Meksiko Siti tone gotovo 25 centimetara godišnje, pokazuje nova satelitska fotografija koju je ove nedelje objavila NASA, što ga svrstava među gradove koji najbrže tonu na svetu.
Jedno od najvećih i najnaseljenijih urbanih područja na svetu, sa površinom od oko 7.800 kvadratnih kilometara i oko 23 miliona stanovnika, meksička prestonica i okolni gradovi izgrađeni su na nekadašnjem dnu jezera. Mnoge ulice u centru grada nekada su bile kanali.
Produbljivanje hronične krize s vodom
Masovno crpljenje podzemnih voda i urbana ekspanzija značajno su smanjili vodonosnik, zbog čega grad tone već više od jednog veka. Posledica su vidljivo nagnuti spomenici i starije građevine, poput Metropolitanske katedrale, čija je gradnja počela 1573. godine.
Smanjenje vodonosnika dodatno je pogoršalo hroničnu krizu sa vodom, za koju se očekuje da će se nastaviti produbljivati, piše Associated Press (AP).
"Oštećuje se deo ključne infrastrukture Meksiko Sitija, poput podzemne železnice, odvodnog sistema, vodosnabdevanja, stambenih objekata i ulica. Reč je o vrlo velikom problemu", rekao je Enrike Kabrera, istraživač geofizike na Nacionalnom autonomnom univerzitetu u Meksiku.
"Imamo jednu od najvećih brzina sleganja tla na svetu"
Meksiko Siti tone toliko brzo da se to može uočiti iz svemira. U nekim delovima grada tlo se spušta prosečnom brzinom od oko 2 centimetra mesečno, pokazuje novi NASA-in izveštaj, na primer u području glavnog aerodroma i kod poznatog spomenika Anđeo nezavisnosti.
To znači da godišnje grad tone oko 24 centimetra. U manje od jednog veka ukupno je potonuo više od 12 metara, prema Kabreri. "Imamo jednu od najvećih brzina sleganja tla na svetu", naglasio je.
NASA procene zasnivaju se na merenjima između oktobra 2025. i januara 2026. godine, pomoću snažnog satelita NISAR, koji može da prati promene na površini Zemlje u realnom vremenu. Reč je o zajedničkom projektu NASA i Indijske organizacije za svemirska istraživanja.
Pol Rozan, naučnik uključen u projekat, napomenuo je da sistem, prikupljajući podatke iz svemira, "govori i o tome šta se zapravo dešava ispod površine". "U suštini dokumentujemo sve te promene unutar jednog grada. Možete videti puni obim problema", izjavio je.
Vlasti decenijama ignorisale problem
Tim se nada da će vremenom moći još preciznije da se analiziraju pojedina područja, pa čak i da dobiju merenja za svaku pojedinačnu zgradu. Šire gledano, istraživači planiraju da primene ovu tehnologiju širom sveta kako bi pratili prirodne katastrofe, promene raseda, efekte klimatskih promena i druge procese.
Rozan veruje da bi sistem mogao da se koristi i za jačanje sistema ranog upozoravanja, na primer za evakuacije u slučaju vulkanskih erupcija. "Za Meksiko Siti ova tehnologija predstavlja veliki iskorak u proučavanju problema sleganja tla i ublažavanju njegovih najtežih posledica", tvrdi Kabrera.
Vlasti su decenijama uglavnom ignorisale problem, osim stabilizacije temelja ispod pojedinih spomenika poput katedrale. Međutim, nakon nedavnog pogoršanja krize sa vodom, kaže Kabrera, počele su više da ulažu u istraživanja.
Snimci satelita NISAR i podaci koji iz njih proističu biće ključni za naučnike i vlasti u planiranju rešenja. "Da bismo dugoročno ublažili ovaj problem, prvi korak je da ga uopšte razumemo", zaključio je Kabrera.
BONUS VIDEO:
