Nakon nekoliko decenija pacifističke neutralnosti, vlasti u Japanu odlučile su da ukinu ograničenja na prodaju oružja u inostranstvo, čime je otvoren put izvozu ratnih brodova, projektila i drugog teškog naoružanja.
"U sve težem bezbednosnom okruženju nijedna zemlja sada ne može sama da zaštiti sopstveni mir i bezbednost. Nema apsolutno nikakve promene u našoj posvećenosti očuvanju puta i temeljnih načela kojih smo se pridržavali kao miroljubiva nacija više od 80 godina od rata2, navela je japanska premijerka Sanae Takaiči.
Cilj ovakve odluke je jačanje baze japanske odbrambene industrije. Uz to, Japan nije u najboljoj ekonomskoj situaciji, pa je logično da svoju priliku vidi u brzorastućoj industriji čija je proizvodnja opterećena sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Raste potražnja za oružjem
Treba reći da potražnja za oružjem raste i u drugim delovima sveta, a prošle godine ukupna potrošnja za naoružavanje porasla je za 2,9 odsto. Evropske zemlje su tako na odbranu potrošile 14 odsto više novca nego prethodnih godina, prenosi Poslovni dnevnik.
Uz to, žele da diverzifikuju proizvodnju jer je i tradicionalno pouzdana vojna saradnja sa SAD-om dovedena u pitanje nakon brojnih istupa Donalda Trampa.
"U okviru novog sistema strateški ćemo promovisati transfer opreme, a istovremeno ćemo donositi još rigoroznije i opreznije odluke o tome da li su transferi dozvoljeni", napisala je japanska premijerka, prenosi Japan tajms.
Promene u njihovoj izvoznoj doktrini uklanjaju ograničenja u pet izvoznih kategorija. Japanski vojni izvoz bio je ograničen samo na opremu za spasavanje, transport, upozoravanje, nadzor i uklanjanje mina. Ipak, zadržaće obavezne stroge provere, kontrolu transfera trećim zemljama i zabranu prodaje državama uključenim u sukobe.
Trenutno 17 zemalja ima potpisane sporazume o trgovinskoj razmeni i transferu vojnih tehnologija sa Japanom, a očekuje se da će se taj broj povećati, baš kao i broj onih koje primaju vojne donacije iz Japana.
Jačanje vojne saradnje
Ove promene omogućiće i izvoz oružja koje Japan razvija u saradnji sa drugim zemljama, poput borbenog aviona šeste generacije koji stvaraju u kooperaciji sa Velikom Britanijom i Italijom u okviru Globalnog borbenog vazduhoplovnog programa (GCAP).
Uz to, otvara se mogućnost saradnje u drugim razvojnim projektima van GCAP-a, poput AUKUS-a, u kojem bi Japan, u saradnji sa SAD-om, Velikom Britanijom i Australijom, radio na razvoju pomorskih i autonomnih odbrambenih sistema.
Zainteresovanih za japansko naoružanje ima. Australija je još 2024. godine kupila 11 unapređenih fregata klase Mogami, a za te brodove interesovanje su pokazali Novi Zeland i Indonezija. Vlasti Filipina žele da kupe polovne brodove klase Abukuma.
Sukob sa Kinom?
Ipak, postavlja se pitanje da li će promene u doktrini izvoza vojne tehnologije i znanja otvoriti vrata naoružavanju Tajvana. Nije naodmet pomenuti da su japanske snage samoodbrane već izvele vojne vežbe sa Filipinima i SAD-om.
Premijerka Takaiči smatra da bi kineska blokada Tajvana mogla predstavljati "pretnju opstanku" za Japan, ali je malo verovatno da će Japan uskoro slati oružje Tajvanu, pre svega zbog straha od Kine, koja je već započela kampanju diplomatske izolacije Japana.
"Međunarodna zajednica, uključujući Kinu, ostaće veoma oprezna i odlučno će se suprotstaviti nepromišljenim potezima Japana ka novoj militarizaciji", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun, dodajući da su ozbiljno zabrinuti zbog japanskog odstupanja od "isključivo odbrambeno orijentisanih načela".
BONUS VIDEO:
· Reaguj