Sjedinjene Američke Države presrele su šifrovane komunikacije za koje se veruje da potiču iz Irana, a koje mogu poslužiti kao "operativni okidač" za agente "spavače" van zemlje, navedeno je u upozorenju savezne vlade upućenom agencijama za sprovođenje zakona.
Upozorenje navodi "preliminarnu analizu signala" prenosa "verovatno iranskog porekla" koji je prenet kroz više zemalja ubrzo nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija.
Nakon ovog upozorenja, Donald Tramp je izjavio da američke vlasti prate sumnjive iranske ćelije "spavača" unutar zemlje.
Ćelija agenata "spavača" je tajna grupa operativaca, često špijuna ili terorista, koji se infiltriraju u ciljanu zemlju i ostaju neaktivni duži vremenski period. Prema rečima obaveštajnih stručnjaka, cilj je potpuno se uklopiti. Operativci mogu imati redovne poslove, osnivati porodice i živeti mirno u svojim zajednicama kako ne bi privlačili pažnju.
Oni ostaju u stanju mirovanja dok ne dobiju instrukcije od nekoga ko ih vodi. Taj signal može doći putem direktne komunikacije ili kodiranih poruka.
Nakon aktiviranja, misija može da varira od prikupljanja obaveštajnih podataka do sabotaže ili čak izvođenja terorističkog napada. Potencijalni agenti "spavači" mogu ostati neaktivni godinama, ponekad i decenijama.
Stručnjak za borbu protiv terorizmaDževad Galijašević za MONDO ističe da je Islamska Republika Iran od 1979.godine radila na jačanju vojno-političkih kapaciteta za sve vrste ratovanja.
"O tome svedoči delovanje Irana u Libanu Iraku, Jemenu, Gazi i Siriji. I svakako i najvažnije prisustvo u Bosni i Hercegovini u kojoj je Iran izvršio duboki prodor i infiltraciju u organizacije sunitskih muslimana, pa čak i u globalne terorističke sunitske organizacije poput: Muslimanske braće, Al kaide, Islamske Države, Al Nusre i velike koalicije globalnih terorističkih organizacija HTS – Hejetu Tahrir ul Šam. Na taj način, zahvaljujući delovanju u BiH tokom rata devedesetih, Iran je ostvario uticaj na sunitski terorizam i ima kapacitet da koristi te organizacije, da ih pokreće i logistički podržava u planiranju i izvođenju terorističkih akcija. Evropska Unija i celi evropski kontinent su za Islamsku Republiku Iran front na kome asimetričnim ratovanjem i hibridnim operacijama među muslimanima može destabilizirati prilike i izvoditi akcije "pod lažnom zastavom". Deluje iznenađujuće da šiitski Iran može na taj način delovati u etabliranoj mreži sunitskih terorističkih organizacija. Tu poziciju Iran je izgradio preko Bosne i Hercegovine koristeći bosanske muslimane sunite za ovu vrstu prodora. Zato je pretnja vrlo ozbiljna, a istovremeno i realna", istakao je Galijašević.
Galijašević navodi da rat u Persijskom zalivu predstavlja okidač za aktivnije delovanje terorističkih ćelija koje su u mirnodopsko vreme gradile mreže, širile ideologiju revolucionarnog i radikalnog Islama, vršile mobilizaciju novih članova i pripremali se za ovakav ratni sukob.
"Terorizam u stvari nikada nije uspavan samo u određenom vremenu je više angažovan na planovima organizacionog jačanja i prijema novih članova i pripadnika. Terorizam je uvek organizovano i brutalno nasilje koje izaziva strah u društvu kako bi realizovao vlastite političke interese. To i jeste smisao samog naziva teror – strah i izam- doktrina. Dakle reč je o politički motivisanoj doktrini strašenja iz razloga poltičkog interesa. Pojedinci mogu biti izvršioci ovog akta iz nekih osvetničkih razloga, ali iza terorizma kao doktrine stoje organizacije pa i one povezane sa državom kao najoorganizavinjom organizacijom koja putem svojih službi pokreće terorističke akcije", istakao je Galijašević za MONDO.
