Na Trgu revolucije u Teheranu hiljade ljudi se okupilo na sahrani iranskog šefa bezbednosti Alija Laridžanija i komandanta organizacije Basidž Golamreza Sulejmanija.
Laridžani i Sulejmani su poginuli u izraelskim vazdušnim napadima.
Na trgu u Teheranu počela je pogrebna povorka.
Podsetimo, visoki iranski zvaničnik Ali Laridžaniubijen je u izraelskom vazdušnom napadu u Iranu, rekao je ministar odbrane Izrael Kac.
Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da je ciljano napadanje na Laridžanija, sekretara iranskog Saveta za nacionalnu bezbednost. IDF je, u međuvremenu, saopštio da je u odvojenom napadu ubijen komandant paravojnih snaga Basidž, Golamreza Sulejmani.
Ovu vest je Iran u početku demantovao, ali je tokom jučerašnjeg dana stigla i njihova potvrda.
Ko je Ali Laridžani?
Iako Ali Laridžani nije mogao da nasledi Alija Hamneija i nije zauzeo nijednu poziciju u privremenom savetodavnom vođstvu, njegov status činio ga jednim od glavnih ciljeva za eliminaciju zbog ogromne moći koju ima.
Šef iranske bezbednosti Ali Laridžani nedavno je uputio prikrivenu pretnju američkom predsedniku Donaldu Trampu, upozorivši ga da pazi "da ne bude eliminisan" i ističući da Teheran ne plaši njegove "puste pretnje", piše Euronews.
"Iran se ne plaši tvojih pustih pretnji. Čak ni oni moćniji od tebe nisu mogli da unište iranski narod", rekao je Laridžani u objavi na X.
"Pazi da ne budeš eliminisan", dodao je Laridžani.
Iako je upitno da li Teheran zaista ima sredstva ili kapacitet da sprovede ove pretnje, Laridžanijev ogroman uticaj unutar režima nije bio za potcenjivanje.
Blizak odnos sa novim vrhovnim vođom Irana
Iako Laridžani nikada nije mogao da nasledi pokojnog Alija Hameneija kao vrhovni vođa, iskusni iranski moćnik pojavio se kao ključna figura u teheranskom bezbednosnom establišmentu nakon što je Modžtaba Hamneji imenovan za novog ajatolaha.
Njegova bliskost sa Modžtabom postala je još očiglednija nakon što je Laridžani proslavio njegovo imenovanje od strane Skupštine stručnjaka, rekavši na X da je ta odluka ostavila Izrael i Sjedinjene Države "u očaju".
Laridžani se široko smatrao delom užeg kruga oko novog vrhovnog vođe, zajedno sa predsednikom sudstva Golam-Hoseinom Mojsenijem-Edžeijem, predsednikom parlamenta Mohamedom Bagherom Galibafom, Ahmadom Vahidijem, koji je 1. marta imenovan za komandanta Iranske revolucionarne garde, i višim bezbednosnim zvaničnikom i komandantom centralne komande Hatam al-Anbija, Alijem Abdolahijem.
U galeriji pogledajte fotografije Alija Laridžanija:
Laridžani (67) je obavljao funkciju sekretara Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost i smatran je jednom od najistaknutijih ličnosti u iranskom političkom i bezbednosnom aparatu.
Bivši komandant u Iranskoj revolucionarnoj gardi, služio je kao šef štaba IRGC tokom Iransko-iračkog rata.
U poslednjim godinama Laridžani je predstavljao Hameneija u upravljanju odnosima sa Rusijom, Kinom i zalivskim arapskim zemljama, umesto predsednika Masuda Pezeškijana. Pre nedavne runde razgovora sa Vašingtonom putovao je u Oman da izloži okvir i uslove Teherana.
Nakon što Hezbolah i druge šiitske paravojne snage nisu uspeli da obeshrabre Izrael, Hamenei je zadužio Laridžanija za upravljanje odnosima sa Libanom i Jemenom.
Ovaj potez tumačen je kao signal komandantu Kuds snaga, spoljnom operativnom krilu IRGC-a, jer je Laridžani civilna ličnost.
Laridžanijeva uloga u ubistvima tokom nedavnih protesta bila je dovoljno značajna da ga je Trampova administracija stavila na listu sankcija.
Između 2005. i 2007. Laridžani je bio sekretar Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost pod predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom i nadgledao iranski nuklearni dosije. Povukao se ili je smenjen zbog neslaganja sa Ahmadinedžadom, a na poziciju se vratio 5. avgusta 2025.
Laridžani je služio kao predsednik iranskog parlamenta 12 godina, od 2008. do 2020, i bio ključni pregovarač u iranskim nuklearnim razgovorima sa svetskim silama, igrajući centralnu ulogu u Zajedničkom sveobuhvatnom akcijskom planu (JCPOA) iz 2015.
Takođe je bio na čelu iranske državne televizije od 1994. do 2004. i služio kao ministar kulture i islamskog vođenja od 1992. do 1994. Pokušao je da se kandiduje za predsednika dva puta, ali je Savet čuvara odbio njegovu kandidaturu oba puta.
Najnovije vesti o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
