Demonstracije tzv. ogorčenih protiv kapitalizma održane su u 951 gradu u 82 zemlje danas, a najveće nasilje je izbilo u glavnom gradu Italije.
Rim je danas bio poprište nasilja kakvo nije zabeleženo u italijanskoj prestonici godinama, kada se više stotina demostranata sukobilo sa policijom, paleći automobile i razbijajući stakla na prodavnicama i bankama.
U neredima su povređena najmanje dva demonstranta, od kojih je jedan u kritičnom stanju, kao i 30 policajaca, preneo je Rojters.
Protest koji je danas održan u Rimu, u okviru globalne pobune protiv bankara i političara, a kome je prisustvovalo nekoliko desetina hiljada ljudi, počeo je mirno.
U jednom trenutku došlo je do nasilja kada je nekoliko stotina radikalnih demonstranata sa kapuljačama, zapalilo više automobila i kanti za smeće.
Oni su zatim krenuli u rušilački pohod duž nekoliko ulica oko Koloseuma, razbijajući izloge radnji i banaka.
Policija je u više navrata ispalila suzavac i upotrebila vodene topove u pokušaju da demonstrante rastera, ali su sukobi potrajali više sati.
Nasilje je na momente podsećalo na urbani gerilski rat pošto su demonstranti na policiju bacali kamenice, flaše i petarde.
Grupa demonstranata okružila je jedno policijsko vozilo, zasula ga kamenicama i flašama i zapalila, a kako je prikazano na snimku emitovanom na italijanskoj televiziji, dve osobe iz vozila uspele su da pobegnu.
Jednu zgradu u sastavu Ministarstva odbrane zahvatio je požar od vatre koja se proširila sa jednog zapaljenog automobila.
Trg San Đovani bio je prepun suzavca, a neki od mirnih učesnika protesta pokušali su da se sakriju u baziliku Svetog Ivana, jednu od najvećih crkava u Rimu, dok su drugi pokušali da zaustave nasilnike, i neke od njih predali u ruke policiji.
Demonstranti su nosili veliki transparent na kome je pisalo "Narodi Evrope - ustanite" i palili zastave Evriopske unije.
Kako javljaju italijanski mediji, demonstranti su napali ekipu italijnske televizije Skaj.
Gradonačelnik Rima Đani Alemano naložio je zatvaranje svih muzeja u Rimu iz bezbednosnih razloga.
Alemano je, komentarišući nerede na protestu demonstranata koji sebe nazivaju "ogorčenim", rekao da su oni koji su "zaista ogorčeni građani Rima".
Inspirisani prošlomesečnim pokretom "Okupirajmo Vol strit" u Njujorku, protesti su danas organizovani u više od 70 zemalja širom planete, a u Londonu je oko 5.000 ljudi pokušalo da okupira berzu.
Policija ih je u tome sprečila, a potom im nije dozvolila ni da postave šatore ispred zgrade berze.
Na protestu je govorio osnivač sajta Vikiliks Džulijan Asanž.
I u glavnom gradu Velike Britanije došlo je do sukoba demonstranata i policije, a uhapšeno je više osoba.
Današnji protesti prvo su održani u Sidneju, gde se više od 2.000 ljudi okupilo ispred Centralne banke Australije.
Među demonstrantima su bili predstavnici sindikata, ali i komunisti.
Novozelandski mediji su javili da su protesti održani u Velingtonu, Oklendu i Krajstčerču.
U Tokiju je glavna meta protesta bilo sedište kompanije TEPCO, koja je bila odgovorna za nuklearnu katastrofu koja je zadesila tu zemlju posle razornog zemljotresa.
Demonstracije su održane i u više nemačkih gradova, a najburnije je u Frankfurtu, gde se ispred sedišta Evropske centralne banke okupilo skoro deset hiljada ljudi, uzvijukući najčešće parole ''Vi špekulišete našim životima'' i ''Vi bagatelišete našu budućnost''.
U Kelnu se okupilo nekoliko stotina ljudi tražeći ''pravu demokratiju i to sada, odmah''.
U Berlinu se, na Aleksanderplacu, okupilo oko 1.000 ljudi, a na redu je i protest ispred Kancelarske službe, prenose mediji, navodeći da su demonstranti u bogatoj Bavarskoj uzvikivali ''Spasite one koji štede (99 odsto) a ne banke''.
Iz redova najstarije nemačke stranke, sada opozicione Socijaldemokratske partije (SPD), partije Levica, popularne naročito među siromašnijim slojevima, a takvih nije baš malo, partije Zeleni i sindikata stigli su pozdravi onima koji se bore protiv nepravedi kapitalizma i finansijskog tržišta i korporativne pohlepe.
Političari opozicionih partija i vođe sindikata ocenjuju da je protest hilljada, uglavnom mladih ljudi, signal za alarm i upozoravaju da banke, daleko od demokratske legitimacije i svesti o odgovornosti dele društvo.
Generalni sekretar SPD Andrea Nales je rekla da njena partija podržava ovaj mirovni pokret i zahtevala da se u borbi za spas evra zaštite obični ljudi, poreski obveznici.
Šef Levice Klaus Ernst je označio kao ''početak jednog novog demokratskog pokreta'', dok je iz partije Zeleni rečeno da su ovi pokreti, pogodili u ''nerv'' i izražena nada da bi ovi pokreti mogli da postanu protivteža finansijskom lobiju.
U Njujorku, pokret "Okupirajmo Vol strit" kome su se priključili nezaposleni i građani nezadovoljni nejednakošću, od 17. septembra zauzima jedan park, a danas su se njegove pristalice okupile na Tajms skveru.
U Holandiji, oko 1.000 ljudi se okupilo u Hagu a isto toliko ih se sastalo na trgu kod berze u Amsterdamu. Oko 500 ljudi je protestovalo u švajcarskom gradu Cirihu.
Pod sloganom "Narodi sveta, ustanite" i "Siđi na ulicu, stvori novi svet", demonstranti pozivaju na proteste u 951 gradu u 82 zemlje sveta, navodi se na sajtu 15october.net.
Pet meseci od začetka pokreta, 15. maja u Madridu, "ogorčeni" i druge grupe kao što je "Okupirajmo Vol strit" žele da 15. oktobar učine simboličnim datumom kada će građani izraziti negodovanje u finansijskim centrima kao što su Vol strit u Njujorku, Siti u Londonu i Evropska centralna banka u Frankfurtu.
"Od Amerike do Azije, Afrike i Evrope, narodi ustaju kako bi zahtevali svoja prava i istinsku demokratiju", navodi se u današnjem manifestu.
"Sile koje rade za dobrobit nekolicine, ignorišu želju većine. Ova nepodnošljiva situacija mora da se završi", dodaje se.
Pokret je zahvatio brojne zemlje sveta i širi se društvenim mrežama, ali izostanak jednog lidera, odbacivanje svake vrste političke strukture i različiti zahtevi dovode do sumnje u njegovu održivost.
Protesti su održani i u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori.
(agencije/MONDO)
