Misterija identiteta čoveka (ili više njih) koji stoji iza brutalnih ubistava žena iz siromašnog istočnog Londona opstala je više od jednog veka i do danas ostaje nerešena.
Između avgusta i novembra 1888. godine, najmanje pet žena ubijeno je na izuzetno brutalan način. Žrtve su bile prostitutke, a gotovo sve su bile osakaćene nakon smrti. Upravo ta kombinacija nasilja, misterije i neuspeha policije učinila je ovaj slučaj jednim od najpoznatijih u istoriji.
Pet žrtava i krvava jesen u Vajtčepelu
Serija ubistava počela je 31. avgusta 1888. godine, kada je ubijena Meri En Nikols. Ubrzo su usledila i druga ubistva: Eni Čepmen 8. septembra, zatim iste noći 30. septembra Elizabet Strajd i Ketrin Edous, dok je poslednja žrtva, Meri Džejn Keli, ubijena 9. novembra.
Ove žene poznate su kao “kanonskih pet”, iako pojedini istraživači smatraju da bi i Marta Tabram, ubijena početkom avgusta iste godine, mogla biti prva žrtva.
Iako nasilje nad ženama u tom delu Londona nije bilo retkost, brutalnost i specifičan način izvršenja ubistava ukazivali su na jednog počinioca.
Teorije bez dokaza: Od lekara do princa
Tokom decenija pojavile su se brojne teorije o identitetu ubice. Jedna od najrasprostranjenijih bila je da je ubica imao medicinsko znanje, zbog preciznosti sakaćenja tela. Drugi su smatrali da je reč o mesaru ili nekome ko je imao iskustva sa nožem.
Postojale su i daleko kontroverznije teorije - poput one da je ubica bio unuk kraljice Viktorije, princ Albert Viktor. Ipak, nijedna od ovih teorija nikada nije potvrđena.
Dodatnu misteriju uneli su i navodni tragovi koje je ubica ostavljao - poput natpisa kredom na zidu u blizini mesta zločina, kao i brojnih pisama poslatih policiji i javnim ličnostima. Međutim, autentičnost tih poruka nikada nije dokazana.
Profil ubice kroz savremenu forenzičku psihologiju
U pokušaju da se razume ko je bio Džek Trbosek, kontaktirali smo dr Ketrin Remslend, američku profesorku forenzičke psihologije i autorku brojnih knjiga o serijskim ubicama, ona je pristala da za MONDO ukratko objasni fenomen Džeka Trboseka, koji i danas fascinira ljubitelje kriminalistike. Kao profesor emerita Univerziteta DeSales, godinama proučava motive i obrasce najbrutalnijih zločina.
Kako objašnjava za MONDO, ključ svega leži u tzv. viktimologiji - proučavanju žrtava. Međutim, čak ni broj žrtava nije sa sigurnošću utvrđen, što dodatno otežava izgradnju pouzdanog profila.
Prema njenim rečima, osnovne karakteristike potencijalnog počinioca uključuju:
- sposobnost prikradanja i izbegavanja policije
- dobro poznavanje Vajtčepela
- unapred planirane rute za bekstvo
- fizičku snagu i veštinu rukovanja nožem
- psihološki motiv koji može varirati od ideološkog do seksualno devijantnog
"Pokušaj da se ovakav slučaj svede na nekoliko rečenica čini mu nepravdu", naglašava dr Remsland.
Gde je živeo ubica? Odgovor krije geografija zločina
Korišćenjem metode geografskog profilisanja, stručnjaci su pokušali da odrede gde je ubica mogao da živi. Zaključak je da je najverovatnije bio stanovnik upravo tog dela Londona u kojem su zločini počinjeni.
Ova metoda zasniva se na analizi lokacija zločina i obrazaca kretanja, što omogućava identifikaciju "zone komfora" počinioca.
Zašto nas i dalje fascinira Džek Trbosek?
Više od 130 godina kasnije, slučaj Džeka Trboseka i dalje izaziva ogromno interesovanje. Prema rečima dr Remsland, razlog za to leži duboko u ljudskoj psihologiji.
"Naš mozak ne podnosi nedovršene priče. Kada slučaj ostane nerešen, imamo snažnu potrebu da popunimo praznine", objašnjava ona za MONDO.
Upravo ta kombinacija:
- brutalnosti zločina
- potpune anonimnosti počinioca
- medijske pažnje
- odsustva konačnog odgovora učinila je ovaj slučaj večnim izvorom fascinacije.
Prvi moderni serijski ubica - i prvi medijski spektakl
Džek Trbosek se često naziva prvim modernim serijskim ubicom. Njegovi zločini bili su među prvima koji su se odvijali pod intenzivnim medijskim reflektorima, što je dodatno otežalo istragu.
Pritisak javnosti, senzacionalističko izveštavanje i veliki broj lažnih tragova stvorili su haos koji je omogućio ubici da nestane bez traga.
"Ne znamo ni koliko je žrtava bilo"
Forenzička psihološkinja dr Ketrin Remslend ističe za MONDO da je najveći problem u ovom slučaju - nedostatak pouzdanih činjenica.
"Profil počinje od viktimologije, ali mi zapravo ne znamo sa sigurnošću koliko je žrtava Džek Trbosek imao. Ja se čak ne slažem ni sa takozvanih 'kanonskih pet'. Svaki profil zavisi od toga da li su žrtve bile nasumične ili ih je ubica poznavao", objašnjava ona.
Ona dodaje da postoji ogroman broj teorija, od pojedinaca do organizovanih grupa, ali da nijedna nije zvanično potvrđena.
Kako je ubica delovao: hladnokrvnost, planiranje i poznavanje terena
Prema analizi dr Remslend, određeni obrasci ponašanja ipak se mogu izdvojiti.
"Osoba koju nazivamo Džek Trbosek koristila je prikradanje, poznavala je policijske rute u Vajtčepelu, ili je imala neverovatnu sreću i planirala je rute za bekstvo. Takođe je žrtve videla kao dostupne i ranjive", navodi ona.
Dodaje da je ubica verovatno bio fizički snažan, vešt sa nožem i "komforan sa rukovanjem ljudskim telom", što je dodatno podgrejalo teorije da je imao iskustva sa anatomijom, iako za to nema čvrstih dokaza.
Motiv ubistava: između ideologije i devijantne fascinacije
Jedno od ključnih pitanja jeste - zašto?
"Motiv može biti različit: od ideološkog ili religijskog 'zadataka', do devijantne s*ksualne fascinacije ženskim organima. Bez jasnih dokaza, ne možemo se opredeliti ni za jednu teoriju", kaže dr Remslend.
Takođe naglašava da čak ni pisma koja su navodno slata policiji i javnosti ne mogu sa sigurnošću biti pripisana ubici.
Zašto nas ovaj slučaj i dalje intrigira
Više od jednog veka kasnije, Džek Trbosek i dalje izaziva ogromno interesovanje, i to nije slučajno.
Dr Remslend smatra da dodatnu ulogu igraju mediji i autori koji decenijama održavaju ovu misteriju živom.
"Ne fasciniraju svi nerešeni slučajevi javnost, već oni koje neko stalno vraća u fokus, često uz obećanje da postoji rešenje."
Misterija koja verovatno nikada neće biti rešena
Uprkos modernim metodama, od DNK analize do geografskog profilisanja - identitet Džeka Trboseka i dalje ostaje nepoznat.
I možda je upravo to razlog zbog kog ova priča ne prestaje da intrigira: jer predstavlja retku kombinaciju brutalnosti, misterije i večitog pitanja bez odgovora.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(MONDO)