Prema njegovim rečima, osnovna težnja radikalizovanih pojedinaca upravo i jeste težnja da se priključe organizacionim oblicima čije akcije i delovanje korespondiraju sa usvojenim ideološkim i verskim obrascima.
"Dva pojedinca na istom zadatku su vojna formacija i to je suštinska razlika terorizma i vojno-odbrambenog pristupa. Uz napade na nezaštićene mete tu se nalazi glavni smisao terorističkog delovanja", naveo je.
Evolucija sukoba - od oružanih napada do hibridnog ratovanja i sajber-terorizma
Razvojem tehnologije, fokus globalnih bezbednosnih strategija se pomerio sa velikih oružanih napada na hibridno ratovanje i sajber terorizam. Moderne sukobe sve više karakteriše pristup "sive zone", mešanje vojnih akcija sa sajber napadima, ekonomskom prisilom, kampanjama dezinformacija i sabotažom kako bi se destabilizovali protivnici bez pokretanja konvencionalnog rata.
Iranski hakeri su tvrdili da su izvršili svoj prvi značajniji sajber-napad na američku kompaniju tokom konflikta - na američku firmu za medicinsku tehnologiju "Strajker".
Sajber-komponente zaista igraju značajnu ulogu u ovom ratu, što je nedavno nagovestio i komandant Centralne komande SAD, admiral Bred Kuper koji je naveo da nastavljaju sa udarima na Iran – od morskog dna do svemira i sajber-prostora.
U galeriji pogledajte fotografije Irana tokom prvih napada:
Galijašević ističe da je internet uvek bio mesto aktivnosti terorističkih organizacija.
"Terorističke organizacije su samoodržive organizacije i razvijaju se u raznim pravcima. Internet i veb prostor uvek su bili mesto njihove aktivnosti: propaganda i širenje vlastite ideologije, vrbovanje novih članova, prikupljanje novca za finansiranje aktivnosti i organizacije u celini kao i finansijske operacija drugog tipa u formi sajber kriminala su alati koje su još ranije usvojile globalne terorističke organizacije", ističe Dževad Galijašević i dodaje:
"U svemu tome pojedine države pronalaze i svoje geopolitičke interese pa tolerišu delovanje islamističkih i terorističkih organizacija
u veb prostoru. Pri tome se zadovoljavaju mogućnostima praćenja komunikacije i narativa i šansom da deluju u odnosu na njih. Naravno, veb prostor pruža mogućnosti praćenja i nadzora i tome smo svedočili kroz akcije Europola u kojima su identifikovani portali i stranice koje deluju na ovaj način, predstavljaju pretnju i u funkciji su globalnog terorizma. Gotovo hiljadu takvih stranica i veb adresa različitog stepena uticaja deluju na prostoru bivše Jugoslavije."
Da li Evropi preti novi migrantski talas?
Naš sagovoronik je otkrio da li će trenutni sukobi otvoriti nove, nebezbedne kanale za infiltraciju terorističkih elemenata kroz migrantske
rute koje prolaze kroz naš region.
"Za sada nema migrantskog talasa koji bi bio izraz aktuelnog rata u Zalivu ali da će toga biti, to je sigurno. Zato je veoma važno u svakom pojedinačnom slučaju dosledno primjenjivati bezbednosne procedure i zakonsku regulativu po pitanju prelaska granice. Pojačan nadzor, utvrđivanje identiteta i ulazak na ovlaštenom graničnom prelazu su uslovi koje diktira zakonodavstvo. Svaka nedoslednost u primeni zakonskih propisa po ovom pitanju ruši temelje kolektivne bezbednosti. Brojne migracije su uvek prioritetno bezbednosno pitanje – pitanje nacionalne bezbednosti pa tek onda i humanitarno pitanje. I jedno i drugo ne može biti manje važno i umanjivati značaj mera koje se moraju poduzimati jer su zakonom propisane", naveo je Galijašević.
