Cene goriva širom Evrope naglo su porasle pod pritiskom krize na Bliskom istoku, a rast je posebno izražen u periodu od kraja februara do početka aprila 2026. godine. U tom periodu benzin je u proseku skuplji za oko 15 odsto, dok je dizel poskupeo znatno više, čak oko 30 odsto na nivou Evropske unije.
Prema Nedeljnom biltenu Evropske komisije objavljenom 2. aprila 2026, koji se odnosi na stanje od 30. marta, prosečna cena Eurosupera 95 u EU dostigla je 1,871 evro po litru, dok je dizel u proseku 2,076 evra po litru. Razlike među državama su velike, pa se cene dizela kreću od 1,21 evro na Malti do čak 2,46 evra u Holandiji, koja uz Dansku i Nemačku prednjači po najvišim cenama.
Osim Holandije, gde je dizel najskuplji, visoke cene beleže i Danska sa 2,36 evra, Nemačka sa 2,29 evra, Finska sa 2,27 evra i Belgija sa 2,23 evra po litru. Iznad proseka Evropske unije su i Austrija sa 2,20 evra, Francuska sa 2,19 evra, Irska sa 2,18 evra, Švedska sa 2,15 evra te Litvanija i Grčka sa po 2,12 evra.
Gde su derivati najjeftiniji
S druge strane, Malta je ubedljivo najjeftinija sa 1,21 evrom po litru dizela.
Slede Mađarska, Slovenija i Bugarska, gde cena iznosi 1,62 evra. Ispod granice od 2 evra po litru dizel je i u Slovačkoj, 1,69 evra, Španiji, 1,78 evra, Kipru, 1,84 evra, Hrvatskoj, 1,88 evra, te Češkoj, 1,97 evra.
Sličan obrazac važi i za benzin. Cene Eurosupera 95 kreću se od 1,34 evra na Malti do 2,33 evra u Holandiji, što potvrđuje da su i najskuplja i najjeftinija tržišta ista za obe vrste goriva. Među najskupljima su Danska sa 2,23 evra, Nemačka sa 2,13 evra i Finska sa 2,05 evra, dok su iznad 2 evra i Grčka sa 2,05 evra te Francuska sa 2,01 evro po litru, prenosi Forbes.
Najnižu cenu benzina i dalje ima Malta sa 1,34 evra, ali odmah iza nje je Bugarska sa 1,44 evra, što pokazuje da razlike nisu tako izražene kao kod dizela. Ispod 1,60 evra po litru benzin se prodaje u Sloveniji, 1,51 evro, Mađarskoj, 1,54 evra, Španiji, 1,56 evra, Slovačkoj i Kipru, gde cena iznosi po 1,58 evra.
Poskupljenja pre i posle rata: 14 odsto za benzin i čak 30 odsto za dizel.
Ako se uporede cene pre početka američko-izraelskog napada 28. februara 2026. sa onima s kraja marta, vidljiv je snažan rast. Benzin je sa 1,64 evra 23. februara porastao na 1,87 evra 30. marta, dok je dizel u istom periodu skočio sa 1,59 evra na 2,08 evra. To konkretno znači rast od 14 odsto za benzin i čak 30 odsto za dizel.
Značajan deo maloprodajne cene goriva čine porezi. Prema analizi koja se zasniva na podacima od 16. marta 2026, porezi učestvuju sa 44,6 odsto u ceni dizela te sa 52,1 odsto u ceni benzina. Najveći poreski udeo kod benzina beleži Slovenija sa 54,8 odsto, dok je najniži u Bugarskoj sa 43,9 odsto. Kod dizela, najveći udeo poreza ima Malta sa 54,3 odsto, a najmanji Estonija sa 37,6 odsto.
Važno je napomenuti da stvarni iznos poreza u evrima varira od države do države jer se razlikuju osnovne cene goriva pre oporezivanja.
Podaci Eurostata za 2024. dodatno pokazuju strukturu tržišta vozila u Evropi. Od svih novoregistrovanih automobila, 66,6 odsto činila su vozila na benzin, 16,9 odsto na dizel, dok je 13,5 odsto bilo potpuno električnih vozila.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Dnevno.hr/MONDO)
