Tragedija, koja se dogodila prošle nedelje na atolu Vaavu i smatra se najgorom ronilačkom nesrećom u istoriji Maldiva, odnela je živote iskusne grupe italijanskih istraživača i njihovog vodiča.
Finski tim koji je pronašao tela sugeriše da je uzrok tragedije možda bila fatalna greška prilikom izlaska iz pećinskog kompleksa.
Grupa italijanskih ronilaca, koju čine profesorka morske biologije Monika Montefalkone, njena ćerka Đorđa Somakal, mladi istraživači Federiko Gvaltijeri i Muriel Odenino i njihov maldivski vodič Đanluka Benedeti, krenula je prošlog četvrtka da istraži pećine u blizini atola Vaavu, ali se nikada nije vratila sa ronjenja.
Telo vodiča Benedetija pronađeno je istog dana blizu ulaza u pećinu Tinvana Kandu, dok su tela preostala četiri ronioca locirana tek u ponedeljak, u trećoj komori pećine na dubini od oko 50 metara.
Iluzija peščanog zida
Finski profesionalni ronioci, angažovani od strane organizacije Dan Evrope posvećene bezbednosti ronjenja, pronašli su Italijane u slepom hodniku unutar pećinskog sistema.
„Nije bilo izlaza odatle“, rekla je Laura Maroni, izvršna direktorka organizacije, za italijansku La Republika.
Prema njenim rečima, finski ronioci su utvrdili da pećina kod ostrva Alimata počinje velikom i svetlom pećinom sa peskovitim dnom. Odatle, hodnik dug skoro 30 metara i širok tri metra vodi do druge, veće i okrugle komore bez prirodnog svetla.
Između hodnika i druge komore nalazi se peščani nanos. Lako ga je preći na putu do druge komore, ali na povratku, ovaj nanos vizuelno izgleda kao zid koji skriva pravi izlazni hodnik. Levo od nanosa nalazi se još jedan hodnik, dug samo nekoliko desetina metara, koji se završava „ćorsokakom“. „Tela ronilaca su pronađena u tom hodniku, kao da su ga pogrešno zamenili sa pravim putem nazad“, objasnila je Maroni.
Dodala je da je na toj dubini i sa opremom koju su koristili, grupa imala vrlo malo vremena. „Govorimo o 10 minuta, možda i manje. Da su greškom ušli u taj hodnik, povratak bi bio izuzetno težak, posebno sa ograničenim dotokom vazduha. Shvatanje da ste na pogrešnom putu sa malo preostalog vazduha, možda nakon kretanja napred-nazad, izaziva paniku. Tada se disanje ubrzava, a zaliha vazduha se još brže troši“, objasnila je.
Operacija izvlačenja tela
Finski tim se sastojao od tri ronioca: jedan je bio zadužen za izvlačenje tela, drugi za bezbednosnu podršku i treći za dokumentovanje lokacije. „Počeli smo da primećujemo neke tragove na dnu, kao da je bilo aktivnosti“, rekao je telefonom za AFP jedan od ronilaca, Patrik Gronkvist (54). To ih je dovelo do tela u potpunom mraku. „Tela su bila raštrkana u prostoru od dva do tri metra. Tri su bila na dnu, a jedno telo na plafonu pećine.“ Gronkvist je dodao da misija nije bila tehnički zahtevna, ali je bila veoma tužna. „Nikada to neću zaboraviti“, rekao je. Tela su izvučena u utorak i sredu, a tim se vratio u pećinu u četvrtak kako bi uklonio opremu koja je korišćena u operaciji. „Ove operacije uvek nose veliku odgovornost, emocionalni teret i snažnu želju da se tela vrate porodicama“, rekao je Maroni.
(Index/MONDO)
· Reaguj