Bombaš samoubica, Palestinka Vafa al Bis, jedna od 1.027 razmenjenih za izraelskog vojnika, tvrdi da će nastaviti borbu.
Palestinka Vafa al Bis (26) oslobođena ove nedelje zajedno sa još 476 palestinskih zatvorenika, u zamenu za izraelskog vojnika Gilada Šalita, izjavila je po dolasku u pojas Gaze da Palestinci moraju da nastave put borbe i otpora.
"Nadam se da ćete vi ići istim putem kojim smo mi išli i uz božju volju videćemo neke od vas kao mučenike", rekla je mlada Palestinka deci koja su je posetila u njenom domu.
Vafine poruke potvrđuju da nisu neosnovana strahovanja koja se čuju u Izraelu da puštanje palestinskih zatvorenika samo povećava opasnost od terorizma.
Vafa je uhapšena 2004. godine i osuđena na 12 godina nakon što je pokušala da aktivira eksploziv prilepljen uz telo, kada se približila graničnom prelazu Erez u Izraelu. Imala je izraelsku dozvolu da napusti Gazu radi lečenja u izraelskoj bolnici.
"Tek što nisam pritisla dugme da postanem mučenik. Greška me je sprečila u tome", rekla je ona u telefonskom intervjuu za AP, naglasivši da zatvor nije ubio njeno osećanje da su "mučenici i mučeništvo skromna stvar koja se može ponuditi kao žrtva za domovinu".
Tako je govorila svojim drugaricma u ćeliji i namerava da nastavi da govori svima koji je pitaju kako se oseća.
Poput Vafe i drugi oslobođeni Palestinci kažu da se ne kaju.
Među oslobođenima je 280 onih koji su osuđeni na doživotne kazne za napade u kojima je ubijeno nekoliko stotina Izraelaca.
Njen poziv na "nastavak mučeništva" nije ni neočekivan, ni neuobičajen. Puštanje zatvorenika koji su ruke umrljali jevrejskom krvlju, kako ih nazivaju Izraelci, povećava broj terorista koji su motivisani da ponovo napadnu Izrael, navode mediji u Izraelu i podsećaju da je to glavni razlog što se bivši šef izraelske bezbednosne službe Juval Diskin protivio razmeni Šalita za 1.027 zatvorenika, uključujući 27 žena. On veruje da će se mnogi oslobođeni vratiti terorizmu.
To verovanje zasnovano je na iskustvu. Od 364 zatvorenika puštenih 2004. na okupirane palestinske teritorije, u zamenu za izraelskog biznismena Elhanana Tanenbauma, koga je oteo libanski Hezbolah i tela tri izraelska vojnika, 30 procenata ih je ponovo uhapšeno zbog terorističkih aktivnosti.
Izraelski komentatori obrazlažu veliku asimetriju najnovijeg dogovora o razmeni manifesticijom nepisanog ugovora između države i njenih mladih građana koji se regrutuju u vojsku.
Kao deo organizacije izraelske armije, o čemu postoji konsenzus u društvu, vojni komandanti jasno daju do znanja regrutima da "IDF (izraelska vojska), ne ostavlja ranjene vojnike na terenu, čak i kada ih zarobe, država i IDF će učiniti sve da ih vrati kući".
Osnova pravila leži u jevrejskoj tradiciji, po kojoj otkupljivanje uhvaćenih (piđon ševujim) ima veliku važnost u halahi, jevrejskom verskom pravu. Ono je tako važno da ga religiozni Jevreji ponavljaju dva puta nedeljno u molitvama.
I Izrael je zaista uvek ulagao velike napore da vrati zarobljenike kući. Komentator "Hareca" ističe, međutim, razliku između zarobljenih u ratno vreme kada su pravila prilično jasna i kada se pregovori vode između zemalja.
I tada je Izrael plaćao visoku cenu, jer je broj otetih neprijateljskih vojnika bio mnogo veći od izraelskih koje su zarobile arapske armije. U šestodnevom ratu 1967, 15 izraelskih vojnika razmenjeno je za 4.338 vojnika i 889 civila sa Egiptom, uz još stotine vraćene Jordanu i Siriji.
Jevrejska država se suočila s novom dilemom otkako su organizacije koje smatraju terorističkim počele da otimaju Izraelce.Tada se više nisu razmenjivali vojnici.
Bivši šef nacionalnog bezbednosnog saveta Giora Ejland ocenio je da "nema pitanja u kome je Izrael u većoj poziciji inferiornosti nego u dogovorima o zatvorenicima".
On smatra da se tada dolazi do" ludačkih formula" kakva je ona koju je Hamas tražio u dogovoru o Šalitu.
(Tanjug)
"Nadam se da ćete vi ići istim putem kojim smo mi išli i uz božju volju videćemo neke od vas kao mučenike", rekla je mlada Palestinka deci koja su je posetila u njenom domu.
Vafine poruke potvrđuju da nisu neosnovana strahovanja koja se čuju u Izraelu da puštanje palestinskih zatvorenika samo povećava opasnost od terorizma.
Vafa je uhapšena 2004. godine i osuđena na 12 godina nakon što je pokušala da aktivira eksploziv prilepljen uz telo, kada se približila graničnom prelazu Erez u Izraelu. Imala je izraelsku dozvolu da napusti Gazu radi lečenja u izraelskoj bolnici.
"Tek što nisam pritisla dugme da postanem mučenik. Greška me je sprečila u tome", rekla je ona u telefonskom intervjuu za AP, naglasivši da zatvor nije ubio njeno osećanje da su "mučenici i mučeništvo skromna stvar koja se može ponuditi kao žrtva za domovinu".
Tako je govorila svojim drugaricma u ćeliji i namerava da nastavi da govori svima koji je pitaju kako se oseća.
Poput Vafe i drugi oslobođeni Palestinci kažu da se ne kaju.
Među oslobođenima je 280 onih koji su osuđeni na doživotne kazne za napade u kojima je ubijeno nekoliko stotina Izraelaca.
Njen poziv na "nastavak mučeništva" nije ni neočekivan, ni neuobičajen. Puštanje zatvorenika koji su ruke umrljali jevrejskom krvlju, kako ih nazivaju Izraelci, povećava broj terorista koji su motivisani da ponovo napadnu Izrael, navode mediji u Izraelu i podsećaju da je to glavni razlog što se bivši šef izraelske bezbednosne službe Juval Diskin protivio razmeni Šalita za 1.027 zatvorenika, uključujući 27 žena. On veruje da će se mnogi oslobođeni vratiti terorizmu.
To verovanje zasnovano je na iskustvu. Od 364 zatvorenika puštenih 2004. na okupirane palestinske teritorije, u zamenu za izraelskog biznismena Elhanana Tanenbauma, koga je oteo libanski Hezbolah i tela tri izraelska vojnika, 30 procenata ih je ponovo uhapšeno zbog terorističkih aktivnosti.
Izraelski komentatori obrazlažu veliku asimetriju najnovijeg dogovora o razmeni manifesticijom nepisanog ugovora između države i njenih mladih građana koji se regrutuju u vojsku.
Kao deo organizacije izraelske armije, o čemu postoji konsenzus u društvu, vojni komandanti jasno daju do znanja regrutima da "IDF (izraelska vojska), ne ostavlja ranjene vojnike na terenu, čak i kada ih zarobe, država i IDF će učiniti sve da ih vrati kući".
Osnova pravila leži u jevrejskoj tradiciji, po kojoj otkupljivanje uhvaćenih (piđon ševujim) ima veliku važnost u halahi, jevrejskom verskom pravu. Ono je tako važno da ga religiozni Jevreji ponavljaju dva puta nedeljno u molitvama.
I Izrael je zaista uvek ulagao velike napore da vrati zarobljenike kući. Komentator "Hareca" ističe, međutim, razliku između zarobljenih u ratno vreme kada su pravila prilično jasna i kada se pregovori vode između zemalja.
I tada je Izrael plaćao visoku cenu, jer je broj otetih neprijateljskih vojnika bio mnogo veći od izraelskih koje su zarobile arapske armije. U šestodnevom ratu 1967, 15 izraelskih vojnika razmenjeno je za 4.338 vojnika i 889 civila sa Egiptom, uz još stotine vraćene Jordanu i Siriji.
Jevrejska država se suočila s novom dilemom otkako su organizacije koje smatraju terorističkim počele da otimaju Izraelce.Tada se više nisu razmenjivali vojnici.
Bivši šef nacionalnog bezbednosnog saveta Giora Ejland ocenio je da "nema pitanja u kome je Izrael u većoj poziciji inferiornosti nego u dogovorima o zatvorenicima".
On smatra da se tada dolazi do" ludačkih formula" kakva je ona koju je Hamas tražio u dogovoru o Šalitu.
(Tanjug)
