Vaserstrom, inače američki državljanin, kaže da je 2007. godine dobio otkaz u Privremenoj administrativnoj misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) nakon što je prijavio da pojedine njegove kolege primaju mito od lokalnih zvaničnika iz energetskog sektora.

Zatim je, kako tvrdi, bio kraće zadržan na granici, pretresen mu je stan u Prištini i ponižavan je tako što su u misiji UN bile postavljene poternice za njim.

Uz to, pokrenuta je i istraga zbog sukoba interesa kada je potpisao ugovor o konsultantskim uslugama sa drugom kompanijom pošto je izgubio posao u UN.

On tvrdi da su akcije UN bile osveta za to što je prijavio kolege i traži nadoknadu za neisplaćene plate, kompenzaciju za klevetu i pretrpljeni duševni bol.

Vaserstromov slučaj predstavlja test za novi Sud za sporove UN, osnovan pre dve godine, koji ima sudnice u Njujorku, Ženevi i Najrobiju.

Za razliku od ranije prakse, ročišta pred novim sudom su otvorena, a odluke obavezujuće za više zvaničnike UN, uključujući i generalnog sekretara UN.

Vaserstrom, koji je došao iz Avganistana da bi prisustvovao sudskom saslušanju, rekao je da mu novi sistem pruža šansu, preneo je AP.

"Stari sistem nije bio adekvatan. Sad imamo profesionalne sudije, visoke standarde, stvarna pravila dokaza", izjavio je Vaserstrom.

Prema politici o zaštiti zaposlenih u UN koju je 2005. godine potpisao tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan, zaposleni u UN moraju biti zaštićeni od osvete.

Kancelarija za etiku UN je u to vreme saopštila da je postupak prema Vaserstromu "izgleda bio preteran", ali da nije našla dokaze da su postupci prema njemu bili osveta.

UN tvrde da sud nema nadležnost u ovom slučaju, jer je kancelarija za etiku nezavisno telo i ne odgovara generalnom sekretaru.

Vaserstrom je u UN radio 25 godina, a sada radi kao oficir za borbu protiv korupcije u Američkoj ambasadi u Avganistanu.

(Tanjug)