"Likvidacija Hamneija ima simbolički značaj"
Samo pet minuta od početka američko-izraelskog napada na Iran, ajatolah Ali Hamnei bio je mrtav u svojoj rezidenciji "Beit Rahbari", prostranom kompleksu opasanom zidovima u centralnom Teheranu. "Dejli mejl" je opisao kako je, još pre samog napada, probijen "neprobojni" bedem i izveden jedan od najsmelijih atentata u modernoj istoriji sveta.
Atentat na vrhovnog vođu gurnuo je Iran u duboku neizvesnost, označivši kraj jedne ere i stvorivši veliki vakuum moći. Dok su neki Iranci osećali olakšanje i slavili smrt vođe povezanog sa brutalnom represijom, drugi su se suočili sa strahom, anksioznošću i osećajem ranjivosti usred potencijala za dalje sukobe.
Galijašević u likvidaciji Hamneija vidi simbolički značaj za Iran.
"Ali Hamnei je simbol održivosti i političkog sistema i revolucionarnog islama koji Iran zastupa i pokušava da izvozi u druge zemlje. Kao Vrehovni vođa Irana, verski, politički, sudski i vojni, Ali Hamnei je bio važan stub političkog sistema i predstavljao moralnu vertikalu zemlje. Iako je ušao u osamdeset sedmu godinu njegova smrt je doprinela homogenizaciji i mobilizaciji jer je stvorila osećaj egzistencijalne ugroženosti cele države, naroda i islama. Ta njegova simbolička važnost je samo porasla nakon pogibije i poslužila kao mehanizam unutrašnje kohezije", istakao je Galijašević.
S obzirom na to da je u prvim napadima likvidirano celokupno vojno i političko rukovodstvo Irana, nameće se pitanje da li je iranska služba zakazala ili među njima ima ubačenih elemenata koji su odavali važne informacije.
"I jedno i drugo. I ne samo to. Tehnološke mogućnosti SAD i Izraela su na najvišem nivou pa nije nužno verovati samo u neke ostvarene kontakte i nacionalnu izdaju. Mada je i toga bilo. Ipak, iranski politički sistem i vojna moć ne zavise samo od jednog čoveka, ma ko on bio. Pokazalo se to kod strateškog odgovora Iranske vojske i Revolucionarne garde i rušenja vojnih instalacija američke vojske u regionu, napada na vojne baze, gađanje Izraela i zatvaranje Ormuskog moreuza", navodi sagovornik.
Evropa na nišanu Irana
Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi, Ali Bahreini, rekao je da će Iran, kao i u regionu Zaliva, napasti svaku bazu ili objekat koji se koristi za napade na Iran - čak i ako se nalazi u Evropi. U Evropi je trenutno raspoređeno više desetina hiljada američkih vojnika na oko 40 vojnih baza.
Galijašević ističe da postoji realna opasnost da se sukob na Bliskom istoku prelije na Evropu, kao i opasnost od terorističkih napada zbog američkog prisustva.
"Ta opasnost uvek postoji ako se Evropa uključi u ovaj rat. Činjenica je da se Rumunija uključila i da je Velika Britanija
poslala oba nosača aviona u region, a da ostale evropske zemlje izgledaju zbunjeno i razočarano što nisu odmah i same bile
uključene u ovaj rat. Kod ovakvog rata mora se biti spreman na terorističke napade u Evropi upravo zbog američkog
prisustva, vojnih baza, finansijskih i diplomatskih institucija. Ukoliko bi se ovaj rat produžio i ako bi zadržao intenzitet razaranja i odgovora kao temeljnu strategiju, sve su opcije otvorene", zaključuje Dževad Galijašević.
Sve vesti o napadu Izraela i Amerike na Iran čitajte u našem blogu uživo.
Najnovije vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
