Rat u Iranu izazvao je ono što ekonomisti nazivaju "crnim labudom" - nepredviđeni šok toliko razoran da niko nije imun na njegove posledice. Dok na Bliskom istoku besni oružani sukob ekonomski šok se širi iz Persijskog zaliva i gotovo svi će osetiti njegove posledice, piše CNN.
"U ovoj situaciji niko nije pobednik", rekao je Džoš Lipski, predsednik za međunarodnu ekonomiju pri Atlantskom savetu.
Energetska kriza dodatno se produbila nakon što je Iran napao katarska postrojenja za tečni prirodni gas, kao odgovor na izraelski napad na iransko postrojenje Južni Pars, deo najvećeg gasnog polja na svetu.
Vrtoglavi rast cena gasa već je primorao vlade da ograniče potrošnju energije. Pakistan je zatvorio škole na dve nedelje, Indija ograničava snabdevanje industrije gasom, a u najmanje jednom većem indijskom gradu, Puni, gasni krematorijumi su prestali sa radom.
Iako su Sjedinjene Države, zajedno sa Izraelom, započele rat, američka ekonomija će verovatno biti najmanje pogođena, delimično zahvaljujući vodećoj svetskoj domaćoj proizvodnji nafte i prirodnog gasa.
Povećanje fosilne proizvodnje i rast domaće proizvodnje energije stvorili su svojevrsnu zaštitu koja omogućava američkoj ekonomiji da apsorbuje upravo ovakav naftni i energetski šok, rekao je u četvrtak za CNN Džo Brusuelas, glavni ekonomista za SAD u kompaniji RSM-u. Ali je dodao da ovaj amortizer ima svoje granice.
"Ako se rat nastavi, i mi ćemo snositi prilično značajan ekonomski teret. Ali nismo u situaciji kao u Aziji, gde imate drastičan pad potražnje koji će vrlo brzo izazvati recesiju u nekim ekonomijama", rekao je Brusuelas. “.
Kriza pogađa Aziju
Južna Koreja je prošle nedelje uvela svoje prvo ograničenje veleprodajnih cena goriva u poslednjih 30 godina. Pakistan je, pored privremenog zatvaranja škola, smanjio neke državne plate kako bi uravnotežio budžet. Tajland je nekim zvaničnicima naredio rad od kuće, a Filipini su uveli četvorodnevnu radnu nedelju. U Bangladešu, motociklisti su satima čekali u redu da napune rezervoare nakon što je vlada ograničila kupovinu goriva.
Postoje izveštaji o široko rasprostranjenom racionisanju prirodnog gasa širom Bangladeša, što takođe utiče na proizvođače odeće koji se sada suočavaju sa značajnim smanjenjem proizvodnje, prema istraživačkoj firmi Vud Makenzi.
Kina, najveća azijska ekonomija, možda je manje izložena od svojih suseda, iako je najveći kupac iranske nafte i oko polovine njenog uvoza sirove nafte prolazi kroz Ormuski moreuz. Glavni razlog je taj što ugalj i dalje dominira energetskim miksom zemlje.
Ali Kina je takođe prihvatila električna vozila i obnovljive izvore energije, što ublažava uticaj viših cena fosilnih goriva, rekao je Džulijan Evans-Pričard.
Peking takođe ima značajne rezerve sirove nafte, procenjene na 120 dana, napisao je Evans-Pričard u belešci od 10. marta. Sve zajedno, ovi faktori bi čak mogli dati kineskim proizvođačima prednost u globalnoj trgovini, jer se konkurenti suočavaju sa rastućim troškovima proizvodnje, dodao je.
Šok za šokom u Evropi
Evropljanima se ovaj energetski šok čini neprijatno poznatim. Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre četiri godine, evropske vlade su se udaljile od ruske energije, a glavni korisnik te promene bio je Persijski zaliv.
"U Evropi je situacija 'o ne, opet sve ispočetka'", rekao je Lipski, govoreći iz Praga, gde se sastao sa ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka.
Prirodni gas je dominantan izvor energije za domaćinstva u EU, a od početka rata, evropske referentne cene su se skoro udvostručile.
"Ako ovo postane strukturno, bićemo u velikim problemima", rekao je belgijski premijer Bart De Vever na marginama samita EU. Čak i pre toga, cene energije su bile previsoke.
Iako EU kupuje većinu svog tečnog prirodnog gasa od Sjedinjenih Država, gubitak katarskih zaliha povećava globalne cene. Od početka rata, najmanje 11 tankera sa gasom namenjenih Evropi preusmereno je ka Aziji, gde su kupci ponudili više od evropskih konkurenata, rekla je početkom ove nedelje za CNN Džilijan Bokara, viša direktorka za gas i energetiku u kompaniji Kpler.
Inflacija potrošačkih cena u Evropskoj uniji, koja je u januaru iznosila 2%, mogla bi porasti za više od jednog procentnog poena ako sukob potraje nekoliko meseci, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke. U tom scenariju, ekonomski rast bi mogao biti smanjen za pola procentnog poena, rekao je ranije za CNN.
Niko nije pošteđen
Globalna priroda tržišta robe znači da čak ni neto izvoznik poput Sjedinjenih Država neće biti potpuno izolovan od viših cena. SAD proizvode onoliko energije koliko im je potrebno, ali njihove rafinerije nisu u potpunosti opremljene za preradu specifične vrste sirove nafte koja dolazi sa američkih naftnih polja. Zato su cene benzina skočile za više od 30% u poslednjih mesec dana, sa prosečnih 2,92 dolara na 3,88 dolara.
To je finansijski problem za potrošače, ali i politički problem za predsednika Donalda Trampa i republikance koji se približavaju izborima na sredini mandata. Ipak, malo je verovatno da će sam energetski šok biti dovoljan da gurne najveću svetsku ekonomiju u recesiju.
"Ekonomija od 30 biliona dolara neće se srušiti samo zbog povećanja cene benzina od 30%. Za to je potreban širi splet okolnosti. A trenutno, čak i sa eskalacijom prošle nedelje, jednostavno nismo u toj situaciji", rekao je Brusuelas, napominjući da je njegova firma skromno povećala svoju procenu verovatnoće recesije, sa 20% pre rata na 30%.
Sve o ratu na Bliskom istoku čitajte na našem blogu uživo.
BONUS VIDEO:
