Pokušaj Donalda Trampa da okrivi Iran za smrtonosni napad na osnovnu školu proizašao je iz rane američke obaveštajne procene koja je sugerisala da je projektil iranski, ali je ona gotovo odmah odbačena, otkrivaju dva izvora upoznata sa slučajem, piše Gardijan.
CIA je isprva izvestila predsednika kako ne veruju da je projektil koji je pogodio školu američke proizvodnje, jer su se stabilizatori činili prenisko postavljenima da bi se radilo o krstarećoj raketi Tomahavk (Tomahawk).
Međutim, u roku od 24 sata agencija je shvatila da je prva procena bila pogrešna. Dodatni video-snimci iz drugih uglova jasno su pokazali da se ipak radilo o Tomahavku, rekle su osobe koje su želele da ostanu anonimne zbog osetljivosti informacija.
Tramp se držao svoje priče
Uprkos tome, Tramp je već odlučio da prihvati objašnjenje da je Iran odgovoran za napad pre nego što ga je prošle subote izneo novinarima u predsedničkom avionu, čak i dok je ministar odbrane Pit Hegset bio oprezniji i rekao samo da je stvar pod istragom.
Tramp je svoj stav ponovio i na konferenciji za novinare sledećeg dana. Iako je tada prihvatio da je projektil koji je pogodio školu bio Tomahavk, koji koriste samo SAD i nekolicina saveznika poput Ujedinjenog Kraljevstva, Japana i Australije – sugerisao je da on pripada Iranu.
Kritike bivših obaveštajaca
Nije jasno kada je Tramp obavešten o novim obaveštajnim saznanjima, ali bivši obaveštajni zvaničnici kritikovali su i Trampa i one koji su ga brifovali.
"Opasno je Trampu davati preliminarne informacije jer ih može pretvoriti u potpuni fijasko", rekao je jedan bivši oficir CIA-e, govoreći pod uslovom anonimnosti. "Ako vas nadređeni nešto pita, najbolje je reći da ne znate, svesni koliko je kasnije teško vratiti se i ispraviti stvari."
Istraga Pentagona
Predsednikovi napori da odgovornost prebaci na Iran dolaze u trenutku kada je istraga Pentagona o napadu došla do sličnih zaključaka, utvrdivši da je projektil bio Tomahavk koji je ispalila američka vojska na osnovu zastarelih obaveštajnih podataka.
Veruje se da je u napadu poginulo najmanje 175 ljudi, među kojima mnogo dece, što ga čini jednom od najsmrtonosnijih grešaka u ciljanju poslednjih decenija. Istraga Pentagona usredsređena je na to zašto su obaveštajni podaci bili zastareli i da li su bili provereni.
Reakcije iz Vašingtona
U saopštenju za javnost, portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je: "Ova istraga je u toku. Kao što smo rekli, za razliku od terorističkog iranskog režima, Sjedinjene Države ne ciljaju civile." Portparol CIA-e nije odgovorio na zahtev za komentar.
Škola, smeštena u gradu Minabu, nalazila se u istom bloku kao i pomorska baza Korpus čuvara islamske revolucije. Zgrada škole nekada je bila deo vojnog kompleksa, ali se čini da je ograđena i prenamenjena u školu negde između 2013. i 2016. godine.
Proces odabira meta
Ciljeve za vazdušne udare obično pripremaju Odbrambena obaveštajna agencija (DIA) i Nacionalna geoprostorno-obaveštajna agencija (NGA), koje pregledaju satelitske snimke kako bi izradile "baze podataka ciljeva" na proizvodu nazvanom Maven Smart System, navodi bivši visoki odbrambeni zvaničnik.
Označavanje zgrade kao mete obavljaju specijalizovani analitičari godinama unapred uz višestruke slojeve nadzora, rekao je zvaničnik, ali jednom kada se unese u bazu podataka kao mogući cilj, ne mora nužno biti ponovo pregledan sve dok se ne razmatra za napad.
Vojni planeri zatim mogu generisati "liste ciljeva" iz baze podataka u Mavenu, uključujući korišćenje alata veštačke inteligencije poput Kloda (Claude), velikog jezičkog modela kompanije Anthropic. Te liste se mogu prilagoditi kako bi se prioritizovale različite metrike, poput udaljenosti do cilja ili verovatnoće uništenja.
Za početnu fazu rata u Iranu, popis potencijalnih ciljeva brojao se u hiljadama. Ostaje nejasno da li je svaki od njih proveren pre nego što su napadi izvršeni.
BONUS VIDEO:
