Prema novoj naučnoj studiji, dve zemlje izdvojile su se kao mesta koja bi najverovatnije uspela da prežive takvu katastrofu i ponovo pokrenu civilizaciju.
Istraživanje objavljeno u časopisu Risk Analysis pokazalo je da su Australija i Novi Zeland najbolje pripremljene za scenario u kojem bi ogromne količine dima i prašine blokirale Sunce, izazvale dramatičan pad temperatura i uništile proizvodnju hrane širom planete.
Naučnici su analizirali 38 ostrvskih država i teritorija, pokušavajući da utvrde koje bi imale najveće šanse da opstanu nakon katastrofe koja bi naglo smanjila količinu sunčeve svetlosti. U obzir su uzeli čak 13 različitih faktora, među kojima su proizvodnja hrane, energetska nezavisnost, infrastruktura, zdravstveni sistem, društvena stabilnost i uticaj klimatskih promena na poljoprivredu.
Australija je zauzela prvo mesto zahvaljujući ogromnim poljoprivrednim kapacitetima, velikim energetskim rezervama i razvijenoj infrastrukturi. Njena udaljenost od severne hemisfere, gde bi se verovatno dogodio najveći deo nuklearnog sukoba, dodatno povećava šanse za opstanak, navodi "The Guardian".
Ipak, istraživači ističu da Australija ima i jednu ozbiljnu slabost. Zbog bliskih vojnih veza sa SAD i Velikom Britanijom, verovatnije je da bi postala meta u potencijalnom nuklearnom ratu.
U pojedinim aspektima Novi Zeland se pokazao čak otpornijim.
Autori studije navode da ovoj zemlji ide u prilog dugogodišnja politika nenuklearnog statusa, kao i činjenica da bi lakše podnela nagli pad globalnih temperatura tokom perioda dugotrajne tame.
Profesor Nik Vilson sa Univerziteta Otago u Velingtonu, jedan od autora istraživanja, objasnio je da Novi Zeland proizvodi toliko hrane da bi mogao višestruko da prehrani svoje stanovništvo čak i kada bi došlo do katastrofalnog pada prinosa.
Prema modelima koje su naučnici koristili, čak i ako bi poljoprivredna proizvodnja pala za 61 odsto tokom produžene nuklearne zime, Novi Zeland bi i dalje imao dovoljno hrane za svoje građane.
Ipak, ni ta zemlja nije potpuno bez problema.
Vilson upozorava da Novi Zeland živi u „lažnom osećaju sigurnosti“, jer u velikoj meri zavisi od uvoza goriva, pesticida i poljoprivrednih mašina. Bez globalne trgovine, dugoročno održavanje proizvodnje hrane moglo bi postati ozbiljan izazov.
Pored Australije i Novog Zelanda, među državama koje imaju određene šanse za opstanak našli su se Island, Solomonska Ostrva i Vanuatu. Sve te zemlje imaju mogućnost da proizvedu dovoljno hrane za sopstveno stanovništvo čak i u uslovima globalne katastrofe.
S druge strane, najveće svetske sile mogle bi da se suoče sa katastrofalnim posledicama.
Modeli nuklearne zime pokazali su da bi Kina, Rusija i Sjedinjene Američke Države mogle da izgube čak do 97 odsto proizvodnje hrane. U tom scenariju morale bi hitno da razvijaju nove načine proizvodnje hrane kako bi sprečile masovnu glad.
Istraživači naglašavaju da bi čak i u najgorem mogućem scenariju verovatno postojale grupe preživelih širom sveta. Međutim, države koje imaju dovoljno hrane, energije i stabilne institucije imale bi najveće šanse da izbegnu potpuni povratak na predindustrijski način života.
BONUS VIDEO:
