Bukurešt se sprema za ekstremne vrućine - Klimatska skloništa, dostupna besplatno stanovništvu, radila bi tokom cele godine, tokom uobičajenog radnog vremena institucija koje ih ugošćuju, bez obaveze da se modifikuju ili proširuju, piše Agerpres.
Prema predlogu, skloništa će biti dostupna stanovništvu Bukurešta tokom cele godine, a objekti za hlađenje i hidrataciju će raditi sezonski, u zavisnosti od vremenskih uslova i tehničkih mogućnosti administratora.
PMB će sprovoditi kampanje komunikacije sa javnošću u vezi sa lokacijom i karakteristikama klimatskih skloništa. Komunikacija sa javnošću će se prvenstveno sprovoditi tokom perioda koji odgovaraju vremenskim upozorenjima žutog, narandžastog ili crvenog tipa.
Tokom perioda narandžastog ili crvenog upozorenja na vremenske uslove, gradonačelnik bi mogao da naredi privremeno produženje radnog vremena za određena skloništa u mreži.
Projekat takođe predviđa pokretanje studije o klimatskim rizicima u Bukureštu, kako bi se ojačala adaptacija i otpornost na klimatske promene. Studija će se sprovesti privlačenjem bespovratnih sredstava i razvojem partnerstava sa javnim institucijama i nevladinim organizacijama.
Prema projektu, sklonište za unutrašnju klimu biće prostor sa slobodnim javnim pristupom, smešten u zgradi, koji mogu koristiti javnost, posebno ranjive osobe (starije osobe, deca, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima ili ograničenim resursima) i ne samo, radi sticanja toplotne udobnosti u kratkom vremenskom periodu.
- Prostor mora da ispunjava sledeće zahteve: unutrašnja temperatura od najviše 27 stepeni Celzijusa tokom vrućih perioda i najmanje 19 stepeni Celzijusa tokom perioda jakih mrazeva; obezbeđivanje odgovarajuće ventilacije, slobodan pristup vodi za piće i toaletima, prostori za odmor opremljeni ergonomskim nameštajem, odgovarajuće osvetljenje, komplet prve pomoći.
Klimatska skloništa nisu namenjena pružanju medicinske nege, već pružanju privremene zaštite od ekstremnih vremenskih uslova.
- Kategorije podobnih prostora: javne biblioteke, muzeji, kulturni centri, spomen-kuće, univerziteti, verske institucije, klinike, pijace poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, društveni i zajednički centri, sedišta nevladinih organizacija, sedišta institucija podređenih Upravi za javne i mentalne troškove (UPB), knjižare, bankarske institucije ili apoteke.
Spoljno klimatsko sklonište biće javni prostor na otvorenom (park, bašta, trg, dvorište javne ustanove) dizajniran da smanji toplotnu nelagodnost.
- Mora ispunjavati sledeće uslove: efikasno senčenje, aktivno hlađenje i izvori vode, urbani mobilijar. Takođe mora imati minimalnu površinu od 50 kvadratnih metara.
Sve javne institucije i subjekti podređeni ili koordinirani od strane opštine, a koji poseduju ili upravljaju javnim prostorima, dostaviće Direkciji za životnu sredinu PMB-a, u roku od 30 dana: spisak prostora predloženih za upis u mrežu, list tehničke samoprocene, raspored rada i procenjeni kapacitet prijema.
Direkcija za životnu sredinu PMB-a će sprovesti brzu administrativnu procenu i vizuelni pregled svih predloženih lokacija u roku od 60 dana. Sertifikati o akreditaciji biće izdati za lokacije koje ispunjavaju minimalne kriterijume.
I druge javne institucije će biti pozvane da se pridruže mreži, a komercijalne kompanije, nevladine organizacije, verske institucije i drugi privatni operateri moći će dobrovoljno da zatraže učešće u ovoj inicijativi. Korisnici klimatskih skloništa biće u obavezi da se konsultuju i poštuju interne propise.
Izveštaj o odobrenju, koji su potpisali generalni savetnici USR-a Bogdan Sabo i Gabrijela Dinu, pokazuje da se Bukurešt poslednjih godina suočava sa sve ozbiljnijim posledicama klimatskih promena, koje se manifestuju kroz toplotne talase, periode ekstremne hladnoće i nepredvidive vremenske pojave.
"Sprovođenje ovog projekta doprineće smanjenju rizika po javno zdravlje, smanjenju broja medicinskih slučajeva povezanih sa toplotnim talasima i poboljšanju kvaliteta života u gradu. Pored toga, stvaranje mreže klimatskih skloništa uskladiće Bukurešt sa evropskim standardima u pogledu prilagođavanja klimatskim promenama i ojačaće imidž grada kao odgovorne i održivo orijentisane metropole", objašnjava se u dokumentu.
Cilj ovog projekta je da se 80 klimatskih skloništa uključi u mrežu do kraja 2027. godine.
BONUS VIDEO:
