Ministarstva odbrane u Moskvi i Minsku zvanično su u četvrtak saopštila da je izvršen transfer nuklearne municije u beloruska terenska skladišta. Kako bi potkrepili ove tvrdnje, zvaničnici su objavili ono što su opisali kao "video dokaz" - snimak koji prikazuje vojna vozila kako se kreću duboko u šumovito područje na nepoznatoj lokaciji, dok se rakete pažljivo utovaruju na mobilne lansere.
Glavni akter ovih manevara je sistem Iskander-M, mobilni raketni sistem sa navođenjem, koji NATO označava pod kodnim imenom "SS-26 Stone". Ovaj napredni sistem, dizajniran da zameni sovjetske rakete tipa Scud, poseduje navođene projektile sa dometom do 500 kilometara. Ono što ga čini posebno opasnim jeste njegova dualna namena - sposobnost da nosi kako konvencionalne, tako i taktičke nuklearne bojeve glave.
Belorusko ministarstvo odbrane preciziralo je da objavljeni video prikazuje "isporuku nuklearne municije na terenska mesta za skladištenje u operativnoj zoni raketne jedinice u Republici Belorusiji, a sve u sklopu planiranih vojnih vežbi".
Trodnevne nuklearne vežbe, koje su zvanično počele u utorak, odvijaju se sinhronizovano širom teritorija Rusije i Belorusije.
Tajming ovih manevara je izuzetno osetljiv, budući da su baltičke države već mesecima uznemirene zbog ponovljenih incidenata sa bespilotnim letelicama u blizini ili unutar njihovih granica. Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, u vežbama je angažovano čak 64.000 pripadnika vojnog osoblja i 7.800 komada vojne opreme. Ova armada uključuje preko 200 raketnih lansera, više od 140 bespilotnih letelica, 73 površinska broda i 13 podmornica, od kojih je osam strateških podmornica sposobnih za nošenje balističkih projektila.
Nova bezbednosna arhitektura
Nuklearna saradnja dve države ušla je u novu fazu početkom 2023. godine, kada je ruski predsednik Vladimir Putin najavio raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji. Ovaj potez je označen kao direktan odgovor na širenje NATO-a i zapadnu vojnu podršku Ukrajini.
Proces je zahtevao značajne pravne i logističke pripreme. Belorusija je, kroz sporni ustavni referendum 2022. godine, ukinula svoj višedecenijski nenuklearni i neutralni status, čime su uklonjene pravne prepreke za dolazak ruskog arsenala. Nakon toga, Rusija je pomogla u modernizaciji beloruskih ratnih aviona, pre svega jurišnika Su-25, kako bi mogli da nose nuklearne bombe. Pored toga, beloruske posade su prošle intenzivnu i specijalizovanu obuku u ruskim vojnim centrima za rukovanje sistemima Iskander-M sa nuklearnim punjenjem.
Moskva i Minsk ovu saradnju pravdaju doktrinom Savezne države (nadnacionalne integracije dve zemlje), ističući da je prisustvo nuklearnog oružja faktor odvraćanja od navodnih "agresivnih planova" Zapada i susedne Poljske. Međutim, ključni detalj ove saradnje jeste kontrola: iako se oružje fizički nalazi na teritoriji Belorusije, kontrolni mehanizmi, takozvano "nuklearno dugme", ostaju isključivo u rukama Moskve. Ruski oficiri su ti koji čuvaju, održavaju i jedini mogu da autorizuju upotrebu ovog naoružanja, čime Belorusija de facto postaje isturena nuklearna baza Ruske Federacije.
Upozorenja opozicije i reakcija Kijeva
Ovakav razvoj događaja izazvao je oštru osudu beloruske opozicije u egzilu. Liderka opozicije Svetlana Tihanovskaja optužila je autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka da "još jednom stavlja živote Belorusa u direktnu opasnost".
Ona je upozorila da Lukašenko "korak po korak" uvlači zemlju u "nuklearnu ucenu". Tihanovskaja je podsetila na niz opasnih poteza: od uklanjanja nenuklearnog statusa iz zakona, preko raspoređivanja nuklearnog oružja i novog raketnog sistema Orešnik, do aktuelnih zajedničkih nuklearnih vežbi sa Rusijom. "Danas Rusija otvoreno priznaje da je njeno oružje stacionirano na beloruskom tlu. A kontrola nad njim ostaće čvrsto u Moskvi", napisala je Tihanovskaja u objavi na društvenoj mreži X.
U susednoj Ukrajini, odgovor na ove manevre bio je hitan i odlučan. Ukrajinska služba bezbednosti (SBU) saopštila je u četvrtak da Kijev, kao direktan odgovor na vojne vežbe, podiže mere bezbednosti na najviši nivo u svojim severnim regionima. Cilj je sprečavanje bilo kakvih pokušaja ruskih i beloruskih snaga da se infiltriraju u pogranična područja i izvedu "sabotaže i terorističke akte".
Ozbiljnost situacije potvrdio je i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je u svom redovnom večernjem obraćanju u sredu naveo da je sa najvišim vojnim komandantima detaljno razgovarao o potencijalnoj pretnji od nove ruske ofanzive usmerene na severne ukrajinske regione, uključujući glavni grad Kijev i strateški važan Černihiv.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
· Reaguj