Uprkos smanjenim sposobnostima lansiranja, Iran ima dovoljno raketa da puca strateški i drži region u napetosti, kažu stručnjaci. Zajednički napadi Sjedinjenih Američkih Država i Izraela ozbiljno su smanjili iranski kapacitet za lansiranje raketa i dronova, ali Iran i dalje poseduje dovoljno sposobnosti da nanese značajnu štetu.
"Kapacitet Irana za balističke rakete je funkcionalno uništen. Njihova mornarica je procenjena kao borbeno neefikasna. Potpuna i totalna vazdušna dominacija nad Iranom. Operacija Epik Fjuri daje masivne rezultate“, saopštila je Bela kuća .
Donald Tramp rekao je da su američke snage razorile iranski kapacitet za proizvodnju dronova.
Ipak, Katar je objavio da je presreo najnoviju u nizu raketa ispaljenih iz Irana ka toj zemlji. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein takođe su izrekli uzbune. Raketa je pala na automobil u Abu Dabiju, pri čemu je jedna osoba stradala. Dakle, da li su iranske raketne sposobnosti ozbiljno smanjene? I kako Iran i dalje ispaljuje projektile prema svojim susedima i Izraelu?
Da li Iran sada ispaljuje manje raketa?
Zaista, broj odmazdnih raketa i dronova koje Iran ispaljuje prema zemljama Zaliva, Izraelu i drugim državama u regionu značajno je opao od početka rata.
U prvih 24 sata sukoba, Iran je ispalio 167 raketa (balističkih i krstarećih) i 541 dron prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nasuprot tome, 15. dana sukoba, ispaljeno je četiri rakete i šest dronova, prema evidenciji koju je sastavio Al Džazira na osnovu izjava Ministarstva odbrane Emirata. Napadi na Izrael su takođe opali, sa skoro 100 projektila u prva dva dana sukoba na broj jednominutnih projektila u poslednjim danima, prema Institutu za nacionalnu bezbednost Izraela.
Prošle nedelje, Pentagon je saopštio da su lansiranja raketa opala za 90 odsto u odnosu na prvi dan borbi, dok su napadi dronovima opali za 86 odsto.
Koliki je iranski arsenal raketa i koliko je pogođen?
Iran poseduje najveći inventar balističkih raketa u regionu, procenio je američki Kancelar za direktora nacionalne obaveštajne službe 2022. godine. Iako ne postoje zvanični podaci o tačnom broju raketa, izveštaji izraelske obaveštajne službe sugerišu da je brojio oko 3.000 raketa, što je smanjeno na 2.500 nakon dvanaestodnevnog rata prošlog juna. Ključna strategija SAD i Izraela bila je lov na iranske lansere. Svako lansiranje rakete generiše potpis, poput velike eksplozije, koji mogu detektovati sateliti i radarski sistemi.
Prema višem izraelskom vojnom zvaničniku koji je citiran od strane Instituta za proučavanje rata, Izrael je stavio van funkcije do 290 lansera od procenjenih 410 do 440 lansera.
"Iran je ogromna zemlja, i bez kopnenih snaga biće teško potpuno eliminisati kapacitet Irana za ispaljivanje raketa, uprkos tome što SAD i Izrael imaju skoro potpunu kontrolu nad vazdušnim prostorom zemlje", rekao je Dejvid Des Roš, vanredni profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu u Vašingtonu.
"Nije očigledno identifikovati lansere. Ono što vidimo su rakete koje su stavljene na skrivena mesta ili mesta koja ranije nisu bila povezana sa vojskom, kada je bilo manje nadzora", rekao je Des Roš za Al Džaziru.
Prema Des Rošu, usporavanje lansiranja je rezultat toga što su iranske snage izgubile kapacitet da lansiraju velike serije. Kao rezultat, Iran ispaljuje jednu ili dve rakete u isto vreme prema civilnoj i komercijalnoj infrastrukturi, posebno u zemljama Zaliva, umesto da puca serijama na vojne ciljeve. Iran insistira da cilja samo američke interese u regionu.
"Sa vojne tačke gledišta, to nije značajno - ovo se smatra ‘uznemirujućom vatrom’, kojom se iscrpljuju sistemi uzbune u susednim zemljama i zastrašuju ljudi", rekao je Des Roš.
Koja je strategija Irana?
Prema Hamidrezi Aziziju, stručnjaku za Iran i gostujućem istraživaču u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove (SWB), centralna računica Teherana je da Zaliv i Izrael mogu da ostanu bez svojih odbrambenih sposobnosti pre nego što Iran ostane bez raketa.
"Može postojati interes da se ovo pretvori u rat iscrpljivanja", rekao je on, ukazujući na manji, ali konstantan broj oružja koje Iran lansira svakog dana i dodao:
"Iako su SAD i Izrael uspeli da unište neke lansere i glavne raketne baze, Iranci su decentralizovali raketne baze i komandovanje raketama i sve više se oslanjaju na mobilne lansere, što otežava drugoj strani da ih otkrije i pogodi. Ovo je trka protiv vremena", rekao je Azizi.
I u toj trci, Iran veruje da ima šanse, kažu stručnjaci.
"Nije važno koliko lansiraš, sve dok održavaš kredibilnu pretnju. Dovoljno je da jedan uspešan dron naruši osećaj bezbednosti", rekao je Muhanad Selum, vanredni profesor kritičkih bezbednosnih studija na Doha institutu za postdiplomske studije, za Al Džaziru.
Iran ima dugo iskustvo u proizvodnji jeftinih, ali i efikasnih dronova. Šahed 136 može se brzo i u velikom broju proizvesti u relativno jednostavnim fabrikama, i više njih se može ispaliti odjednom, preplavljujući odbranu. Takođe, ne zahteva složene lansere koji mogu biti meta vazdušnih udara. Sa brzinom od samo 185 km/h, Šahedi se mogu oboriti helikopterima. Ipak, mnogi su uspeli da prođu kroz američke i zalivske sisteme vazdušne odbrane.
Samo u ponedeljak, požar je izbio u blizini Međunarodnog aerodroma u Dubaiju u incidentu sa dronom, što je privremeno poremetilo letove, još jedan napad dronom izazvao je požar u industrijskoj zoni u Fudžairi, takođe u UAE.
Vazdušne sirene su se oglasile u centralnom Izraelu zbog rakete ispaljene iz Irana, a u Hormuškom moreuzu - ključnom plovnom putu kroz koji se transportuje 20 odsto globalnih energetskih zaliha - stotine brodova ostaju paralizovane zbog straha od udara, iako je malo napada na brodove. Od početka rata, pomorski traker je zabeležio 20 incidenata vezanih za plovila.
Ovo, kažu stručnjaci, deo je iranske odbrambene doktrine asimetričnog ratovanja protiv vojno superiornih sila, poput SAD i Izraela. Slabija strana, u ovom slučaju Iran, pribegava nekonvencionalnim metodama ratovanja, iscrpljujući neprijatelja ciljanjem ključne infrastrukture da nanese ekonomske štete.
Panika zbog veće cene nafte
Teheran je već podigao cenu nafte iznad 100 dolara po barelu i izazvao paniku na globalnim tržištima. Drugi najveći izvoznik prirodnog gasa, Katar, nastavlja da obustavlja proizvodnju. Državna naftna kompanija Bahreina proglasila je ‘force majeure’ - vanredne okolnosti koje sprečavaju isporuke, dok je proizvodnja nafte na glavnim južnim naftnim poljima Iraka pala za 70 odsto.
"Ako Iran nastavi da podiže globalne cene nafte, to će naneti jednaku ili veću štetu SAD nego američke bombe u Iranu", rekao je Vali Nasr, profesor međunarodnih odnosa i studija Bliskog istoka na Džons Hopkins univerzitetu.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
