Češki predsednik Petr Pavel pozvao je NATO da "pokaže zube" kao odgovor na ponovljena ruska testiranja odlučnosti Alijanse na njenom istočnom krilu. Predložio je niz mera, uključujući gašenje interneta, isključivanje ruskih banaka iz globalnih finansijskih sistema i obaranje letelica koje narušavaju vazdušni prostor članica NATO-a, piše "Gardijan".
Govoreći u Pragu, Pavel je zatražio "dovoljno odlučne, potencijalno čak i asimetrične" odgovore kako bi se suprotstavilo provokativnom ponašanju Moskve. Upozorio je da bi Kremlj u suprotnom mogao dodatno da pojača svoje aktivnosti.
Kao penzionisani general i bivši predsednik Vojnog odbora NATO-a, 64-godišnji Pavel ima vojno iskustvo kakvo je retko među evropskim liderima. Dugogodišnje iskustvo u razgovorima sa Moskvom u okviru suspendovanog Saveta NATO-Rusija učinilo ga je jednim od uticajnijih glasova kada je reč o budućnosti Alijanse i bezbednosnim izazovima.
"Jer možemo"
Pavel je rekao da je nakon ilegalne ruske aneksije Krima 2014. godine Moskva naučila kako NATO funkcioniše i da je "razvila stil ponašanja kojim gotovo dostiže prag za aktiviranje člana 5, ali ga uvek zadržava malo ispod te granice". Član 5 NATO sporazuma predviđa da se napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice.
On je ispričao da su mu ruski vojni zvaničnici ponekad otvoreno govorili zbog čega izvode provokacije.
"Kada sam ih pitao zašto izvode te provokativne akcije u vazduhu, bliske susrete ili prelete iznad ratnih brodova u Crnom ili Baltičkom moru, znate šta su mi rekli? 'Jer možemo'. To je upravo vrsta ponašanja koju smo im dozvolili", rekao je Pavel.
Ove nedelje borbeni avion NATO-a oborio je bespilotnu letelicu iznad Estonije, dok su slični incidenti poremetili svakodnevni život u Letoniji i Litvaniji. U većini slučajeva veruje se da je reč o ukrajinskim dronovima namenjenim za napade na Rusiju, koje je elektronsko ratovanje omelo i preusmerilo prema teritoriji NATO-a.
Rusija, sa druge strane, optužuje baltičke države da sarađuju sa Ukrajinom u izvođenju napada dronovima sa svoje teritorije, što te zemlje oštro demantuju.
Asimetrične mere kao odgovor
"Nakon aneksije Krima mnogo puta smo razgovarali o mogućem nastavku agresije, ali moj najveći strah nije bila otvorena vojna agresija na neku NATO zemlju, već provokacije ispod praga člana 5", izjavio je Pavel.
Dodao je da, ukoliko pojedini evropski lideri "uvek biraju diplomatsko rešenje, iako Rusija ne pokazuje spremnost za to", NATO rizikuje da postane podeljen i nesposoban za delovanje.
"Rusija, nažalost, ne razume lepe reči. Oni uglavnom razumeju jezik sile, idealno kada je praćen akcijom... Ako se kršenja vazdušnog prostora NATO-a nastave, morali bismo da donesemo odluku o obaranju bespilotne ili čak letelice sa posadom", naglasio je.
Pavel smatra da bi Alijansa trebalo da razmotri i "asimetrične" mere "koje ne ubijaju ljude, ali su dovoljno osetljive da Rusija shvati da to nije put kojim treba da ide". Kao primer naveo je "gašenje interneta ili satelita - videli ste kakvu je razliku Starlink napravio na bojištu - ili isključivanje ruskih banaka iz finansijskog sistema".
Kritike na račun SAD i Evrope
Pavel je izrazio frustraciju zbog "nedostatka odlučnosti Sjedinjenih Država da nastave pritisak na Rusiju", iako je izbegao direktnu kritiku Donalda Trampa.
Ranije je za češke medije izjavio: "Tramp je poslednjih nedelja učinio više na podrivanju kredibiliteta NATO-a nego što je Vladimir Putin uspeo za mnogo godina." Ovog puta odbio je da dodatno komentariše tu izjavu, navodeći da ne misli da bi "bilo kakva direktna kritika Sjedinjenih Država u ovom trenutku pomogla".
Takođe je kritikovao Evropu zbog toga što nije uspela da definiše sopstvenu politiku prema Rusiji i mogućem posleratnom bezbednosnom poretku.
"Umesto toga, uglavnom čekamo šta će doći iz Vašingtona", rekao je. "Čak bi i SAD možda bio zadovoljniji kada bi Evropa bila aktivnija. Ako ne izlazimo sa sopstvenim predlozima, onda delujemo slabo ili dezorijentisano."
Pavel smatra da je najbolji trenutak za snažniji pritisak na Rusiju bio prošle godine, ali da je američko-izraelski rat protiv Irana pomogao Moskvi povećanjem prihoda od nafte.
Ipak, ocenio je da se Rusija i dalje nalazi u teškoj poziciji i da bi Evropa i SAD trebalo da izvrše "konačni pritisak" sankcijama kako bi je primorale za pregovarački sto.
"Ako želite da se rešite sankcija, što oni žele; ako želite da započnete razgovore o evropskoj bezbednosti, što ste više puta nagovestili, spremni smo za to. Ali uslov je jasan - prekid vatre i pregovori o miru u Ukrajini", poručio je Pavel.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo)
