile su istaknuti glasovi koji su osudili narušavanje iranskog suvereniteta.
Evo ko su iranski susedi i kratak pregled odnosa sa svakim od njih.
Severno od Irana nalaze se Azerbejdžan, Jermenija, Turkmenistan i Kaspijsko more. Na istoku su Pakistan i Avganistan; na jugu su Persijski zaliv i Omanski zaliv; a na zapadu Turska i Irak, piše Indianexpress.
Severni susedi Irana
Susedi sa kojima Iran nije u prijateljskim odnosima nalaze se na severu – Jermenija i Turkmenistan. Azerbejdžan ima značajnu šiitsku populaciju, ali šiitsko sveštenstvo na vlasti u Iranu nije u dobrim odnosima s njim. Azerbejdžan i Jermenija dugo su ratovali oko Nagorno-Karabaha, koji je deo Azerbejdžana, ali je nastanjen etničkim Jermenima. Iran je u tom sukobu podržavao Jermeniju, poraženu stranu. Teheran takođe sumnja da Azerbejdžan podstiče azerbejdžansku pobunu unutar Irana i da dopušta Izraelu da koristi njegovu teritoriju za špijuniranje Irana.
Odnosi Irana i Pakistana
Iako su Iran i Pakistan povremeno pokušavali da održe korektne odnose, regionalni pritisci i šiitsko-sunitsko rivalstvo često su prevelik izazov. S druge strane, obe zemlje se suočavaju s balučkim militantnim pokretima i povremeno su sarađivale u borbi protiv njih.
Trenutno je za Pakistan ključan dobar odnos sa saudijskim rivalom Irana, Saudijskom Arabijom, jer je Rijad veliki finansijski pokrovitelj Islamabada. Pakistan takođe, s promenljivim uspehom, nastoji da ostane u dobrim odnosima sa SAD. U ovom trenutku Pakistan uživa u retko toplim odnosima sa Vašingtonom pod vođstvom Donalda Trampa i ne može da ugrozi te odnose glasnom podrškom Iranu.
Odnosi Irana i Avganistana
Ove dve zemlje dugo su se sukobljavale oko prava Irana na vode reke Helmand, kroz različite promene režima koje su obe doživele. Odnos Teherana s prvim talibanskim režimom bio je napet. Godine 1998. sunitski tvrdi talibani ubili su deset iranskih diplomata i jednog novinara u avganistanskom gradu Mazar-i-Šarifu. Međutim, Iran je pozdravio povlačenje SAD iz Avganistana, jer su američke trupe stacionirane tik uz njegovu granicu predstavljale svakodnevnu pretnju. Trenutno talibani 2.0 i Teheran oprezno unapređuju međusobne odnose.
Odnosi Irana i Turske
Ponovo – veoma komplikovano. Nekadašnja velika Osmanska i Persijska carstva bila su rivali, ali današnji Iran i Turska prepoznaju da nijedna nema značajnu vojnu prednost nad drugom i uglavnom su ostali pragmatično mirni. Ipak, u stalnoj igri posredničkih snaga u regionu, Ankara i Teheran često su na suprotnim stranama. U Siriji je, na primer, Iran podržavao režim Bašara al-Asada, a Turska pobunjenike. Turska je takođe saveznik Azerbejdžana, piše Indianexpress.
Pod vođstvom Redžepa Tajipa Erdogana, Turska prezire rastuću moć i uticaj Izraela, ali je uglavnom zadovoljna time što Iran nije u stanju da izgradi nuklearnu bombu.
Odnosi Irana i Iraka
"Komplikovano" je preblaga reč. Jedva godinu dana nakon Islamske revolucije 1979. godine, koja je dovela sadašnji režim na vlast u Iranu, Irak je izvršio invaziju, započevši razoran rat u kojem su poginule stotine hiljada ljudi.
Nakon pada Sadama Huseina, uloženi su napori da se odnosi normalizuju. Zajednička netrpeljivost prema Izraelu pomogla je u tome, dok je iranska sklonost podržavanju nedržavnih aktera predstavljala prepreku. Iran podržava paravojne grupe u Iraku, koje se zajednički nazivaju Snage narodne mobilizacije i uključuju organizacije poput Kata’ib Hezbolaha i Asa’ib Ahl al-Haq, nadajući se da će mu priteći u pomoć u slučaju napada.
Ipak, Teheran se uzdržava od otvorenijeg mešanja u unutrašnju politiku Iraka, poučen ranijim iskustvima.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
