Širom zapadnih medija analiziraju se tvrdnje poljskog premijera Donalda Tuska, koji je javno i sasvim otvoreno izrazio sumnju da li će Sjedinjene Države i ubuduće ostati čvrsto privržene obavezi odbrane Evrope u okviru NATO-a, posebno u slučaju ruskog napada. Podsetimo, u razgovoru za Fajnenšel tajms (Financial Times) upozorio je da bi Rusija mogla da napadne neku članicu Saveza već "za nekoliko meseci", što odražava duboku nelagodu koja se u evropskim prestonicama gomila nakon pretnji Donalda Trampa i njegovih nejasnih poruka o budućnosti američke uloge u odbrani kontinenta.
Tusk kaže da danas, posebno na istočnom krilu NATO-a, raste pitanje da li je Savez još uvek politički i logistički spreman da brzo i odlučno reaguje u slučaju da Moskva krene na neku od članica. Naglašava da njegovi komentari ne dovode u pitanje formalnu snagu člana 5. Severnoatlantskog ugovora, koji garantuje uzajamnu odbranu, nego odražavaju njegovu želju da se "garancije sa papira" pretvore u konkretne, operativne mehanizme. Premijer otvoreno govori o "kratkoročnim horizontima", više u mesecima nego u godinama, i ističe da je ključno da svi članovi Saveza svoja obećanja shvate jednako ozbiljno kao Poljska. Da li Tusk preteruje? Možda u vremenskom okviru, ali većina relevantnih zapadnih analitičara danas ne govori više o tome da li je ruski napad na neku članicu EU moguć, nego o tome kada bi takav rizik mogao postati realan – i koliko je Evropa spremna.
Šta kažu obaveštajne službe i vojni stručnjaci
Danska vojna obaveštajna služba procenjuje da bi Rusija u narednih pet godina mogla biti spremna za rat velikih razmera protiv Evrope ukoliko proceni da je NATO slab i neodlučan. Slične procene stižu iz Nemačke, gde se govori da Moskva najkasnije do kraja decenije "drži otvorenom opciju rata protiv NATO-a".
Baltičke države idu još dalje: njihovi bezbednosni krugovi otvoreno govore o vremenskom horizontu od svega tri godine u kojima bi napad na njih mogao postati realan scenario. Ukrajinski obaveštajni šef Kirilo Budanov tvrdi da je Kremlj planove za agresiju na Evropu pomerio sa 2030. na 2027., uz mogućnost okupacije baltičkih zemalja. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute javno upozorava da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi vojnu silu protiv Saveza u roku od pet godina te da je "Savez sledeća meta Rusije". Na to se nadovezuje niz ratnih simulacija i internih analiza u kojima se sve češće polazi od pretpostavke da je sukob sa Rusijom "realna, a ne teorijska mogućnost". Sve zavisi od toga kada će se Rusija oporaviti od rata sa Ukrajinom, ta država sada praktično brani Evropu jer iscrpljuje Putinovu vojsku...
Skeptičniji glasovi: Volja postoji, ali ne i kapacitet
Ipak, deo stručnjaka upozorava da treba razlikovati političke pretnje i realne vojne mogućnosti Moskve. Estonski general i poslanik u Evropskom parlamentu Riho Teras kaže da Rusija "ima volje, ali ne i mogućnosti" za napad na EU – barem za sada. Prema tom tumačenju, Kremlj je iscrpljen ratom u Ukrajini, zavisi od ratne ekonomije i treba mu vremena, novca i tehnološkog oporavka da bi mogao da vodi veliki rat protiv NATO-a.
Neki vojni analitičari u srednjoj Evropi upozoravaju da se deo scenarija u javnom prostoru "preuveličava", posebno kada je reč o spektakularnim invazijama duboko na teritoriju Saveza, ali i oni ističu da rastu incidenti na granicama, sabotaže, dronovi i sajber-napadi – zona "ispod praga rata" kojom Moskva testira živce i jedinstvo EU i NATO-a.
Ratne simulacije i "testiranje" Saveza
Nedavne ratne simulacije, uključujući one koje je opisao Volstrit džornal (Wall Street Journal), polaze od scenarija ruskog napada ili upada u neku od baltičkih država, na primer Litvaniju, i pokazuju ozbiljne slabosti u brzini odlučivanja i logistici NATO-a. Rezultat takvih simulacija nije toliko zaključak da Rusija sutra kreće na Talin ili Vilnjus, koliko upozorenje da bi Savez u prvim danima krize mogao da deluje sporo, nekoordinisano i podeljeno.
Zapadni bezbednosni analitičari upozoravaju i na tzv. test-scenarije: ograničene incidente, diverzije ili "zaštitu" ruskog stanovništva u nekom pograničnom gradu unutar EU, kako bi se proverilo da li će NATO zaista reagovati. Takav pristup – kombinacija pritiska na granicama, propagande i pravne magle – smatra se verovatnijim od frontalne invazije na veliku državu članicu.
Zaključne poruke analitičara: Rizik raste, vreme curi
Zajednički imenitelj većine ozbiljnih analiza jeste da je direktan napad na članicu EU danas malo verovatan, ali da se ta verovatnoća povećava što je Evropa slabije pripremljena i što su politički signali iz Vašingtona nejasniji. Stručnjaci upozoravaju da Moskva pomno posmatra nivo evropskog naoružavanja, političke podele u EU i NATO-u, kao i unutrašnju situaciju u SAD – i da će, ukoliko proceni da je Zapad razjedinjen i spor, "prozor prilike" za agresiju postati opasno širok.
Istovremeno, sve veći broj analitičara zaključuje da je "vreme mira kakvo je Evropa poznavala nakon Hladnog rata prošlo" i da kontinent ulazi u period u kojem mora ozbiljno da se ponaša kao da je rat moguć – upravo zato da do njega ne dođe. U tom smislu, pitanje više nije samo da li će Rusija napasti neku članicu EU, nego da li će Evropa u narednih nekoliko godina uspeti da dovoljno ojača odbranu i političku koheziju da takav napad ostane, preskup i preopasan čak i za Kremlj.
BONUS VIDEO:
(Slobodna Dalmacija/MONDO)
