Uprkos tvrdnjama američkog predsednika Donalda Trampa da u iranskom vojnom vrhu vlada haos, na scenu stupa figura koja bi mogla presudno da utiče na budućnost Islamske Republike, kako na bojnom polju, tako i u pregovorima. Uspon brigadnog generala Ahmada Vahidija predstavlja najozbiljniju tektonsku promenu u složenoj iranskoj strukturi moći, a on svakako nije osoba koju bi Vašington priželjkivao na čelu te bliskoistočne države.
Dok je nakon atentata na Alija Hamneija funkciju vrhovnog vođe preuzeo njegov sin Modžtaba Hamnei, a predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf postao glavno lice u pregovorima, general Vahidi u tišini preuzima ključne konce vlasti.
Na čelu Revolucionarne garde usred sukoba
Vahidi je preuzeo funkciju komandanta elitne Islamske revolucionarne garde (IRGC) nedugo nakon što je njegov prethodnik, Mohamed Pakpur, ubijen u ranoj fazi dvomesečnog američko-izraelskog rata protiv Irana. Ova pozicija ga je automatski svrstala na sam vrh liste prioriteta za eliminaciju od strane SAD i Izraela.
Njegov dosadašnji put svedoči o izuzetnom političkom i vojnom uticaju. Prema pisanju "Njuzvika", Vahidi je bio:
- Zamenik komandanta IRGC-a.
- Ministar unutrašnjih poslova (u administraciji Ebrahima Raisija).
- Ministar odbrane (tokom mandata Mahmuda Ahmadinedžada).
- Jedan od osnivača zloglasnih snaga Kuds.
Snage Kuds kasnije je proslavio general-major Kasem Sulejmani (ubijen u američkom napadu 2020. godine), koji je slovio za "komandanta iz senke". Međutim, za razliku od Sulejmanija kome je prevelika medijska prepoznatljivost na kraju došla glave, Vahidi pažljivo gradi uticaj zasnovan na tehnokratskom autoritetu, vešto izbegavajući svetla međunarodne pozornice.
Ipak, zapadnim obaveštajnim službama je i te kako poznat. Nalazi se na crvenoj poternici Interpola od 2007. godine, a 2010. su mu uvedene američke sankcije zbog sumnje da je učestvovao u napadu na jevrejski centar u Argentini 1994. godine. Dodatne sankcije EU i SAD nisu uspele da zaustave njegov uspon unutar iranskog sistema.
Faktički vladar u doba krize
Kamran Bokari, strateški prognostičar i viši saradnik Saveta za bliskoistočnu politiku, upoznao je Vahidija pre 15 godina. Za "Njuzvik" navodi da je on "čovek sistema" sa tečnim znanjem engleskog jezika, koji trenutno predstavlja glavnog donosioca odluka u situaciji koju Iran nije iskusio još od rata sa Irakom.
"Odsustvo pravog vrhovnog vođe omogućilo je Revolucionarnoj gardi da preuzme faktičku kontrolu", ističe Bokari.
Ovu tezu podržava i Anika Ganzeveld iz Američkog instituta za preduzetništvo. Ona objašnjava da povučenost novog ajatolaha Vahidiju ostavlja brisan prostor za učvršćivanje vlasti. Vahidi već formira svoj "unutrašnji krug", u koji je ušao i Mohamed Bager Zolgadar, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Potiskivanje umerene struje
Ganzeveldova upozorava da Vahidijeva frakcija trenutno dominira iranskom politikom, gurajući u stranu pragmatičnije zvaničnike poput Galibafa i ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija, koji su pokazivali volju za kompromisom sa Vašingtonom. Njegov beskompromisan stav ozbiljno komplikuje mogućnost postizanja sporazuma o ključnim pitanjima, poput nuklearnog programa i deblokade strateškog Ormuskog moreuza.
I sam Donald Tramp je neposredno po izbijanju rata upozorio na opasnost ovakvog scenarija: "Najgori scenario bi bio da obavimo posao, a na vlast dođe neko jednako loš." Tramp je, navodno, naklonjeniji Galibafu, koga uprkos korupcijskim skandalima vidi kao most između iranskih frakcija.
Kolektivno vođstvo i tajne veze sa CIA
Situacija u vrhu vlasti ostaje napeta. Analitičar Ali Alfoneh opisuje je kao "kolektivno rukovodstvo petorice", podeljeno na dve struje:
- Izabrane zvaničnike: Predsednik Masud Pezeškijan i predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf.
- Neizabrane aktere: Šef pravosuđa Golam-Hosein Mohseni-Eđeji, jedan neimenovani predstavnik regularne vojske, i predstavnik IRGC-a (Vahidi ili bivši komandant Mohsen Rezai).
Zanimljiv detalj iz Vahidijeve prošlosti, na koji podseća "Njuzvik", jesu njegovi kontakti sa američkom CIA-om i izraelskim Mosadom tokom 1980-ih, poznati u okviru afere "Iran-Kontra", kada su SAD tajno prodavale oružje Iranu.
Iako Vahidijeva karijera beleži vrtoglav uspon, stručnjaci zaključuju da je klasičan vojni udar malo verovatan. Revolucionarna garda, navodi se u magazinu, preferira da zadrži poluge moći iz senke i obezbedi "uverljivo poricanje" svoje direktne političke uloge.
BONUS VIDEO:
(Newsweek/MONDO)
· Reaguj