Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, poljski BDP danas iznosi više od bilion američkih dolara, što najbolje pokazuje razmere tog ekonomskog rasta. Veći je od BDP-a Švajcarske, ali i od ekonomija poput Tajvana, Danske, Belgije, Irske ili Austrije.
Associated Press navodi da su pre samo jedne generacije u Poljskoj postojali bonovi za nabavku šećera i brašna, dok su njeni građani zarađivali tek desetinu onoga što su zarađivali Zapadni Nemci.
Wall Street Journal piše da je pre tri i po decenije, pod izolovanim komunističkim režimom, Poljska bila gotovo jednako siromašna kao Jamajka, kada se uzmu u obzir razlike u cenama. Većina stručnjaka slaže se da poljski uspeh nije došao preko noći.
Tusk: Ovo je impresivno
Poljski premijer Donald Tusk nedavno je istakao da je zemlja ušla među 20 najvećih ekonomija.
„Znam da su ovo apstraktne statistike i teško je zamisliti nešto poput biliona. Ali impresivno je. U svetu postoji 20 takvih zemalja. Od 195 zemalja, 20 pripada ovom klubu bilionaša. Ovaj rast je jedan od najvećih u Evropi, a u poređenju sa najvećim ekonomijama, ne samo evropskim, Poljska je bez premca po stopi rasta od 3,4%“, rekao je Tusk.
Poređenje sa Veliko Britanijom
Što se tiče pariteta kupovne moći, zanimljivo je da su i Donald Tusk, ali i aktuelni britanski premijer Keir Starmer, još dok je bio u opoziciji, upozoravali da bi prosečan Britanac do 2030. godine mogao biti siromašniji od prosečnog Poljaka, iako Britanci zasad i dalje žive bolje.
Ključni faktori rasta
Analitičari ističu da iza ovog poljskog rasta stoji nekoliko ključnih faktora, poput snažne industrijske baze, stabilnog bankarskog sistema i kontinuiranog priliva investicija, posebno nakon ulaska u Evropsku uniju.
„Nije samo jedan faktor pomogao Poljskoj da se izvuče iz zamke siromaštva“, kaže Marcin Piatkowski sa varšavskog Univerziteta Kozminski. To je uključivalo nezavisno pravosuđe, uspostavljanje antimonopolskih tela radi očuvanja tržišne konkurencije i čvrstu regulaciju finansijskog sektora.
Poljska je i najveći neto primalac fondova EU. Od 2004. do kraja 2023. primila je gotovo 246 milijardi evra. BDP zemlje je 40% veći nego što bi bio da Poljska nije članica EU.
„Šok terapija“ koja je uspela
Slom komunizma u Poljskoj nakon pobede opozicionog pokreta Solidarnost na slobodnim izborima 1989. godine otvorio je put brzom uvođenju tržišne ekonomije.
Početkom 1990-ih Poljska je sprovela jednu od najradikalnijih ekonomskih transformacija u Evropi kroz tzv. „šok terapiju“, koju je sproveo tadašnji ministar finansija Leszek Balcerowicz uz pomoć američkog ekonomiste Jeffreyja Sachsa.
Reforme su uključivale masovnu privatizaciju državne industrije, stvaranje berze i tržišta kapitala, kao i uvođenje konvertibilne valute. Ukinute su kontrole cena, smanjene subvencije i sprovedene stroge budžetske mere radi stabilizacije ekonomije.
Takva „šok terapija“, kako navodi Anna Grzymala-Busse, brzo je otvorila tržište i pokrenula ekonomiju.
Novo industrijsko srce Evrope
Poljska je bila jedina članica EU koja je izbegla recesiju tokom globalne finansijske krize 2008. godine, a danas postaje sve snažnija industrijska sila.
Kako pišu mediji, Poljska postaje novo industrijsko srce Evrope. Dok se Nemačka i Francuska bore sa oporavkom, poljska industrija – uključujući automobilsku, prehrambenu i odbrambenu – podstiče snažan rast.
Poljski izvoz je raznovrstan, što mu daje stabilnost i otpornost na krize.
Firme sele proizvodnju u Poljsku
Sve više zapadnoevropskih kompanija, posebno nemačkih, seli proizvodnju u Poljsku zbog nižih troškova i boljeg poslovnog okruženja.
Poljske kompanije su takođe sve aktivnije u preuzimanjima u zapadnoj Evropi, a zemlja je među najprivlačnijima za strane investicije u EU.
Rekordna vojna potrošnja
Kako jača ekonomija, raste i ulaganje u odbranu. Poljska je prošle godine izdvojila rekordnih 4,7% BDP-a za vojsku, čime se svrstala među vodeće u Evropi.
Plan je dodatno jačanje vojske i povećanje broja vojnika, uz jačanje uloge unutar NATO-a.
(Index/MONDO)
BONUS VIDEO:
