Australijski farmeri ponovo vode bitku sa jednom od najtežih pošasti koje mogu pogoditi poljoprivredu. Delove zapadne i južne Australije zahvatila je velika najezda miševa koja uništava useve, ulazi u domove i poljoprivrednicima nanosi milionske gubitke.
Prema pisanju britanskog Telegrafa, na pojedinim poljima beleži se između 3.000 i 4.000 miševa po jutru zemlje, što je višestruko više od nivoa koji se zvanično smatra najezdom. Poljoprivrednici užurbano postavljaju otrovne mamce kako bi spasli useve žitarica, dok istovremeno moraju ponovo da seju delove njiva koje su glodari već uništili. Australijski mediji navode da je reč o drugoj velikoj najezdi u poslednjih pet godina.
Stručnjaci ističu da su glavni uzroci ovogodišnje eksplozije populacije miševa rekordna prošlogodišnja žetva i obilne padavine koje su obezbedile gotovo neograničene zalihe hrane. Belinda Istou, vlasnica farme od gotovo 5.700 hektara severoistočno od Geraldton, kaže da su vremenski uslovi stvorili savršeno okruženje za razmnožavanje glodara.
"Prošle godine imali smo rekordnu žetvu, što je miševima obezbedilo obilje hrane", rekla je. Letnje kiše dodatno su podstakle rast mladih biljaka, pa su, kako slikovito opisuje farmerka, miševi umesto samo "odreska" dobili i "salatu".
"Miševi su doslovno živeli u raju", kazala je. Australijske vlasti smatraju da je reč o najezdi kada se na jednom jutru zemlje nalazi najmanje 320 miševa. Prema procenama farmera, na nekim poljima njihov broj trenutno premašuje tu granicu i više od deset puta.
"Nekada bi brojnost opala kada bi ostali bez hrane, ali ove godine to se nije dogodilo. Živim noćnu moru", dodala je.
Stručnjaci upozoravaju da se populacija miševa može povećavati neverovatnom brzinom kada postoji dovoljno hrane i vlage. Kućni miševi polnu zrelost dostižu već sa šest nedelja starosti, a ženke svakih 19 do 21 dan mogu okotiti između šest i deset mladunaca. U povoljnim uslovima veliki broj mladih preživi do odraslog doba, što dovodi do naglog rasta populacije.
Stiv Henri, stručnjak za štetočine iz australijske nacionalne naučne agencije, rekao je za BBC da farme prijavljuju "hiljade i hiljade miševa po hektaru".
"To je ogroman problem jer se radi o izuzetno važnom periodu za poljoprivrednike", upozorio je.
Osim ekonomske štete, najezda ostavlja i ozbiljne psihološke posledice na stanovnike pogođenih područja.
"Kada se borite sa sušom, možete da uđete u kuću, zatvorite vrata i bar nakratko pobegnete od problema. Ali kada imate miševe, oni su u kuhinji, u ormarićima, svuda oko vas", rekao je Henri.
Dodaje da mnogi stanovnici noću doslovno slušaju kako glodari trče preko kreveta dok pokušavaju da spavaju. Poslednja velika najezda 2021. godine bila je toliko ozbiljna da je jedan zatvor u saveznoj državi Novi Južni Vels morao privremeno da premesti stotine zatvorenika zbog štete koju su glodari naneli električnim instalacijama i plafonskim konstrukcijama.
Australija se istovremeno suočava i sa novim porastom populacije divljih kunića, još jedne invazivne vrste koja decenijama pravi veliku štetu u poljoprivredi i prirodi.
Naučnici su od 1950-ih koristili različite viruse kako bi smanjili broj kunića, ali su životinje vremenom razvile otpornost na neke od najvažnijih bioloških metoda kontrole. Zbog toga njihov broj ponovo raste, dok stručnjaci traže nova rešenja.
Upravo zbog dugogodišnjih problema sa invazivnim vrstama, Australija danas ima među najstrožim biosigurnosnim pravilima na svetu.
Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 2015. godine kada su holivudski glumac Džoni Dep i njegova tadašnja supruga Amber Herd izazvali međunarodnu pažnju nakon što su svoje pse doveli u Australiju bez poštovanja karantinskih pravila. Australijske vlasti tada su zapretile da će životinje biti uklonjene iz zemlje ili eutanazirane ukoliko odmah ne budu vraćene.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Večernji list/MONDO)
