Turkanski rift prostire se na oko 500 kilometara kroz Keniju i Etiopiju i deo je većeg Istočnoafričkog rift sistema.
Ovaj sistem se proteže od oblasti Afar u severoistočnoj Etiopiji pa sve do Mozambika i razdvaja afričku tektonsku ploču od arapske i somalijske ploče.
U regionu Turkane, afrička i somalijska ploča se razdvajaju brzinom od oko 4,7 milimetara godišnje.
Kako dolazi do razdvajanja, Zemljina kora se rasteže, puca i omogućava magmi iz dubine da izbija ka površini.
Kora tanja nego što se mislilo
Vodeći autor studije, Kristijan Rouan, doktorand na Univerzitetu Kolumbija, ističe:
"Otkrili smo da je proces razdvajanja u ovoj oblasti napredovao više nego što se ranije mislilo, a kora je znatno tanja nego što je iko pretpostavljao." Tim naučnika analizirao je seizmičke podatke i kombinovao ih sa drugim metodama snimanja kako bi mapirao strukturu tla.
Rezultati pokazuju da je:
- u centru rifa kora debela oko 13 kilometara
- dok van tog područja prelazi 35 kilometara
Fenomen "sužavanja" kao ključni znak
Ova razlika ukazuje na proces poznat kao "sužavanje", kada se kora rasteže i stanjuje u sredini, slično kao kada se razvlači karamel.
"Što je kora tanja, to je slabija, što dodatno ubrzava razdvajanje", objašnjava Rouan.
Koautorka istraživanja, geofizičarka En Besel, dodaje:
"Dostigli smo kritičnu tačku raspada kore."
Proces koji traje godina
Iako promene deluju dramatično, one se odvijaju veoma sporo. Naučnici procenjuju da će proći još nekoliko hiljada godina pre nego što dođe do sledeće faze - stvaranja novog okeanskog dna.
Tragovi ranijih neuspelih razdvajanja
Istraživanje je otkrilo i dokaze o ranijem pokušaju razdvajanja kontinenta koji nije uspeo.
Taj proces je ipak oslabio koru i pripremio teren za današnje geološke promene.
"Ovo dovodi u pitanje neka tradicionalna shvatanja o tome kako se kontinenti razdvajaju", kaže Rouan.
Naučnici imaju jedinstvenu priliku
Turkanski rift je prvi poznati aktivni rift u ovoj fazi razvoja, što naučnicima daje retku priliku da proučavaju ovaj proces u realnom vremenu.
Koautor istraživanja Folarin Kolavole ističe:
"Imamo jedinstvenu priliku da posmatramo ključnu fazu u razvoju riftova koja je oblikovala mnoge delove sveta."
Novo objašnjenje za fosile praljudi
Ovo otkriće baca novo svetlo i na veliki broj fosila pronađenih u ovoj oblasti.
Turkanski rift dao je više od 1.200 fosila hominina iz poslednjih 4 miliona godina.
Naučnici sada smatraju da razlog možda nije samo evolutivni značaj regiona.
Zbog geoloških promena:
- zemljište se spuštalo
- taložili su se fini sedimenti
- stvoreni su idealni uslovi za očuvanje fosila
"Uslovi su bili savršeni za očuvanje kontinuiteta fosilnog zapisa", kaže Rouan.
Da li je ovo promena u razumevanju evolucije?
Nova teorija sugeriše da Turkanski rift možda nije bio jedinstveno mesto evolucije, već mesto gde su se fosili najbolje očuvali.
To otvara nova pitanja o tome kako su klima i tektonske promene uticale na razvoj čoveka.
Otkriće o stanjenju Zemljine kore u istočnoj Africi ne samo da ukazuje na buduće razdvajanje kontinenta, već i menja način na koji posmatramo prošlost - uključujući i evoluciju čoveka, piše Science Daily.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
