Kremlj je dramatično povećao lično obezbeđenje predsednika Vladimira Putina, postavljajući sisteme nadzora u domove bliskih saradnika u okviru novih mera podstaknutih talasom ubistava visokih ruskih vojnih zvaničnika i strahom od državnog udara, navodi se u izveštaju evropske obaveštajne agencije koji je dobio CNN.
Kuvarima, telohraniteljima i fotografima koji rade sa predsednikom takođe je zabranjeno da koriste javni prevoz, navodi se u dosijeu. Posetioci šefa Kremlja moraju da prođu dvostruku proveru, a oni koji rade u njegovoj blizini smeju da koriste isključivo telefone bez pristupa internetu.
Neke od mera uvedene su poslednjih meseci nakon ubistva visokog generala u decembru, što je izazvalo sukob u samom vrhu ruskog bezbednosnog aparata. Mere ukazuju na rastuću nelagodu unutar Kremlja dok se suočava sa sve većim problemima kod kuće i u inostranstvu, uključujući ekonomske poteškoće, sve veće znake neslaganja i neuspehe na frontu u Ukrajini.
Ruski bezbednosni zvaničnici drastično su smanjili broj lokacija koje Putin redovno posećuje, navodi se u izveštaju. On i njegova porodica prestali su da odlaze u svoje uobičajene rezidencije u Moskovskoj oblasti i na Valdaj, predsednikovu povučenu letnju rezidenciju između Sankt Peterburga i glavnog grada.
Ove godine do sada nije posetio nijedan vojni objekat, uprkos redovnim putovanjima tokom 2025.
Kako bi zaobišao ova ograničenja, Kremlj javnosti prikazuje unapred snimljene snimke predsednika. Od invazije na Ukrajinu 2022. godine, Putin takođe provodi nedelje u nadograđenim bunkerima, često u Krasnodaru, obalskoj oblasti na Crnom moru, satima udaljenoj od Moskve.
Dosije, koji je CNN-u i drugim medijima dostavio izvor blizak jednoj evropskoj obaveštajnoj agenciji, dolazi u vreme percipirane krize u Kremlju, četiri godine nakon početka rata. Ruski gubici, koje zapadne zemlje procenjuju na oko 30.000 mrtvih i ranjenih mesečno, zajedno sa ograničenim teritorijalnim dobicima na frontu i ukrajinskim napadima dronovima duboko unutar Rusije, doveli su cenu sukoba do nivoa koji se smatra neodrživim.
Ekonomska cena rata sada je opipljiva - prekidi mobilnog interneta koji redovno pogađaju velike gradove ljute čak i proputinovsku elitu, što stvara osećaj da rat počinje da pogađa urbanu elitu koja je do sada bila uglavnom zaštićena.
Izveštaj pruža retke detalje o zabrinutosti Moskve zbog pogoršanja unutrašnje bezbednosti. Takođe opisuje potencijalno neprijatne detalje sukoba u ruskom bezbednosnom i vojnom vrhu oko toga ko je odgovoran za zaštitu vojnog rukovodstva - što je, kako se navodi, dovelo do revizije Putinovih protokola i proširenja visokog nivoa lične bezbednosti na još 10 visokih komandanata.
U izveštaju se navodi da su od početka marta 2026. "Kremlj i sam Vladimir Putin zabrinuti zbog mogućeg curenja osetljivih informacija, kao i rizika od zavere ili pokušaja puča usmerenog protiv predsednika Rusije. Posebno je oprezan zbog upotrebe dronova za potencijalni atentata na pripadnike političke elite."
Najupečatljiviji zaključak odnosi se na bivšeg Putinovog saveznika Sergeja Šojgua. Marginalizovani bivši ministar odbrane, sada sekretar Saveta bezbednosti, "povezuje se sa rizikom od državnog udara, jer i dalje ima značajan uticaj u vojnom vrhu".
Dodaje da se hapšenje njegovog bivšeg zamenika i bliskog saradnika, Ruslana Kalikova, 5. marta, smatra "kršenjem prećutnih sporazuma o zaštiti među elitama, što slabi Šojgua i povećava mogućnost da i sam postane meta pravosudne istrage".
Ruski Istražni komitet saopštio je da je Kalikov uhapšen pod optužbama za proneveru, pranja novca i podmićivanja. Izveštaji o korupciji u vojnoj eliti su česti, ali su se povećali od početka invazije na Ukrajinu.
Izveštaj ne pruža dokaze koji bi potvrdili optužbe protiv Šojgua, koji se ranije smatrao vrlo bliskim Putinu, a pokušaj svrgavanja ruskog predsednika označio bi potpuni zaokret u lojalnosti.
Putin je ranije preživeo pokušaj pobune u junu 2023, kada je vođa plaćenika Jevgenij Prigožin poveo neuspešan marš na Moskvu. S obzirom na to da bi objavljivanje izveštaja moglo biti usmereno na destabilizaciju Kremlja, znakovito je da bi evropska obaveštajna služba istovremeno praktično upozorila Kremlj na mogući puč.
Vladimir Putin je preživeo prethodni pokušaj puča u junu 2023. godine, kada je šef plaćenika Jevgenij Prigožin vodio neuspeli marš na Moskvu. Unutrašnji sporovi u moskovskoj eliti često su predmet nagađanja, ali retko bivaju javno razotkriveni.
Duboko u četvrtoj godini invazije, dok američka podrška Kijevu slabi, evropske obaveštajne agencije imaju značajnu motivaciju da sugerišu rastući razdor i paranoju u Kremlju. Priroda takvih obaveštajnih podataka čini neke detalje teškim za proveru. CNN se obratio Kremlju za komentar.
Neke od detaljnih bezbednosnih mera oko Putina već su ranije bile prijavljivane ili se pretpostavljalo da su na snazi, uključujući intenzivne pretrage tela, izbegavanje pametnih telefona i ograničavanje predsednikovog kretanja.
Putin se i dalje redovno pojavljuje u javnosti, pa se tako ove nedelje sastao sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Arakčijem.
Putin se počeo izolovati tokom pandemije COVID-19, često sedeći na kraju dugog stola naspram svojih visokih gostiju, sve dok nije naredio invaziju u februaru 2022. godine. Izveštaji sugerišu da koristi identične kancelarije na više lokacija sa kojih se obraća svom kabinetu putem video-veze.
Detalji o novim bezbednosnim merama dolaze nekoliko dana nakon što je Moskva najavila značajne promene u paradi na Crvenom trgu 9. maja povodom pobede nad nacističkom Nemačkom.
Ovogodišnji događaj - peti od početka potpune invazije na Ukrajinu - održaće se bez teškog naoružanja, poput oklopnih vozila i projektila. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ukazao je na to da je jedan od motiva bila pretnja i nedavni uspesi ukrajinskih udara dugog dometa.
"U kontekstu ove terorističke pretnje, naravno, preduzimaju se sve mere kako bi se opasnost svela na minimum", rekao je on. Prethodne parade bile su demonstracija vojne moći Kremlja, ali su smanjene od početka rata u Ukrajini, uz navođenje operativnih i bezbednosnih razloga.
Obaveštajni izveštaj sugeriše da je žestoka rasprava između vojnog vrha na sastanku u Kremlju krajem prošle godine sa Putinom delimično podstakla nove mere. Nakon ubistva general-pukovnika Fanila Sarvarova u Moskvi 22. decembra 2025. godine, koje su verovatno izveli ukrajinski agenti, Putin je tri dana kasnije sazvao ključno bezbednosno osoblje.
Tokom sastanka načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je šefa Federalne službe bezbednosti (FSB) Aleksandra Bortnikova zbog neuspeha u zaštiti oficira, dok se ovaj žalio na nedostatak resursa i osoblja. "Naglašavajući strah i demoralisanost koju je to izazvalo među (vojnim) osobljem, Valerij Gerasimov je oštro kritikovao kolege u specijalnim službama zbog nedostatka predviđanja", navodi se.
Izveštaj takođe kaže: "Na kraju ovog napetog sastanka Vladimir Putin je pozvao na smirivanje situacije, predlažući alternativni format rada i nalažući učesnicima da u roku od nedelju dana predstave konkretna rešenja."
To brzo rešenje uključivalo je Putinovo proširenje ovlašćenja njegove Federalne službe zaštite (FSO), koja je do tada u vojnoj hijerarhiji štitila samo Gerasimova, na pružanje obezbeđenja za još 10 visokih komandanata.
Izveštaj tvrdi da je do pojačanja Putinovih sopstvenih bezbednosnih mera došlo nakon ovog proširenja nadležnosti FSO-a. Retkost je da zapadne obaveštajne agencije objavljuju detaljne izveštaje o poverljivim raspravama neprijateljskih aktera, verovatno dobijene iz ljudskih ili elektronskih izvora.
Ipak, njihova objava može odražavati pokušaj evropskih zvaničnika da iskoriste nadu za koju kritičari tvrde da im je dugo bila jedina strategija za pobedu nad Rusijom u Ukrajini - čekanje na njen unutrašnji kolaps, zaključuje CNN.
BONUS VIDEO:
